U bogatom repertoaru putničkih anegdota koje se prepričavaju dugo vremena nakon završenog putovanja, često se nalaze i (ne)zgode prouzrokovane putničkim bolestima, koje retko kada zaobiđu putnika na bilo kom iole dužem i zahtevnijem putovanju po zabačenim krajevima naše planete. Ove zgode su katkada smešne (kada se završe), i to obično znatiželjnoj publici, dok se protagonista sa smislom za samoironiju možda smeje, ali vrlo živo pamti epopeje koje je proživeo u potrazi za najbližom klozetskom šoljom, ili znamenitosti koje je propustio da vidi usled zanemoćalosti od groznice ili kakve slične boljke.
Zdravlje na putovanju je, međutim, mnogo ozbiljniji problem od povremenih epizoda iz anegdota. Čak i ukoliko ste zdravi i pravi kod kuće, imajte u vidu da se na putovanju, s jedne strane pred organizam postavljaju psihofizički zahtevi kakvima je retko izložen kod kuće, a sa druge, navike u spavanju i ishrani se menjaju nauštrb potreba organizma. Ukoliko ovakva situacija potraje duže od nekoliko nedelja, podložnost najrazličitijim manje ili više opasnim bolestima postaje izuzetno velika. Zbog toga je izuzetno važno obratiti pažnju na preventivne mere i informisati se šta treba činiti u slučaju onih najčešćih bolesti koje vas mogu zahvatiti tokom putovanja.
Obavezni lekovi
Preporučljivo je da najosnovnije lekove ponesete sa sobom na koju god vrstu putovanja se uputili. Ukoliko se, pak, spremate na put po civilizacijskim stranputicama, nenaseljenim predelima ili zemljama u kojima postoji jezička barijera te je teško objasniti šta vas boli i koji tačno lek želite, osnovna putnička apoteka postaje apsolutno obavezna. Bez čega to nipošto ne biste smeli da krenete na put?
Najčešću putničku boljku koja vas najverovatnije neće zaobići tokom putovanja predstavljaju stomačne tegobe. Putnička dijareja često ugrožava zdravlje na putovanju, i u najvećem broju slučajeva prouzrokovana je bakterijama unetim u organizam putem hrane, vode ili usled loših higijenskih uslova. Najefikasniji u borbi protiv ovih bakterija su antibiotici Norfloxacin, Ciprofloxacin i Azithromycin. Osim lečenja uzročnika dijareje, potrebno je da imate i sredstvo da je privremeno zaustavite, posebno ukoliko krećete na dužu vožnju ili želite da razgledate grad bez stalnog trčkaranja do toaleta. Najbolje sredstvo za zaustavljanje dijareje je Loperamid. U slučaju dijareje većeg intenziteta, kako ne biste dehidrirali uzimajte elektrolitni rastvor (npr. Orosal) ili običan čaj, učestalo i u malim količinama. Stomačne tegobe, osim bakterijskim putem, često mogu biti izazvane promenama u ishrani i kvalitetu vode. Za preventivu ove vrste stomačnih tegoba, pre nego što krenete na putovanje popijte pakovanje Probiotic-a ili nekog drugog sredstva za negovanje crevne flore.
Drugi lek bez koga ne bi trebalo kretati na putovanje je sredstvo za skidanje temperature. Ponesite ono za koje znate da vam odgovara. Sredstva koja sadrže kombinaciju paracetamola ili propifenazona i kofeina su odlična kako za skidanje temperature, tako i protiv blažih bolova (glavobolja, upala mišića i sl). U ove lekove spadaju Upsarin, Panadol i Kafetin.
Sredstvo protiv jačih i ozbiljnijih bolova (zubobolja, bolova kod raznih povreda, itd) još jedno je koje nosi oznaku "obavezno". Protiv bolova se koriste nesteroidni analgetici kao što su Diklofenak i Ibuprofen (nekada poznatiji kao Brufen). Analgetik je dobro uvek imati pri ruci, čak i ako ga nikada ne koristite kod kuće - iskustvo nam govori da bolovi koji se na putovanju mogu javiti mogu daleko prevazići sve one na koje ste inače navikli. Ovo posebno može biti problem ukoliko vas od najbliže apoteke dele dani napornog putovanja.
Antibiotik. Loši higijenski uslovi na putovanju često će prouzrokovati neku vrstu bakterijske infekcije, bilo u vidu upale grla, dijareje ili infekcije kože. U svim ovim slučajevima nećete naći boljeg saveznika od antibiotika. Antibiotika ima više vrsta, i u zavisnosti od simptoma odabraćete odgovarajuću vrstu. Navodimo one najčešće.
