Razglednica iz Krojcberga - str. 2

Drugim danima Krojcberg je miran kraj. Samozaposleni sakupljaju flaše po ulicama grada. Svi recikliraju. Odvaja se plastika, staklo, papir i "ostalo". Zgrade u kojima se primeti da neko krši proceduru, plaćaju skuplje komunalne usluge. Jedna ulica mi neverovatno liči na Vojvođansku ulicu u Novom Sadu.

Drugi dan posete Berlinu koristim za obilazak centra grada. Zahvaljujuci Ðoletu ulazimo na službena vrata Bundestaga. Nemački parlament, tj. prostorija gde su zasedanja, jedina je zgrada takve namene u kojoj nema veštačkog osvetljenja.

Kroz staklenu kupolu, preko ogledala smeštenih u njenoj sredini, dnevno svetlo ulazi u salu za zasedanja. Ova kupola otvorena je za posetioce tako da svako, nakon što satima čeka u redu ispred zgrade, može uživo da prati sednice parlamenta. Iza zgrade, uz samu reku nalazi se jedva uočljivo obeležje koje svedoči kojom trasom je prolazio Berlinski zid. Na nekoliko metara odatle je i spomen-obeležje onima koji su poginuli pokušavajuci da na tom mestu pređu iz Istocnog u Zapadni Berlin.

Posle posete Branderburškoj kapiji obišli smo i Muzej posvecen Holokaustu tokom Drugog svetskog rata.

Između ostalog, jedan deo postavke obrađuje svaku evropsku zemlju posebno, pa se tako posetilac može upoznati i sa sudbinom Jevreja u Srbiji kao i sa sudbinom članova porodice Demajo u Beogradu tokom Drugog svetskog rata.

Prolazeći gradom ne mogu da primetim gde je nekada bio Istočni a gde Zapadni deo Berlina. Na poslednjem "check pointu Chraley" koji je sada turistička atrakcija stoji granični stub DDR-a i parče zida. Nedaleko odatle je izložba na otvorenom. Na panoima se može pročitati celokupna priča o Berlinskom zidu.

Nezaboravan doživljaj bilo je điranje bajsovima oko Grebnickog jezera, kako smo ga nazvali, inače u nemačkom narodu "Griebnitzsee", ka Potsdamu. Potsdam se nalazi izvan Berlina i glavni je grad pokrajine Branderburg. Simpatican gradić uz koji je tokom XVIII veka pruski kralj Fridrih Veliki naselio Ruse, koji su tu osnovali koloniju "Alexandrowka".

Tu je i dvorac Sanssouci čija bašta mi je više delovala kao neki memorijalni spomenik NOP-u.

Potsdam je zanimljiva varoš. Jedan deo grada sagrađen je potpuno po ugledu na holandske gradske četvrti.

Poslednji dan sam iskoristio za obilazak Museumsinsel-a. Idući ka njemu ulicom Unter den Linden opuštencija je zapaliti cigaretu u bašti Staadtbibliothek-e gde se još uvek vide tragovi kuršuma iz '45. Tu je i Humboldt Universitet i Deutsche Geschichte Museum. To je i ujedno i jedini muzej koji sam posetio jer me je stalna postavka zadržala nekoliko sati. Tu je i je i poslednji primer "nacističke" arhitekture koji danas služi kao javni WC.

Na -u mogu se videti neverovatne građevine: Bode Museum, Neues Museum, Alte Nationalgalerie, Pergamon Museum i neverovatni Berliner Dom,

luteranska katedrala koja dominira svim ostalim gradevinama. Tu sam naišao na jednu grupu turista iz Engleske koje je vodio Free tour guide koji me je svojom pričom o padu Berlinskog zida zaokupio punih sat vremena.

Najviše mi je bilo žao što sam tek poslednje veceri otkrio marokanski restoran "Kod Rosanija" gde sam prvi put u životu probao schwarmu.