Iz Bangkoka smo krenuli kada je pao mrak. Vozili smo se kombijem o troshku univerziteta Muban Chom Bueng Rajabhat. Moj mentor, profesor engleskog jezika, Opas Horasit i njegova zhena Ruang, zajedno sa chetvoro njegovih studenata (Gong, Ae, Gift i Angun) su prvo sa aerodroma pokupili dve devojke iz Shvedske, Mariu i Emu a onda su doshli po mene, strpali u kombi i krenuli u pravcu pokrajine Rachaburi. Pokrajina u kojoj sam se do tada nalazio nosi ime njenog glavnog grada - Bangkoka. Glavni grad pokrajine Rachaburi se takodje zove Rachaburi. Prostom indukcijom doshao sam do zakljuchka da svaka pokrajina nosi ime svog glavnog grada a ima ih nishta manje do 76. Svaka pokrajina je podeljena na distrikte, a nomenklaturna logika se ponavlja po istom postupku :).
Put nas je vodio kroz nekoliko pokrajina. Prva destinacija je bio grad chije ime na Tai jeziku znachi Prva Pagoda. Taj naziv nije sluchajan s obzirom na to da se u centru ovog grada nalazi prva pagoda izgradjena na tlu Siama. Napravili smo jedan krug oko gorepomenute a ova je bila okicena k'o bozicna jelka, dok se oko nje odrzhavao nekakav vashar. Sve to me je neodoljivo podsetilo na seosku slavu u Gospodjincima (25 km severo-istochno od Novog Sada). U ovom gradu smo i vecherali u simpatichnom ulichnom... Pa, kada bih rekao restoranu bilo bi previshe drsko... U svakom sluchaju bilo je simpatichno, i krajnje autentichno za Tajland. Tu priliku sam iskoristio da usavrshim veshtinu jedenja uz pomoc shtapica. Savrshena prilika da iznesem devetu stvar koju sam primetio. Tajlandjani koriste shtapice samo kada jedu Noodles (o kojima sam vec pricao), ali kada se situacija u zdeli razredi onda se sluzhe malom, shirokom, kashikastom lopaticom, idealnom za srkanje chorbe. Sva ostala jela se jedu iskljuchivo viljushkom i kashikom. Nozh je moguce naci samo u internacionalnim restoranima. Medjutim, josh nisam naishao na oblik Tajlandske hrane koji izaziva potrebu za sechivom. Mozhda to i jeste razlog njihove miroljubivosti.
Na slici adjan Opas i ja pokazujemo svojevrsno umece u baratanju shtapicima :)
Vreme provedeno u putu sam iskoristio da pohvatam osnovne fraze u Tai jeziku. Ne primer "Pom Cu Bojan Krap" znachi "Moje ime je Bojan" gde ono "Krap" oznachava poshtovanje prema sagovorniku i uchtivost, a u prevodu ne znachi nishta. Posle svake rechenice samo shibnite jedno Krap (ako ste mushkarac) ili Ka (ukoliko to niste :)), i tako cete biti sigurni da nikog niste uvredili. Krajnje jednostavno. U pochetku mi se deshavalo da pravim razmake od po nekoliko sekundi izmedju rechenice i rechi Krap. To u principu znachi da uvek imate dovoljno vremena da osvetlate svoj obraz pre nego shto se u potpunosti osramotite, shto predstavlja vrlo velikodushan chin od strane tvoraca Tai gramatike. "Pom Ma Dja Srbija Krap" znachi "Ja dolazim iz Srbije, s poshtovanjem!" - tu bolje ne izostavljajte Krap!! :D
Deseta stvar, kad se vec uhodate i pochnete da uchite Tai, morate paziti na boju i ton glasa kojim se rechi izgovaraju, shto je sluchaj u vecini istochnjachkih zemalja. Dok me je adjan Opas (adjan znachi uchitelj, profesor) uchio da kazhem "lepa majca", ja sam konstantno ponavljao "nesrecan tigar". Sua znachi tigar, ali isto tako i majca ukoliko se izgovori drugachije. Suae znachi prelepa ali isto tako i nesrecna. Znachi oprezno, jer lako umesto majce nekome mozete da pohvalite tigra...
Sledeca stanica - Ratchaburi. Veliki grad, ali daleko od toga da je meta turista, shto mi se mnogo dopalo. Ratcha je rech koja potiche iz sanskrita (kao i celokupan Tai jezik) i znachi Kralj (Maha Ratcha - Veliki Kralj) a buri znachi grad, naselje. Niz marketa, prodavnica i trgovachkih centara. Okiceno shetalishte uz reku Mae Khlong koja protiche kroz Ratchaburi. Sharene svetiljke svuda naokolo. U pitanju je priprema za veliki festival koji se odrzhava za vreme prvog punog meseca u osmom lunarnom ciklusu - Festival Loy Kratong. Ove godine pada na 16. novembar i svi ga zheljno ishchekuju. Nismo se mnogo zadrzhavali u "Kraljevu" te smo nastavili dalje, prema Muban Chom Buengu. Usput nam je chetvorkaTajlandskih studenata pevala lokalne pesmice. Tamo smo stigli dosta kasno. Shvedjanke su smeshtene u hotel (900 dinara za nocenje). One su ovde sa ciljem da prochuvaju sistem obrazovanja u lokalnoj osnovnoj shkoli sa posebnim osvrtom na budizam s obzirom na to da pripremaju zavrshni rad na studijama Veronauke i Fizichkog vaspitanja (?). Maria mi se pohvalila da su njeni roditelji Makedonci i da chak mozhe da me razume kad pricham srpski, ali ga jako loshe ili nimalo govori. U Muban Chom Buengu ce provesti 10 dana a onda nastavljaju u Chiang Mai, drevni grad na severu koji se nalazi medju prvima u mom rasporedu putovanja.
Ja sam smeshten u kucici koju nazivaju English House, jer u njoj zhivi nekoliko profesora engleskog jezika. Sobica je krajnje skromna - krevetac, ormanchic, stolchic, 1 neonska lampa i veoma buchan rashladni uredjaj (bez kojeg je nemoguce prespavati u zatvorenom prostoru). 7 utikacha za struju od kojih radi skoro jedan.