Antibiotici iz reda penicilina, kao što su Ampicillin i Amoxicillin deluju na širok spektar bakterijskih infekcija, između ostalog na upalu grla i gastrointestinalne tegobe.
Azithromycin je, kao što smo već rekli, lek izbora protiv putničke dijareje, kao i stomačnih tegoba praćenih povraćanjem.
Antibiotici iz reda Cephalosporina, kao što je Cefalexin, deluju i na alergijske reakcije i osip.
Infekcije izazvane gram-negativnim bakterijama, poput Escherichia-e coli, tretirajte nekim od antibiotika iz reda Aminoglycoside, kao što je Streptomycin.
Korišćenje antibiotika na svoju ruku može biti opasno, i dovesti do anafilaktičkog šoka. Zbog toga je uputno uvek konsultovati lekara. Kako putovanje predstavlja vandrednu situaciju, antibiotike treba koristiti obazrivo, tek kada utvrdite da su simptomi ozbiljni i da se neće proći uz nekoliko dana odmora i povećanu brigu o zdravlju.
Antibakterijski gel za razne namene može biti nezamenljiva pomoć u slučaju pojave infekcija na koži, vaginitisa, raznih površinskih upala, posekotina, povreda i rana. U ovim slučajevima najčešće se preporučuje Metronidazole ili Enbecin aeroposip.
Za dezinfekciju ruku pre jela, preporučujemo gel za suvo pranje i dezinfekciju ruku. Može se kupiti u svakoj apoteci.
Sve ovo skupa ne zauzima puno mesta, a može uštedeti puno muka na putovanju, kao i puno vremena protraćenog u stanjima polusvesnog preživljavanja trenutnih zdravstvenih tegoba. Iako je većinu ovih lekova moguće kuputi usput, preporučujemo da ih ipak ponesete sa sobom, za slučaj da vas nevolja zadesi u toku dugačke vožnje vozom, u nekom zabačenom selu, ili u zemlji u kojoj jezička barijera otežava kupovinu pravog leka i donosi opasnost da vam prodavac koji vas je pogrešno razumeo proda lek koji vam neće pomoći a potencijalno može i naškoditi.
Ostali lekovi
U prethodnom odeljku opisane su najčešće i najuniverzalnije tegobe koje mogu da ugroze vaše zdravlje na putovanju. Međutim, postoje i drugi problemi koji se mogu javiti, koji su manje učestali. Uglavnom se javljaju kod ljudi koji su im skloni i inače, poput alergijskih reakcija ili bolesti vožnje. U slučaju sklonosti alergijama, preporučljivo je poneti neki od antihistaminika, uz prethodnu konsultaciju sa lekarem. U slučaju putovanja po sunčanim predelima, obavezno je korišćenje sredstva za sunčanje, a ukoliko vas čeka dug boravak u prevozu nije loše da imate sa sobom lek protiv bolesti vožnje.
Internacionalni naziv leka
Na putovanje nije neophodno poneti velike količine najrazličitijih lekova, većinu ih je moguće kupiti tokom putovanja. Ono što što može predstavljati problem je jezička barijera, kao i raznovrsnost u tržišnim imenima lekova. U takvim slučajevima važno je znati INN (international nonproprietary name) leka, tojest univerzalni naziv koji se ne može registrovati kao robna marka. Ovaj naziv će vam omogućiti da kupite upravo ono što želite čak i ukoliko ne znate naziv koji koristi lokalni proizvođač. Na primeru - ukoliko imate temperaturu, ono što vam je potrebno je Paracetamol, koji se tek u pojedinim zemljama može kao takav kupiti u apoteci. Njegova tržišna imena su, međutim, brojna: Tylenol®, Panadol®, Panamax®, Perdolan®, Calpol®, Doliprane®, Tachipirina®, i tako dalje, u zavisnosti od zemlje i proizvođača. Zbog toga, kada osetite simptome bolesti, najbolje je da na Internetu potražite INN leka koji tretira vaše simptome, a apotekari će, kada vide INN, sami znati koji vam je lek potreban.
