Komercijalna moć engleske rase, koja danas vlada svetom, primorava nas da se upoznamo sa njihovom ekonomijom i navikama. Prisiljeni smo da ovladamo engleskim jezikom, koji je postao apsolutno neophodan. To je alat za održavanje naše nezavisnosti u zajednici naroda. U tim okolnostima, naš siromašni jezik, koji ne može biti koristan nikome van naših ostrva, osuđen je da se pokori dominaciji engleskog jezika, što će postati posebno neizbežno kada se moć elektriciteta i parne mašine prošire našom zemljom.
Ove reči je 1873. napisao Mori Arinori, japanski ministar obrazovanja i prvi japanski ambasador u Sjedinjenim Državama.
Nakon što je mornarica Sjedinjenih Država pristala na obalu Japana 1853, prisilivši ovu dotad zatvorenu zemlju da se modernizuje i uključi u svetske tokove, imperijalne vlasti Japana zaključile su da je oponašanje Zapada jedini način da Japan ostane konkurentan na svetskoj sceni. Zato su brzo usvajali sve zapadne ideje, alate i tehnologije koje su im mogle pomoći u tome. Jedna takva alatka bio je i engleski jezik.
U to vreme, mnogi prominentni japanski intelektualci predlagali su da Japan napusti svoj jezik i zameni ga Engleskim. Tvrdili su da je engleski već postao jezik nauke, trgovine i globalne komunikacije, na putu da postane jedini važan jezik modernog doba.
Do uvođenja engleskog kao zvaničnog jezika nikada nije došlo, i Japan nije pošao putem Singapura ili Hong Konga. Pojačano interesovanje za Zapadnu kulturu, kao i prodor engleskih reči, sistema vrednosti i životnih navika u Japan, nastupili su mnogo kasnije, sa dolaskom Holivuda.
Japanski umetnik Makekichi Tsunajima napravio je 1887. niz grafika pod naslovom “Ryuukoo Eigo Zukushi”, u prevodu “Moderna mešavina engleskih reči”, otisnutih na papiru hōsho. Neke od slika prikazuju predmete koji su u to vreme smatrani zapadnim i naprednim (četkica za zube, džepni sat, šešir, džentlmen itd), ali za većinu je teško zaključiti zašto je autor odabrao baš njih. Iako su neke reči pogrešno napisane, a mnoge čak ni tada, krajem 19. veka, ni po čemu nisu bile moderne, delo predstavlja kuriozitet iz vremena kada je izgledalo da je Japan mogao poći drugačijim putem.
