The Milky Way and an Aurora over Loch Lomond, Scotland. Fotografija: John Mcsporran
*
Iz začeća nastade rast.
Iz rasta bujanje.
Iz bujanja misao.
Iz misli sećanje.
Iz sećanja želja.
* *
Reč je postala plodna
nošena je bila bledim sjajem
stvorila je noć:
veliku noć, dugu noć,
najnižu noć, najvišu noć,
gustu noć koja se može osetiti,
noć koja se može dodirnuti,
neviđenu noć:
Noć koja traje,
noć koja se završava smrću.
* * *
Iz ničega nastade stvaranje.
Iz ničega nastade bujanje.
Iz ničega nastade obilje.
Snaga bujanja, živi dah
nošen prazninom
stvorio je nebeski svod iznad nas.
Vazduh koji lebdi nad zemljom,
veliki svod iznad nas, raskriljeni prostor
nošen je bio praskozorjem.
Onda je mesec izronio.
Vazduh je bio nošen sjajnim nebom.
Onda je sunce izronilo.
Izbačeni su visoko kao glavne oči neba.
Onda je nebo postalo svetlost.
Rana zora, rano jutro.
Podne. Plamen dana s neba. [1]
—
Prevod: Zoran Petković, Nina Živančević.
Za Klub putnika priredila Marija Bralović.
[1] Antologija prvobitne poezije, Prosveta, 1988. str. 187, 188.
