Imala sam dve mogućnosti, da serviram priču o Riu uvijenu u oblande koja će samo da ponovi još jednu „deja vu“ sladunjavu viziju, ili da iznesem pravu sliku sa dozom gorčine i time navučem gnev čitalačke publike koja će me zasuti grdnjama i kritikama. Odlučila sam da reskiram...

Autor: Mima Stanojlović

Pročitajte ceo tekst

Dvoumila sam se da li da ostavim komentar ili ne, ali hajde ipak, da probam da se izrazim. Pre svega, meni se čini da se tekst obraća nekoj drugoj publici, a ne publici ovog sajta. Mislim da već odavno Rio predstavlja sinonim za kriminal, a favele za bedu, i svakom upućenijem čitaocu to ne predstavlja ništa novo. A čini mi se ipak da je publika ovog sajta upućenija u takve stvari od proseka. Tako da mi se čini da ono što je u ovom tekstu namereno da bude novo i šokantno, prosto gubi na snazi time što je - već poznato. Putopisni žanr je pred velikim izazovom u doba interneta i u vreme u kome je o svakoj selependri na svetu BBC već snimio dokumentarac. Prosto, čini mi se da je jako teško ponuditi čitaocu nešto novo i neviđeno, što već ne piše u Vikipediji ili u svim tim dokumentarcima. Mislim da je odgovor na to u senzibilitetu autora, možda novom i originalnom načinu na koji interpretira već poznate činjenice, događajima koji su se desili samo njemu, humoru, ličnoj interpretaciji i analizi stvarnosti. Bojim se da niz iznošenja socio-demografskih podataka više ne radi posao u putopisima, kao što je to bivalo ranije, kad svi ti podaci nisu bili već toliko opšte poznati i dostupni... Ili je to samo moje viđenje, kao nekoga ko je pročitao stotine putopisa, no ipak, razmišljam da verovatno i mnogo drugih ljudi koji posećuju ovaj sajt to isto jesu... Volela bih, zato, da naredni nastavci ovog bloga nude manje činjenica, a više ličnog ugla autora, kao što to i inače volim kod svih tekstova koje čitam

Nadam se da će ovo biti shvaćeno kao dobronamerna sugestija, nije mi namera da nešto pljujem i hejtujem

Slažem se sa Ivom. Pročitao sam prvih par rečenica i batalio, uz isti osećaj da se autor baš i ne obraća nama. Samo mi bilo glupo da komentarišem pošto nisam čitao do kraja .

Namera mi nije bila da osvrtom na kriminal u Riu ponavljam nesto sto "svi znaju" vec da prenesem svoje licne utiske sa lica mesta. Redovno pratim sta se objavljuje i tvrdim da nema mnogo tekstova o Riu iz prve ruke. U mojoj grupi je bilo 25 ljudi i niko nije bio prethodno upoznat do koje mere je situacija ozbiljna, iako su se svi, svako na svoj nacin, pripremali za put. Iz tog razloga smatram da moja upozorenja nisu deplasirana. Naprotiv, u komentarima koje su slali citaoci sa ostalih sajtova gde je prethodno bio objavljen ovaj isti tekst, zahvaljivali su mi sto sam se dotakla te teme. Nije mi bila namera da ovim tekstom plasiram "novo i sokantno", jer zaista ceo svet zna kolika je stopa kriminala u Riu, tako da je ova opaska potpuno nepotrebna. Takodje ne mislim da se moj tekst obraca nekoj drugoj publici. Sto se tice "novog i nevidjenog", to upravo i predstavljaju ovakvi tekstovi za sve one koji nemaju sredstava ili iz nekog drugog razloga ne napustaju Evropu. Nazalost, nije lako udovoljiti svim ukusima, niti mi je to namera, posebno onima koji su procitali stotine putopisa i koji dezurajuci na netu, smatraju sebe potpuno merodavnimim da dele lekcije.

upravo sam to i rekla - na drugim sajtovima verovatnije postoji publika kojima su ovakvi tekstovi znacajniji, tako da mi je sasvim logicno da je sa drugih strana stigao bolji fidbek ovde se ipak radi o dosta prekaljenijoj putnickoj ekipi nista strasno, samo sam dala sugestiju kako bi se naredni nastavci mogli prilagoditi ovdasnjoj ciljnoj grupi, nema razloga za prepucavanje.