Iscrpljenost na putovanju
Ukoliko krećete na put u trajanju od više meseci, povedite dodatno računa o zdravlju, male su šanse da ćete proći skroz glatko. Organizam se iscrpljuje stalnim pešačenjem, stopiranjem, menjanjem vozova, posebno kada ne spavate dovoljno i konzumirate nedovoljno hrane lošijeg kvaliteta. Na putovanju će vaš najčešći obrok biti pašteta ili konzerva tunjevine, što neće podmiriti potrebe vašeg organizma ukoliko upravo provodite drugi uzastopni mesec svakodnevnog desetočasovnog pešačenja bez dovoljno sna. Umor i iscrpljenost će se nužno javiti. Zbog ovoga, potrudite se da barem 2-3 puta nedeljno pojedete kvalitetnu hranu - pravo meso, povrće i voće. Put isplanirajte tako da sebi ostavite dovoljno lufta da u nekom gradu ostanete nekoliko dana duže, u slučaju bolesti ili umora. Dobro je u budžetu isplanirati stavku za neki malo komforniji smeštaj nekoliko puta tokom ovako dugačkog putovanja. Jedno noćenje u sobi koju nećete deliti sa nepoznatim ljudima, nekoliko kupanja vrućom vodom u zasebnom kupatilu i dugačak san neometan bukom mogu da učine čudo. U slučaju da vas zahvati hronična putnička malaksalost, stacionirajte se u najbližem gradu u kome postoji dobar smeštaj. Pod ovim podrazumevamo čist smeštaj u kome ćete biti odvojeni od drugih gostiju, moći da se kupate vrućom vodom, operete sav svoj veš, i jedete dobro nekoliko dana (birajte kraj blizu pijace na kojoj ćete kupiti svežeg voća i povrća, jaja, sir...). Proveren trik za okrepljivanje je piti puno mleka. U nekim zemljama mleko nije rasprostranjena namirnica, pa koristite priliku kada se nađete u većim gradovima.
Temperaturni ekstremi
Najbolji putnički saveznik u izlaženju na kraj sa ekstremnim temperaturama i klimatskim nepogodama predstavlja - čaj. Ovaj univerzalni napitak je blagotvoran kako u predelima suve klime i velikih vrućina, tako i u hladnim predelima gde jako zaslađeni čajevi predstavljaju važan izvor energije. Nije slučajno što u Sibiru ljudi bez predaha loču čaj, i što se pod "pijenjem čaja" podrazumeva i obilno meze od lepinja, kobasica ili drugih suhomesnatih prerađevina, maslaca, raznovrsnih salata, crnog hleba i marmelade. Sve ovo daje organizmu potrebnu energiju da se zaštiti od surove klime, iz čega sledi zaključak da ukoliko se nađete u krugu porodice koja vam nudi da popijete čaj, ne treba ni pomišljate da odbijete - em ćete uvrediti domaćine, em ćete propustiti ukusan i koristan obrok.
U predelima velikih vrućina i žege neophodno je stalno pijuckanje tečnosti. I ovoga puta, najbolje rešenje je čaj, i to topao, kako organizam ne bi doživljavao šok zbog velike temperaturne razlike koju bi donelo naglo unošenje hladne vode. Savet koji nam daju planinari i terenski istraživači odnosi se na situacije dugotrajnog pešačenja po velikim vrućinama: zbog oblinog znojenja, so se gubi iz organizma, pa ovi iskusni terenci sa sobom nose malo soli koju u malim količinama konzumiraju tokom čitavog dana. Pritom se unos tečnosti smanjuje kako bi se smanjilo i znojenje koje otežava pešačenje - i u ovom slučaju najbolje je pijuckati tečnost u malim gutljajima kontinuirano tokom čitavog dana. Izgubljena tečnost se nadoknađuje po završetku napornog pešačenja, i to najbolje slanom supom, čorbom i čajevima. Ukoliko niste dovoljno avangardni da biste jeli so, dovoljno je da uz sebe uvek imate kesicu dobro posoljenog kikirikija ili nečeg sličnog. U slučaju toplotnog udara ili dehidracije, elektrolitni rastvor je odlična stvar, a u njegovom nedostatku u litri mlake vode treba razmutiti kašičicu šećera i kašičicu soli, i pijuckati tokom čitavog dana u malim gutljajima (ukus ovog napitka i sam po sebi onemogućava češću i obilniju upotrebu). U pustinju ili u prevozno sredstvo u kome ćete boraviti dugo po velikoj vrućini nipošto nemojte ulaziti bez barem nekoliko litara vode. Bez hrane se još i može, ali bez vode prilično teško.
