TIMSKI RAD. FOTOGRAFIJA: PERETZ PARTENSKY
WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms) je prilika za volontiranje na organskim farmama. Radi se o jednostavnoj razmeni: WWOOF-er (volonter) besplatno dobija smeštaj i hranu, u zamenu za pomoć pri održavanju organskog domaćinstva.
Pokret je nastao sedamdesetih godina u Velikoj Britaniji, kada je londonska sekretarica Sju Kopard došla na ideju kako da ljudima iz gradova omogući češće provođenje vremena u prirodi. Prvobitna ideja bili su volonterski vikendi u zemlji. Danas je WWOOF velika međunarodna mreža, koja svoje ogranke ima i na Balkanu.
Katarina Milenković, jedna od osnivača WWOOF pokreta u Srbiji, ispričala nam je o svom putu od posla u kancelariji do radnog mesta u srcu prirode.
"Kada sam prvi put čula za WWOOF, bila sam potpuno oduševljena njegovim konceptom. Volontiranje na organskim farmama objedinjuje mnoge životne vrednosti na koje smo u vrtlogu sadašnjice zaboravili: nesebičnu pomoć, negovanje prirode, razmenu znanja i veština; uopšte, održiv način života. Tada nisam mogla ni da zamislim da ću napustiti tadašnji posao i osnovati organizaciju "Ama", koja osim WWOOF-a razvija i druge projekte iz oblasti ekologije, održivog zavoja i zaštite životne sredine.
Počela sam kao volonterka. U početku sam organizaciju vodila posle radnog vremena i osećala sam se sjajno što ikako mogu da podržim one koji su mnogo hrabriji od mene da žive drugačije."
kUPLJENJE KROMPIRA. FOTOGRAFIJA: Peretz Partensky
WWOOF u brojkama
WWOOF funkcioniše na šest kontitenata: u Evropi, Aziji, Africi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji. U svetu postoji preko 100 WWOOF organizacija, dok krovna organizacija – Federation of WWOOF Organisations (FoWO) broji 62 članice. To ukupno čini preko 10.000 domaćina širom sveta.
Kako pronaći farmu?
Važno je da volonter ima ideju u koju bi zemlju voleo da ode. Svaka zemlja u kojoj je razvijen koncept WWOOF-a ima svoju nacionalnu organizaciju i koordinatora. Potrebno je izabrati zemlju za volontiranje i registrovati se na sajtu nacionalne organizacije, čime potencijalni volonteri dobijaju pristup informacijama o aktuelnim ponudama i uslovima volontiranja. Odatle se može i stupiti u kontakt sa domaćinima. Vreme koje protekne od prvog kontakta do početka volontiranja je različito – od nekoliko meseci do nekoliko dana. Spisak zemalja i sajtova njihovih organizacija nalazi se ovde.
Kome da se obratim ako nisam siguran kako da iskoristim informacije koje nađem?
WWOOF koordinator je osoba čija je uloga da pojednostavi proces domaćinima, a volonterima omogući adekvatnu pripremu i ugodan boravak. Koordinator se bavi širenjem mreže domaćina na nacionalnom nivou, upoznaje ih sa WWOOF principima i priprema ih za prijem volontera. S druge strane, asistira volonterima pri pronalaženju domaćinstva i radi na promociji države kao WWOOF destinacije u zemlji i inostranstvu.
Kontakt koordinatora možete pronaći na sajtu konkretne nacionalne organizacije.
"Nezavisne" WWOOF zemlje
U nemalom broju zemalja ovaj koncept je u fazi razvoja i one još uvek nemaju nacionalnu organizaciju koja bi olakšala proces umrežavanja. Međutim, u njima postoji interesovanje za volonterima, a sa domaćinima iz zemalja sa ovog spiska može se stupiti u kontakt putem sajta www.wwoofindependents.org.
Šta se tačno očekuje da radim?
Posao može biti bilo šta vezano za vođenje seoskog domaćinstva, a sve se precizira kad volonter pokaže interesovanje za određenu farmu. Rad na farmi zavisi i od sezone, pa su u opticaju setva, žetva, gradnja, proizvodnja i prodaja vina, sira i drugih proizvoda, rad sa životinjama i drugo.
Dužina boravka na farmi
Period ostanka, kao i poslovi koje će tamo obavljati, stvar su dogovora između domaćina i volontera. Volontiranje može da traje od nekoliko dana do nekoliko godina, a praksa je da volonteri koji planiraju duži boravak na farmi prvo na njoj provedu izvestan probni period.
Članarina
Da bi potencijalni volonter dobio pristup bazi domaćina, ponekad je potrebno da pri registraciji na sajtu organizacije plati godišnju članarinu, koja može iznositi do 30 eura.
Detaljnije o članarinama i uslovima korišćenja možete pročitati na sajtu konkretne nacionalne organizacije.
Ostali troškovi
Svoj rad volonter menja isključivo za smeštaj i hranu. Troškove prevoza, vize, putnog i zdravstvenog osiguranja, a ponekad i troškove interneta, pokriva sam volonter.
Volontiranje u društvu
Na volontiranje se može ići još i u paru, većem društvu, porodično ili sa kućnim ljubimcem. Postoje i farme koje će rado da prime i roditelje sa malom decom.
Imam farmu i potrebni su mi volonteri
Da biste se registrovali kao domaćin, potrebno je da kontaktirate svoju nacionalnu organizaciju, ili koordinatora neke od zemalja iz susedstva, koji će vas uputiti kako da postanete deo WWOOF mreže.
WWOOF KAMP. FOTOGRAFIJA: Peretz Partensky
WWOOF se ne bavi samo pomaganjem seoskim zajednicama da opstanu i razvijaju se, već predstavlja način za razmenu veština i znanja, u skladu sa specifičnim sistemom vrednosti. Članovi pokreta rade na tome da skrenu pažnju urbanog čoveka na delikatnost i kompleksnost prirode, od kojih se, živeći u gradu, udaljio.
"Život u prirodi daje slobodu kakvu gradski čovek nema, uliva snagu, veru i gradi poniznost u shvatanju da postojimo kao delić prirode i živimo vođeni neuporedivo većom silom nego što smo mi sami," poručuje Miloš Ninković, farmer i jedan od osnivača eko-sela Vrmdža, koji je 2006. godine odlučio da se sa nekolicinom prijatelja iz Beograda preseli u prirodu i tamo započne sopstveni posao.
Povratak na selo i okretanje organskoj proizvodnji su veliki, radikalni koraci, koje većina nije motivisana da napravi. Međutim, vikend ili nekoliko nedelja na farmi mogu da nam pruže dobar uvid u to kakav život za mnoge od nas nije, a mogao bi biti. Treba u životu pobediti strah od buba, leći na seno, isterati dim iz pluća planinskim medom i vazduhom, naučiti kako da se približiš kravi, a da te ne šutne; voziti se na kombajnu, posejati biljku, posaditi drvo, pomilovati domaću pernatu živinu (jer ne maze se samo mačići i kučići) i spoznati da na različitim planinama sneg različito miriše, a bake su svuda nekako slične – u stanju da kuvaju i pričaju beskrajno dugo. Ima tamo, na selu, nešto posebno; toliko posebno da te navede na misao da Tolstojev Ljevin nije badava kosio livade na pedeset strana "Ane Karenjine".
Treba izaći i probati taj svet - interesantan onoliko koliko smo mi radoznali.
