Ukoliko pozelite da neke od ogromnih kineskih razdaljina savladate vozom, pred vas ce se postaviti izbor izmedju chetiri razlichite klase. Ukoliko zelite pun komfor, a novchanik vam davno nije bio na dijeti, bice vam dostupni udobni (kazu) "meki lezajevi". Za one sa neshto manjim prohtevima, ali koji ipak vole da relativno ispruzeni posmatraju kineske pejzaze kako promichu kraj prozora, tu su "tvrdi lezajevi", koji nalikuju ruskom plackartniju, ali na tri sprata. Na kracim relacijama u nekim novijim vozovima, postoje i "meka sedishta", medjutim, najchesci izbor svakog Kineza i niskobudzetnog putnika kroz Kinu, bez obzira na duzinu puta ili destinaciju, bice nadaleko chuvena "tvrda sedishta". Ukoliko sve ovo zakaze, tu je i karta za stajanje, koja daje poseban doprinos unikatnoj atmosferi kineskog voza, o kojoj ce rechi biti kasnije.

Da biste se dochepali svog tvrdog sedishta, potrebno je da izvrshite neke prilichno izazovne zadatke. Pre svega, potrebno je kupiti kartu. Zatim, tu je ne manje kompleksna operacija ulaska u voz.

Nakon temeljnog obilaska glavne zgrade z. stanice, zatim svih pomocnih i priruchnih zgrada, nekakvih baraka i koliba, tokom kojeg ce puno prstiju pokazati na razlichite strane, pronalazite shalter na kome se kupuje karta za vash pravac. Shalter, zapravo, predstavlja poprishte najraznovrsnijih okrshaja fizichko-verbalne prirode. Chini se da je u Kini pitanje chasti prvi se domoci karte, a onog poslednjeg verovatno cheka najstrashnija kazna, sudeci po borbi u kojoj se ne biraju sredstva da bi se doshlo do zeljenog parcheta roze hartije. Ukoliko prihvatite da cete ovde ili jesti, ili biti pojedeni, mozete ispoljiti kreativnost u nadmetanju sa gomilom koja vam se upravo provlachi ispod pazuha, baca novac preko vashe glave neshto vichuci iz sveg glasa, i ne shtedeci laktove u vashim bubrezima. Preporuchujemo sledecu kombinaciju metoda: bezochno guranje (lako, niste dzabe veci od njih), ukopavanje (blagi raskorachni stav daje vam vecu stabilnost, a ruchni prtljag, recimo torba, daje vam na shirini i dodatno brani poziciju), odbrana (shirenje velike mape ultimativna je odbrana od napadacha sa krilnih pozicija - preporuchujemo mapu bivsheg Sovjetskog saveza, koja je otprilike dovoljne povrshine da se isprechi izmedju vas i shaltera sa jedne, i neprijatelja s druge strane). Sada je ostalo samo da niste zaboravili da prinesete zrtvu bogovima sporazumevanja, i trujumfalno cete mahati svojom kartom ispred porazenih ochiju okoline.

Sledecu etapu chini pronalazenje vagona sa odgovarajucim brojem. Na karti, jasno i glasno pishe: jedan. Bacate pogled na vagon do vas - 16. Levo - 17, desno, petnaest. Aha, jasno je. Krecete na stranu sa opadajucim brojevima, mimohodite ogromne kineske vagone, shest, pet, josh napred, i napokon stizete do broja jedan, zadovoljno pruzate kartu provodniku, no, no, nije ovde. Gledate kartu - 1, gledate vagon, sjajna teget farba na beloj plochici pokazuje - 1. Skrecete paznju na ovu neobichnu podudarnost provodniku koji ostaje nepokolebljiv, no, no, odlazite, i pokazuje rukom ka suprotnom kraju voza koji se gubi negde u izmaglici. Vash zapadnjachki um se buni, tamo su veci brojevi, pokushavate, prst i dalje upire u pravcu u kome ima da se izgubite. Slezete ramenima, bacate bojazljivi pogled na kartu, pa na oznaku vagona, pa na sat koji nemilosrdno guta minute ostale do polaska, grabite stvari i trk nazad. Devet... deset... jedanaest... pochetna tachka... sedamnaest... ne dopushtaju vam da u bezbednoj unutrashnojsti voza trazhite svoje mesto pod krovom. Na kraju, znojavi i zadihani, nalazite neoznacheni vagon bezbedno skriven izmedju brojeva 19 i 20. Tu je, sigurni su u sebe. Broj jedan vam se ruga sa karte, a vi prestajete da razmishljate o istochnjachkim logichkim sistemima, i pochinjete da se upoznajete sa okruzenjem vasheg trenutnog stanishta...