Postoji mnogo jednostavnije resenje, ne citas ono sto ti se ne dopada. Nemam nameru da "prilagodjavam svoje tekstove", niti da udovoljavam bilo kojoj ciljnoj grupi. Utisci su autenticni i ostace kao takvi, bez obzira na ukuse. Ko zeli da sazna nesto novo, imace priliku, ko zna vec sve, ne zavidim mu.

ne mogu da znam sta pise u tekstu pre nego sto ga procitam, ko moze ne zavidim mu

Ne mogu, a da ne ostavim svoj komentar ovde Ja sam sad za vikend bio u Riju, prvi put, iako vec 5 meseci zivim na samo 200km odatle. Naravno da svi kazu da je grad opasan, da treba voditi racuna, ali ako odes tamo samo da bi se plasio i strepeo za svoju bezbednost, bolje sedi kuci. Naravno, mere predostroznosti treba preduzeti, bas kao sto vam je naglasio vodic, ne isticati nikakav nakit, ne sepuriti se i privlaciti paznju i ne nositi mnogo novca sa sobom. U najgorem slucaju, moze da se desi da budete opljackani, ali ako nemate nista vredno, nece vam biti ni mnogo krivo. Cak i da vas zadesi takva neprijatnost, budite spremni na to, lepo dajte sve sto imate i produzite dalje. To je recept.

Ali, iz onog sto sam ja video tamo, ceo kraj oko Kopakabane i Ipaneme je prilicno bezbedan, sa gomilom turista, policija dezura na svakom cosku, tako da se nisam mnogo brinuo. I mogu slobodno reci da sam uzivao i setao nocu po Kopakabani i Ipanemi, prilicno opusteno. Tekst me nije impresionirao, ali ima dobrih elemenata, koji bi, po meni trebali da budu vise istaknuti u buducnosti. Mozda sam malo subjektivan, jer mi je sve receno u tekstu vec poznato, ali opet, utisak je da, bas ono sto je Iva pomenula, akcenat vise treba da ide na licni dozivljaj, manje na sture podatke. Iako, istina, neki podaci mogu biti zanimljivi.

Svakako da ce takav grad svako doziveti na svoj nacin i svakako da se slazem da je tesko napisati nesto novo na temu Rija. Mozda bi opis zanimljivog dogadjaja koji ti se desio bio pun pogodak, a sve klasicne price o kriminalu, favelama, o Kopakabani, itd, baciti u stranu. Npr, ja sam se vozikao gradskim prevozom, kroz kojekakve predele, i bilo mi skroz zanimljivo. Sama voznja je ludacka! To je poseban dozivljaj! Samo to moze da bude jedna posebna tema za pisanje!

U ovom tekstu mi se, npr, svideo deo o restoranima na kilo, fino je opisano, a svakako je nesto novo i zanimljivo citaocima koji nisu imali priliku da posete nesto slicno. Po meni, tu je moglo jos detalja da se doda. Ili, npr, proci pijacom i videti sta se sve tamo prodaje, to je vise nego zahvalno za pisanje. Ili, Botanicka basta, Tijuca (nisam jos posetio ova mesta), sve biljne i zivotinjske vrste, tek o tome se moze svasta pisati...

U svakom slucaju, pisi i dalje, i pisi vise o svojim avanturama, verujem da ce se ljudima vise svideti!

