U borovoj šumi Krvavice, nedaleko od morske obale, spava betonska lepotica. Oblikom i čudesnošću odudara od svega poznatog iz graditeljskog sveta. O njoj ispredaju priče oni koji su je lično videli, ali takvih nema mnogo; njeno postojanje nije zabeleženo ni u jednom katastarskom spisu. To je zato što spada u dela građena i čuvana od strane nekadašnje JNA.

Rođena je 1964, kada je po projektu arhitekte Rikarda Marasovića izgrađena dečija plućna bolnica na brilijantno odabranom mestu: ušuškana u gustoj borovoj šumi, sa daškom slanog morskog vazduha. Jednako futuristička tada kao i sada, ova kružna bolnica, sva u prozorima, postavljena je na stubove, pa se dojmi da lebdi iznad zemlje. Njeni zaobljeni hodnici su kratki, dobro osvetljeni i provetreni, što je bilo veoma bitno za decu bolesnih pluća. Pored toga, odudara od tipično kasarnskog izgleda zdravstvenih i školskih ustanova, kakvog su deca navikla da se boje.

Nekada puna života, koraka i graje, plućna bolnica danas je opasna po život. Napuštena je i namerno zaboravljena. Kao i mnogim drugim betonskim spavačima, jedini greh joj je bilo to što suviše podseća na državu, vreme i sistem vrednosti koji su je stvorili.

Možda zbog jedinstvene arhitekture i monumentalnosti, dosad se niko nije usudio da podigne ruku na nju. Kao bolesno dete o kome nema ko da brine, ostavljena je da sama propadne.