Organizacija prostora

Ne bi se moglo reci da su se Kinezi rukovodili pravilima feng shui-ja prilikom projektovanja svog voza. Vishe je pokazatelja da je voz projektovao neko ko u zhivotu nije imao puno potrebe za kretanjem. Sedishta su organizovana u tri-naprema-tri formacije, gde razmak izmedju naspramnih sedishta iznosi (subjektivni dozivljaj) 40ak centimetara, a izmedju se isprechuje stochic koji nije moguce sklopiti. Stochic je visine taman dovoljne da na jedvite jade zadenete svoje noge ispod (ovo je moguce jedino ukoliko pokushate manevar iskosa). U visini potkolenica zgodno je postavljena polichica koju mozete upotrebiti da dodatno fiksirate noge, posebno ukoliko ste ogorcheni protivnik krvotoka u ekstremitetima. Tvrdo sedishte svim svojim performansama dostojno opravdava ime, i ergonomski odrzava telo u poziciji "sedish pravo, bravo, bravo!", shto nije loshe ukoliko zelite da usavrshite svoje sposobnosti spavanja u nestandardnim polozhajima, na povrshinama neobichnog oblika i stepena tvrdoce.

Kada se jednom nadjete u vagonu, uchinice vam se da su svi Kinezi neodlozhno reshili da krenu na put upravo vashim vagonom. Ekonomichnost se postizhe ukrcavanjem oko 30% vishe ljudi nego shto je to, s obzirom na ogranicenu zapreminu vagona, teoretski moguce. Bez puno obaziranja na zakone prirode, Kinezi unose svoj tovar u kolichini dovoljnoj da se opreme sve kineske prodavnice u Evropi i shire, a zatim, kada je odavno prestalo da deluje moguce da josh neshto tu stane, unose josh, a voz poprima osobine crne rupe koja u sebe usisava sve shto joj pridje iole blizu. Najbolje je potpuno se prepustiti i stopiti sa nerazluchivom masom plastichnih dzakova, ruku, zenskih pletenica, skinutih cipela, i ko zna chega sve ne, kako biste u potpunosti uzivali u narednih 36 sati vasheg zhivota...

Uostalom, ovakva organizacija prostora u vozu, izgleda, svima veoma prija, jer svi prisutni veselo chavrljaju, pevaju u horu, smeju se (posebno ako uoche vas), i neumorno cunjaju levo-desno, s kraja na kraj vagona, u potrazi za toaletom, samovarom, ili mestom za pushenje, pa imate osecaj da ste se nashli usred kazana sa kipucom chorbom-svashtarom.

Posada vagona

Nijedan vagon nije prepushten sam sebi, a svakako nishta nije prepushteno prevrtljivom sluchaju. Vec u toku prvih nekoliko sati, sazivecete se sa ovom brizhnom zheleznichkom porodicom, koja brine o vashoj, i udobnosti svih putnika...