Ne vidim čemu tolika sujeta na krajnje dobronameran savet. Imaš jako dobar stil, čini mi se i da umeš da vodiš priču (prekratak je tekst da to tvrdim pa zato zadržavam malu ogradu), ali zaista nedostaje lični pečat u svemu doživljenom. Pusti da kroz tekst osetimo tebe - budi putopisac od krvi i mesa - i biće uživanje čitati sledeće nastavke

 Čini mi se da je ovaj tekst pisan po pravilima žanra koja odgovaraju klasičnim putopisima kakvi se objavljuju u časopisima. Urednici obično traže da tekst bude jednostavan, jasan i čitljiv, i veoma često insistiraju na tome da lični pečat bude što manji (ovo govorim iz ličnog iskustva).

  Pretpostavljam da je upravo to razlog što se tekst nekima nije dopao, i što na mahove zazvuči pomalo "generički". Mislim da je stil pisanja dosta dobar, ali se slažem sa onima koji su rekli da bi se na sadržaju moglo malo poraditi (ovo nije časopis, tako da autor ima punu slobodu da napravi šta god hoće, i šteta je to ne iskoristiti). Ja lično bih voleo da se izbegnu klišei tipa "dragulj Brazila" ali to ne bih naveo kao neku veliku grešku ili nešto slično.

    Svako piše na svoj način, a kritiku treba shvatiti kao sugestiju. Konstruktivni komentari su najbolje što jedan autor može da dobije Mislim da će se ovaj putopis nekima svideti, nekima ne, kao uostalom i svaki drugi. Ne treba zaboraviti da je to pre svega stvar ukusa.

Ni ja ne razumem čemu agresivna odbrana, tamo gde napada nije bilo. Ako neko javno objavljuje nešto, morao bi biti spreman na svaki fidbek, posebno kada nije pljuvački što verujem da moj nije bio. Nije valjda za očekivati da se uvek i svuda dobije samo tapšanje po ramenu. Činjenica je da ja nisam znala da je tekst objavljivan na drugim sajtovima a da sam to samo čitajući tekst osetila, tako da očigledno ne pričam napamet. Klub putnika Srbije ima svoje specifičnosti u odnosu na druge sajtove koji objavljuju putopise, i pokušala sam da ukažem na njih. Autor ima pravo da bude rigidan i da ne želi da osluškuje publiku, to je potpuno njegova stvar, samo se pitam čemu to, kada nigde nema zle namere.

Meni je ovaj putopis skroz ok, jeste delom faktografski, ali ja od putopisa i ocekujem da naucim nesto o destinaciji, a neki preterano licni osvrti me narocito ne interesuju. Mislim da je svrha ovog sajta diskusija o razlicitim mestima i kulturama i razmena iskustava u vezi organizacije putovanja, a ne razglabanje o necijem spisateljskom talentu. Ako mislite da neki tekst nije dobar, odbijte ga i postedite autore ovakvog omalovazavanja njihovog truda. Ovaj tekst je prihvacen, znaci zadovoljava kriterijume foruma, i svaki dalji komentar na stil pisanja je promasena tema i predstavlja unsolicited advice, a takvi su obicno iritirajuci. Vecina autora ovde nema ambicije da radi na svome literarnom stilu, a oni koji imaju, mogu sami da zatraze komentare. Tema je Rio.

  Što se mene tiče, dobar je onaj članak koji isprovocira reakciju 

Čemu onda služi opcija "comment", ako ne da svako kaže ono što misli? Jedino što nije dobro u tome je agresija. Ovo je valjda neki komjuniti, svako treba da kaže šta misli. A u ovom slučaju, niko nije rekao da je tekst loš.

Ја бих прочитао и наставак.

Meni je ovaj putopis skroz ok' date=' jeste delom faktografski, ali ja od putopisa i ocekujem da naucim nesto o destinaciji, a neki preterano licni osvrti me narocito ne interesuju. Mislim da je svrha ovog sajta diskusija o razlicitim mestima i kulturama i razmena iskustava u vezi organizacije putovanja, a ne razglabanje o necijem spisateljskom talentu. Ako mislite da neki tekst nije dobar, odbijte ga i postedite autore ovakvog omalovazavanja njihovog truda. Ovaj tekst je prihvacen, znaci zadovoljava kriterijume foruma, i svaki dalji komentar na stil pisanja je promasena tema i predstavlja unsolicited advice, a takvi su obicno iritirajuci. Vecina autora ovde nema ambicije da radi na svome literarnom stilu, a oni koji imaju, mogu sami da zatraze komentare. Tema je Rio. [/quote']

