Kad smo, još onomad, onako izmoreni posle tri bele noći u vozu, stigli u Rovanemi, glavni grad Finskog dela Laponije, pljuštala je kiša. Grad je bio prilično siv i gadan, ali jednu stvar smo upamtili po dobru: zdanje neobičnog oblika i stila, zgradu regionalne biblioteke Laponije, u kojoj smo, međ' mnoštvom knjiga, našli utočište (i naravno, besplatan internet sa kog smo pisali blog). Nakon čeprkanja po istorijatu ove zanimljive moderne građevine, shvatili smo da je to delo jednog od najpoznatijih savremenih evropskih arihitekata, Alvara Aalta.

Rođen u Finskoj, još 1898. godine, jedan od osnivača modernizma u arhitekturi na tlu nordijskih zemalja. Bavio se dizajnom (posebno nameštaja), ali je slavu stekao svojim specifičnim stilom gradnje. Asimetrija, prozračnost i prirodni materijali dominiraju na zdanjima Tehnološkog fakulteta u Masačusetsu (1948) i Helsinkiju (1949), koncertno-kongresnoj dvorani Finlandija u Helsinkiju (1967), zgradi opere u Esenu (1959-1988), Regionalnoj biblioteci Laponije u Rovanemiju (1965), kao i na njegovim mnogobrojnim građevinsko-dizajnerskim poduhvatima širom Skandinavije, Evrope i Amerike. Do svoje smrti, 1976. godine, pokupio je sve lovorike u svetu savremene arhitekture, a jedna od najprestižnijih arhitektonskih nagrada se zove baš po njemu.

 

 Riola
Riola, seoce nadomak banje Poreta, pedesetak kilometara od Bolonje

 

A kakve sve ovo veze ima sa Italijom? Nakon drugog vatikanskog koncila, negde oko 1966. godine, podigla se prilična prašina oko izmene liturgije (tj. mise). Kardinal i nadbiskup bolonjski Đakomo Lerkaro, bio je jedan od glavnih zastupnika uvođenja nacionalnog jezika u nekim delovima mise (dotada je misa bila isključivo na latinskom), čime se omogućilo aktivnije učešće naroda (kroz pevanje) i uspostavila bliža veza između oltara, hora i naroda. Lerkaro je odlučio da se sagradi crkva u kojoj bi ovako reformisana liturgija u potpunosti došla do izražaja.
 
I tako je na nekih par desetina kilometara od Bolonje, na putu (tj. pruzi) za banju Poreta, međ' brdima Apenina i Toskanskih Alpa, u  majušnom selu Rioli, 1975. godine počela da se gradi Chiesa di Santa Maria Assunta. Arhitekta je bio, ni manje ni više, nego Alvar Aalto! Kako, zašto – ko zna, ali ovo je jedina građevina čuvenog Finca u Italiji. Da bi ugođaj bio potpun, Aalto je dizajnirao i  enterijer crkve, u kojoj je prva misa održana 1978. godine. Neobičan oblik, akustika, osvetljenost i prozračnost čine je zaista pravim (i možda prvim) mestom za realizaciju reformisane liturgije, čemu smo i sami bili svedoci. Kad smo provirili unutra, videli smo da je u toku proba dečijeg hora za predstojeće Božićne praznike, pa smo seli u klupe „Designed by Aalto", prelistali knjigice sa liturgijskim pesmama, a sve to uz zvuke dečijih glasova i gitare, pod belim, asimetričnim lukovima crkve Svete Marije u Rioli. Ni manjeg mesta, ni neobičnije crkve, ni poznatijeg arhitekte...
 
Riola-crkva2 Riola-enterijer
Riola-crkva1 Riola-knjigica