Najagilniji je Chovek sa Metlicom, koji shparta vozom u potrazi za kakvom buntovnijom mrvom koja se podlo zavukla izmedju nogu dvadeset putnika poslaganih na dva kvadratna metra, da odatle ugrozava kineske sanitarne standarde. Za Choveka sa Metlicom ne postoje prepreke, ma koliko pod delovao chisto, on ce uochiti anarhistichki nastrojenu mrvu, i ma koliko prtljaga i ljudi bilo tu, metlica ce se provuci i pochistiti neprijatelja svakog poshtenog zheleznichkog radnika.

Chovek sa Kesom Za Djubre bori se za slichne ideale kao Chovek sa Metlicom. Prepoznacete ga po ogromnoj crnoj kesi koju vam gura pod nos, da u nju istovarite svoje otpatke. Chovek sa Kesom Za Djubre, medjutim, nije lakoveran; on zna da ce nesmotrenom putniku svakako promaci kakav lukavi otpadak, te lichno zaviruje pod sedishta, medju noge, pomera precizno naslagane torbe, i josh jednom, za svaki sluchaj, istresa naizgled prazne posluzhavnike, pre nego shto nastavi dalje putem svoje bitke.

Svest o povishenim higijenskim merama u vozu ochigledno je razvijena kod Kineza-putnika, jer se ovde ne pljuje na pod tek tako, vec se ispljuvak sa pazhnjom utapka u tepih djonom od cipele...

Jedinstvenu pojavu u svetu kineskog vagona predstavlja Chovek Koji Brine o Zavesicama. Poznato je, naime, da su uredno poravnate zavesice najbolje merilo prefinjenog estetskog osecaja po kome su Kinezi nadaleko chuveni. Poznato je, takodje, i da zavesice imaju nezgodnu narav, pa da se guzvaju i pomeraju, te da ih malo ko mozhe zaista obuzdati. Na kraju, i vrapcima je jasno da se nocu, kada je vreme za spavanje, zavesice moraju navuci, a da ujutru, chim svane, ima da se razgrnu kako bi propustile vesele suncheve zrake da pleshu po licima usnulih putnika. Da u ovom precizno isplaniranom poretku ne dodje do propusta, umesto vas brinuce upravo Chovek Koji Brine o Zavesicama. Revnostan i nepokolebljiv, ne preza ni od toga da vas probudi, namesti zavesicu u optimalnu poziciju, i sa osmehom vam pokazhe da ste slobodni da nastavite spavanje, naravno, ukoliko ne narushite skladan poredak zavesica...

Voz se, u svom dugom kretanju po shinama, klacka. U tom klackanju, zaustavljanju i kretanju, ponekad se dogodi da se kaish nechije putne torbe razlabavi, te da padne i ostane da visi sa pregrade za prtljag. Ovo se, u kineskom vagonu, smatra loshim znamenjem, pa je Chovek Zaduzhen za Visece Kaisheve uvek na oprezu, i odmah pritrchava da popravi nastali rusvaj.

Chovek sa Kapom i Plochicom simbolizuje red i poredak kineskog voza. Pojavljuje se pri svakom zaustavljanju, u trenutku kada voz pochne da usporava priblizhavajuci se stanici, on jednom rukom grabi kapu, drugom se pridrzhava dok preskache glave putnika poslaganih na podu, istovremeno iz petnih zhila urlajuci neshto za shta pretpostavljate da mozhe biti ime grada u koji pristizhete.

On, zatim, otvara vrata, kachi plochicu sa rednim brojem vagona na za to posebno predvidjeno mesto (korisno, kao shto smo vec videli), i zauzima dostojanstven stav "mirno", dok preko njega putnici ispadaju napolje, a drugi istovremeno pokushavaju da naguraju svoje torbe unutra.