Potpuno se slažem, meni se isto više dopadaju putopisi iz kojih mogu da saznam i neke činjenice, a ne samo utiske autora. Nemam toliko vremena za surfovanje po internetu da bih za svaku destinaciju saznala sve detalje. Naravno, lepo je pročitati i neke više umetničke, lične doživljaje putovanja, ali mislim da to ne mora da bude pravilo, pogotovo ako je tekst ovako lepo, skoro profesionalno napisan. Uostalom, i tu se slažem sa vukadom, ako ovaj putopis nije prilagođen ovoj publici, nije ga trebalo objavljivati, pa zato i postoji institucija odobravanja, zar ne? U redu je iznositi svoje mišljenje, i ono ne mora da bude obavezno pozitivno, ali tražiti od nekoga da prilagođava svoje tekstove nečijim željama i ukusima, mislim da nije u redu.

Sve u svemu, meni se tekst dopada i volela bih da pročitam i nastavak.

Ne vidim zašto da ne. Kada pišem putopis, pišem drugačije (lično) nego kada pišem tekst koji predstavlja destinaciju ili putoskop (faktografski), a sve je to dosta drugačije ako je za sajt nego ako je za štampani magazin. To je sasvim normalna stvar u pisanju.

  Mislim da ovde imamo semantički nesporazum Čitaoci imaju pravo da iznesu svoje sugestije u pogledu toga šta bi oni voleli da se promeni, doda, oduzme itd, ali nemaju pravo da postavljaju zahteve.

  Zahteve može da postavi samo urednik (časopisa, sajta, čega god), i to ne tako da ih piše javno, nego da o tome razgovara samo sa autorom datog teksta. Urednik može da postavlja zahteve isključivo pre objavljivanja teksta; ukoliko autor ne smatra da bi trebalo da ih ispuni, onda se tekst ne objavi.

 

  Nekoliko čitalaca je napisalo svoje sugestije, ali mislim da niko nije ništa zahtevao

  Nekima se tekst svideo, nekima nije. Ja već godinama trubim o tome kako je važno ostavljati komentare. Oni su krajnje merilo toga da li je neki tekst uspeh ili promašaj. U ovom slučaju je čitalačka publika podeljena, a pokrenuta je i diskusija, što ja vidim kao nešto veoma pozitivno. To je mnogo bolje nego kada se svi slažu i samo pišu "super", ili kada niko ne napiše ništa

  Izuzetno mi je drago što se diskusija odvija civilizovano i parlamentarno 

Uz puno poštovanje prema doajenima ovog sajta, moje skromno mišljenje je da je ton prvog posta bio malo više pokroviteljski, pa je sugestija zazvučala kao zahtev

Ja se izvinjvam na pogrešnom tonu, mada mi deluje da bi prijem bio isti kakav god da je bio.

Vidim kojekakve komentare, medjutim po meni je putopis pun pogodak. Pogotovo sto govori o Riju u jednom drugom svetlu i opisuje ga s jednog realnijeg aspekta nego sto smo navikli...Svaka cast!

