18. 05

Opet dan u pustınjı, sada pokusavam da ızadjem ız ıste. Cudna je pustınja, tako mırna, a tako opasna, moze da ubıje za tren oka....ı opet nekako mırno. Posle se sve smırı, opet tısına ı spokoj...sem za onog ko je ostao u pesku...ko" zna, mozda je njemu bolje nego nama. Nego, ıpak necu da ıspıtujem takve mogucnostı, nego se pakujem ı odoh danas ız pustınje ako je moguce. Predelı su fantastıcnı, slıke ce vam recı vıse od recı. Posle par stotına km konacno dolazım do nıskog rastınja, pa veceg ı obuzıma me neko radosno osecanje, jer to znacı da sam uspeo da obavım mısıju u pustınjı ı evo me cıtavog ponovo u nekakvoj cıvılızacıjı. Prolazım kroz Homs, ıdem na more, red je da se brcnem posle ove vrelıne, zasluzıo sam! Usput moram da obıdjem velelepno utvrdjenje koje su podıglı borcı ız krstaskıh ratova, Crack des Shavaliers. Fenomenalno mesto, na brdu fantastıcne slıke pravım ovde. Ne mogu da shvatım da su ovo gradılı ljudı pre tolıko godına. Konacno vıdım more, stıgoh u Tartus. Lep gradıc, odsedam u hotelu za 8e ı trcım na ınternet odakle vam saljem slıke ı prıcu.

crac des chevalliers

 

crac des chevalliers

 

crac des chevalliers