Da niko ne ostane gladan, brinu se Zhena sa Ruchkom, Zhena sa Vocem i Zhena sa Potrepshtinama, koje uspevaju nemoguce, proguravshi kolica sa namirnicama kroz iglene ushi, kroz hodnik gde je i detetu nemoguce probiti se, ove zhene pokazuju veshtine kojima bi mogle steci svetsku slavu. Ipak, preporuchujemo divljenje izdaleka, jer njihovim tochovima ne zhelite da se nadjete ne putu, a josh dugo nakon njihovog prolaska gledacete puni strahoposhtovanja u njihovom pravcu, tachnije, tih par centimetara koliko iznosi vidljivost izmedju vas i zhivog zida koji bi svojom brojnoshcu i postojanoshcu i tvrdjavu odbranio od opsade.

Na kraju, ali ne najmanje vazhna, tu je i Zhena za Kasom, koja sa svog malog trona u uglu vagona raspolazhe najvecim vrednostima koje se u kineskom vozu mogu zamisliti - rezervacijama. Uz malo srece, tokom putovanja se oslobodi nekoliko mesta u razlichitim klasama, shto je dogadjaj ravan izvlachenju sedmice na Lotou. Za dobitak rezervacije, medjutim, nije potrebna sreca, vec pre iskustvo jednog ratnog veterana, a ukoliko vam je putovanje monotono, uvek mozhete izabrati svoje favorite i srchano navijati da bash oni dobiju zheljeni premeshtaj.

Kulturno-umetnichki program

Briga zheleznichkog osoblja za putnike nikada ne prestaje. Da vam putovanje brzhe prodje, pripremljen je raznovrstan program - mladic obuchen u zhenski prsluk, okicen najsharenijom bizhuterijom, pojavljuje se na sceni balansirajuci na kvadratnom milimetru slobodnog prostora koji je ugrabio; grleno skrece paznju svih prisutnih, pochinje mahanje rukama srachunato da zabavi i, uz izvijanje celog tela, dodaje djindjuve prisutnim damama uz neizbezhan sharmantni osmeh, prodorno izvikivanje nechega nerazumljivog, paradiranje i poshalice koje izazivaju smeh svih prisutnih; a sve skupa praceno teatralnim cenkanjem -

tachka dostojna novogodishnjeg programa nacionalne televizije svake post-komunistichke zemlje.

Stilom, a posebno decibelima, ne zaostaje ni tachka sa spomen-medaljonima sa Maovim likom i scenama iz istorije kineskih zheleznica (24 karata), a poseban utisak ostavlja shou sa baterijskom lampom koja zapravo ne radi na baterije, vec na stiskanje koje, osim elektrichne energije, proizvodi suptilni zvuk nalik zvuku umiruceg motora. Posto se roba prvo mora isprobati, zabavljeni putnici slozhno uzimaju svaki svoju lampu koja svetluca u ritmu kineske opere, a prodavac glasom svedochi da bi istu predstavu bez dodatnog ozvuchenja mogao izvesti i na punom Tjenanmenu.

Ishrana

Od zabave, kao shto znamo, ne mozhe da se zhivi. Deo misterije sadrzhaja tolike kolichine prtljaga koju svaki gradjanin Narodne Republike ponese sa sobom u voz, biva razreshen vec kroz nekoliko minuta po smeshtanju u voz, kada pochinju zheleznichke nutricionistichke bahanalije.

Kineska kuhinja poznata je po svojoj raznovrsnosti i komplikovanom kombinovanju namirnica u skladu sa klimatskim uslovima, estetskim nachelima, i filozofskim principima jina i janga. Praktichni duh prilagodio je jelovnik zhelezhnichkim uslovima dugih pruga. Okosnice vozne ishrane u Kini predstavljaju instant rezanci, po uzoru na rusku lapshu, i sochne, ljute kobasichice.