Trovanje na putovanju
Trovanje hranom ume da bude vrlo neugodno pa, u nekim slučajevima, i prilično opasno. Zbog toga, nije naodmet biti umereno obazriv pri odabiru mesta na kome ćete jesti. Ulična hrana je često primamljivija, jeftnija i ukusnija od restorana priređenih za strance, i svakako je treba konzumirati, uz malu dozu opreza. Osmotrite kojim tezgama i štandovima ima ljudi koji jedu. Između opustelog štanda sa koga usamljeni prodavac rasteruje muve koje se skupljaju na bajatom mesu sumnjivog kvaliteta, i štanda na kome radnici jedva postižu da spreme dovoljno hrane da zadovolje potražnju horde ogladnelih prolaznika, opredelite se za... razum će vam i sam reći :)
Kada je u pitanju eksperimentisanje sa novom i nepoznatom hranom, to uvek odobravamo, ali to uvek radite na sopstvenu odgovornost, svesni mogućih stomačnih posledica. Potrudite se da prelaz sa vaše uobičajene ishrane na novonastalu ne bude isuviše nagao, pa kada se nađete u raju masne i veoma ljute hrane, tokom prvih nekoliko dana pokušajte da se ograničite na jedan egzotičan obrok dnevno koji ćete dopunjavati dobrim starim proverenim putničkim lanč-paketima koji su u dobrim odnosima sa vašim želucem, i tako sve dok vam se organizam malo ne privikne na gustativni atak i ne pristane da vari novu hranu na način koji će biti i vama prihvatljiv.
Povrede na putovanju
Poznavanje prve pomoći nije naodmet ni u svakodnevnom životu, a može biti veoma korisno na samostalnim putovanjima. Preporučujemo pohađanje kursa prve pomoći, posebno ukoliko putujete na avanturistički način. Osnovne savete možete pronaći i na sajtu http://www.mayoclinic.com/health/FirstAidIndex/FirstAidIndex
Takođe, formirajte svoju putničku ekipu u skladu sa mestima na koje idete. Ukoliko krećete na višednevno planinarenje van civilizacije, a jedan član ekipe povredi npr. nogu, drugi član ekipe neće imati lak posao zbrinjavanja povređenog. Zbog toga, i ne samo zbog toga, bolje rešenje za svaki malo ekstremniji poduhvat je ekipa od četvoro ljudi.
Vakcinacija
Zarazne bolesti mogu biti fatalne, pa se sa njima ne treba šaliti. Pre polaska na put, obavezno proverite kakvo je stanje u zemljama u koje nameravate da putujete. Za neke afričke i azijske zemlje preventivna vakcinacija je apsolutno neophodna. Spisak zemalja sa preporukama za vakcinu protiv malarije i žute groznice možete pogledati na sajtu Svetske zdravsvene organizacije. U borbi protiv malarije, jedini, kažu, uspešan način (u 90% slučajeva) je profilaksa (prevencija). Kao profilaksa uzimaju se jedna ili dve tablete dnevno, nedelju dana pre dolaska na malarično područje, sve vreme boravka, kao i nedelju dana posle napuštanja malaričnog područja.
Najpouzdaniju i najaktuelniju informaciju ćete ipak dobiti u samoj ambasadi zemlje u koju idete. U međuvremenu, bacite pogled na poglavlja knjige International travel and health, u izdanju Svetske zdravstvene organizacije, koja se tiču upravo ove teme:
- Infectious diseases of potential risk for travellers
- Vaccine-preventable diseases and vaccines
Ova poglavlja, kao i knjiga u celosti, dostupna su u elektronskoj formi i mogu se besplatno skinuti sa Interneta koristeći gornje linkove.
Tu je još jedna korisna Internet-knjižica, sa detaljnim spiskom potencijalnih zdravstvenih rizika po zemljama, kao i podužim spiskom bolesti koje se mogu pojaviti na putovanjima, uz objašnjenja kako ih sprečiti i lečiti:
U Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје u окviru Оdеljеnjа zа prеvеnciјu i коntrоlu zаrаznih bоlеsti nаlаzi sе Аmbulаntа zа putniке u mеđunаrоdnоm sаоbrаćајu gdе sе mоgu dоbiti svе pоtrеbnе infоrmаciје i prеpоruке zа bеzbеdnо putоvаnjе u оdrеdištе, sа аspекtа prоcеnе riziка оd zаrаznih bоlеsti i mеrа zаštitе које sе prеpоručuјu ili zаhtеvајu.
Lekari
Na kraju, uprkos svim merama opreza, uvek se može desiti da se nađete u situaciji da vam je zaista potreban lekar tokom putovanja. U zemljama u kojima postoji jezička barijera, obratite se našoj ambasadi za spisak lekara koji vam mogu pomoći.
#############
Napomena: Svi saveti dati u ovom tekstu važe samo u opštem slučaju i odnose se na najčešće probleme sa kojima se putnik susreće. Ovde su date smernice za slučaj da se nađete u nevolji bez mogućnosti da potražite lekarski savet. Za svaki pojedinačni slučaj, radi pouzdanog tretmana, potrebno je obratiti se stručnom licu.
#############