Putopis je sasvim OK

Dvoumila sam se da li da ostavim komentar ili ne' date=' ali hajde ipak, da probam da se izrazim. Pre svega, meni se čini da se tekst obraća nekoj drugoj publici, a ne publici ovog sajta. Mislim da već odavno Rio predstavlja sinonim za kriminal, a favele za bedu, i svakom upućenijem čitaocu to ne predstavlja ništa novo. A čini mi se ipak da je publika ovog sajta upućenija u takve stvari od proseka. Tako da mi se čini da ono što je u ovom tekstu namereno da bude novo i šokantno, prosto gubi na snazi time što je - već poznato. Putopisni žanr je pred velikim izazovom u doba interneta i u vreme u kome je o svakoj selependri na svetu BBC već snimio dokumentarac. Prosto, čini mi se da je jako teško ponuditi čitaocu nešto novo i neviđeno, što već ne piše u Vikipediji ili u svim tim dokumentarcima. Mislim da je odgovor na to u senzibilitetu autora, možda novom i originalnom načinu na koji interpretira već poznate činjenice, događajima koji su se desili samo njemu, humoru, ličnoj interpretaciji i analizi stvarnosti. Bojim se da niz iznošenja socio-demografskih podataka više ne radi posao u putopisima, kao što je to bivalo ranije, kad svi ti podaci nisu bili već toliko opšte poznati i dostupni... Ili je to samo moje viđenje, kao nekoga ko je pročitao stotine putopisa, no ipak, razmišljam da verovatno i mnogo drugih ljudi koji posećuju ovaj sajt to isto jesu... Volela bih, zato, da naredni nastavci ovog bloga nude manje činjenica, a više ličnog ugla autora, kao što to i inače volim kod svih tekstova koje čitam Nadam se da će ovo biti shvaćeno kao dobronamerna sugestija, nije mi namera da nešto pljujem i hejtujem [/quote']

bravo,nemam sta da dodam ni oduzmem,cela poenta u prvoj recenici

Dvoumila sam se da li da ostavim komentar ili ne' date=' ali hajde ipak, da probam da se izrazim. Pre svega, meni se čini da se tekst obraća nekoj drugoj publici, a ne publici ovog sajta. Mislim da već odavno Rio predstavlja sinonim za kriminal, a favele za bedu, i svakom upućenijem čitaocu to ne predstavlja ništa novo. A čini mi se ipak da je publika ovog sajta upućenija u takve stvari od proseka. Tako da mi se čini da ono što je u ovom tekstu namereno da bude novo i šokantno, prosto gubi na snazi time što je - već poznato. Putopisni žanr je pred velikim izazovom u doba interneta i u vreme u kome je o svakoj selependri na svetu BBC već snimio dokumentarac. Prosto, čini mi se da je jako teško ponuditi čitaocu nešto novo i neviđeno, što već ne piše u Vikipediji ili u svim tim dokumentarcima. Mislim da je odgovor na to u senzibilitetu autora, možda novom i originalnom načinu na koji interpretira već poznate činjenice, događajima koji su se desili samo njemu, humoru, ličnoj interpretaciji i analizi stvarnosti. Bojim se da niz iznošenja socio-demografskih podataka više ne radi posao u putopisima, kao što je to bivalo ranije, kad svi ti podaci nisu bili već toliko opšte poznati i dostupni... Ili je to samo moje viđenje, kao nekoga ko je pročitao stotine putopisa, no ipak, razmišljam da verovatno i mnogo drugih ljudi koji posećuju ovaj sajt to isto jesu... Volela bih, zato, da naredni nastavci ovog bloga nude manje činjenica, a više ličnog ugla autora, kao što to i inače volim kod svih tekstova koje čitam Nadam se da će ovo biti shvaćeno kao dobronamerna sugestija, nije mi namera da nešto pljujem i hejtujem [/quote'] bravo,nemam sta da dodam ni oduzmem,cela poenta u prvoj recenici

ustvari drugoj:)

Hvala i za tekst i za komentare! Bez komentara bi utisak bio mnogo siromašniji. Želeo bih još da dodam da autoru negativan komentar vredi više od pozitivnog: pohvale nas čine da se osećamo dobro, ali samo iz kritika učimo!

A tekst? Meni je baš prijao, iako je stila Politikinog magazina i iako se zapravo slažem sa rayuelom. Postoji nešto dobro i pitko u tekstu, nešto što se nazire ispod ušećerene rečenične glazure, ili baš ona, nisam siguran šta, ali me podseća na zacakljenu masnu bakinu kajganu koju -- uprkos svemu -- ipak ponekad pojedem u slast Napred, Mima, samo se raspiši i ne misli!