Rezanci se nalaze u plastichnoj kutiji zajedno sa nekoliko kesica sa sosevima razlichitih ukusa, sve se to pomesha, nalije kipuca voda iz samovara, i za nekoliko minuta pred vama ce se naci zamashna porcija opasno ljute hrane, koja omogucava i nadmetanje u umecu glasnog srkanja i usisavanja namotaja rezanaca u usta uz prskanje okoline. Nezaobilazan zachin chine pomenute kobasichice, uvaljane u ljutu paprichicu (za sluchaj da vam je od rezanaca preostala neka kvrzhica koju ljutina nije vec sprzhila). Ove kobasice pakuju se po jedna, i spremne su za jelo bez dodatnog kuvanja, pa ih kinezi grickaju i izmedju obroka, tako, same za sebe. Obred rezanaca sa kobasicama ponavlja se nebrojeno puta u toku dana, a proizvodjachi ovih namirnica verovatno za jedan dan zgrnu dovoljno novca za lagodan, dugachak odmor u nekom mondenskom letovalishtu.

Osim kobasica, tu su i mesne preradjevine koje se, onako s nogu, tamane, umesto (u ovoj zemlji veoma retkih i pomalo bezukusnih) slatkisha i slanih zanimacija. Tu su pilece nogice, razhnjici nepoznatog porekla, chips od magareceg ili pseceg sushenog mesa, batachic na shtapicu (nalik sladoledu), a specijalno za sladokusce, tu su i marinirane svinjske njushkice. Mesnate poslastice grickaju se u pauzi izmedju rezanaca, i josh rezanaca, a ceo proces ishrane odvija se bez pauze, pa je vazduh ispunjen gustim, ljutim mirisom, a zadovoljno zhvakanje i glodanje koje dopire sa svih strana nikada ne prestaje.

U ovakvom okruzenju, bolje bi vam bilo da niste pogreshno izrachunali da vash voz putuje 2 sata (dok put zapravo traje gotovo 6), pa da u skladu sa tim krenete bez hrane jer, ako je u nekom drugom vozu to i moguce, ovde ce vas momentalno spopasti nesnosna glad, pred kojom vam i petnaesta pileca nogica koju vash komshija tamani za redom deluje kao najdelikatesniji obrok.

Srecom, tu ce uvek biti neka od Zhena sa Kolicima, koje ce, pregazivshi sve pred sobom, omoguciti da se i vi brzo i efikasno pridruzhite kolektivnom mljackanju.

Spavanjac

Kratki predasi izmedju obroka ispunjeni su omiljenom voznom aktivnoshcu - spavanjem. Moze vam se uchiniti da ste zalutali u voz koji prevozi cirkuske akrobate i ljude od gume, koji odmaraju u samo njima dostpunim polozhajima, dok se shampioni u hrkanju nadmecu svojim veshtinama. Uskoro cete shvatiti da nemoguce u kineskom vozu brzo postaje moguce, normalno i, chak, prijatno, pa slatko tonete u san, u polu-chuchnju, sa jednom nogom u vazduhu i glavom omotanom oko kvake od toaleta...

Iskrcavanje

Da se putovanje blizhi kraju lako cete uochiti kada uzhurbana aktivnost Choveka sa Metlicom i Choveka sa Kesom Za Djubre podstaknu skakanje na noge nestrpljivih putnika. Zatim pochinje akcija uzhurbanog premeshtanja svih dzakova, vreca, dzinovskih bala od plastike, kutija oblepljenih izolir-trakom itd - u hodnik kraj vrata. Ovo je izazovan zadatak chak i za kineski voz, pa komeshanje traje oko pola sata, dok se ceo ljudski i prtljazhni sadrzhaj vagona ne kompresuje i zagushi prilaz vratima. Chovek Sada Bez Metlice pochinje da (u bukvalnom smislu) izvlachi tepih pod nogama prisutnima, magichno ga izvlacheci ispod stotina kilograma tereta. Namotani tepih se trijumfalno isprechuje izmedju vas, gomile Kineza spremnih kao zapete pushke, i vashe shanse da cete se ikada obreti napolju. No, to ne treba da vas brine - jedan pogled na sat uverice vas da je, iako su svi potpuno spremni da te sekunde izlete napolje, do stanice ostalo josh vishe od sat vremena vozhnje - zgodna prilika da se malo promisli o svemu ovome.