Napuštamo botaničku baštu, neobičnu šumu punu aloja i guštera, sa rastinjem iz starog naučnofantastičnog filma, i bazamo po bregovima iznad Vindhuka. Grad čas nestane za drvećem, čas se zabelasa dole, u ravnici, kao minijaturna maketa samog sebe. Prsti su nam crni od zemlje i ljuti od paprike. Sunce lagano klizi niz nebo...

Autori: Uroš Krčadinac, Lazar Pašćanović, Marko Đedović




Pročitajte ceo tekst

Predivno! Rastopio sam se kad je bilo rodjendansko iznenadjenje!

Meni je bilo zao na kraju, mogu misliti kako je bilo vama.

Uros rece da su ga neki pitali "Zasto?", ja vjerujem da je vecina to pitala, ali takodje vjerujem da se vecina nas sa ovog sajta pita kada cemo i mi sami da krenemo vasim stopama, ili nekim malo drugacijim, kroz Afriku.

Skoro godinu nakon vaseg polaska, vjerujem, svi mi pratimo ovaj blog i svakim danom smo iscekivali novi dio, novi trenutak, mrvicu vaseg dozivljaja, i vi ste nam to pruzili... Hvala vam! Osjecao sam kao da sam ja na tom putu, kao da ja prozivljavam sve te prijatne i manje prijatne situacije. Vas nacin pisanja je to omogucio, svaka vam cast...

Morao sam da pročitam pre spavanja. Ovo je nešto neverovatno, i ako se ja osećam sada ovako, ne mogu ni da zamislim kako je vama bilo i kako sada jeste.. Bez ikakvog preterivanja mogu da kažem da mi je ovo putovanje ( u kojem nisam ni učestvovao ) promenilo pogled na svet.. Definitivno ste mi promenili ideale. Hvala vam!

ps: Izuzetno dirljiva priča o paprici.

ostao sam bez teksta,vec odavno je svaki komentar suvisan. za mene ste vi najbogatiji od onih za koje znam. pitam se dali ste svesni svoje srece

Neverovatno koliko ovaj blog raspaljuje mastu. Tesko mi je da spojim sve ove gradove, od Istanbula, preko Kaira, Kartuma, Mombase i Dara pa do Vindhuka u bilo kakvu celinu, makar i u mislima, a vi ste to odlicno uradili. Sad vas drzim za rec da ce biti jos tekstova kako ste obecali, o uslovima pisanja bloga i ponesto tako, a mislim da bi sjajno bilo i da cujemo kako to Evropa izgleda posle tri duga africka meseca. Sta vise reci, osim da jedva cekam sledeci vas blog .

FINALMENTE:)

malo sam vec bila ispala iz ovog africkog citalackog koloseka, ali sinoc ste me bas obradovali kad sam videla...

nije neko cudo kad kazem da je blog najbolje stivo koje sam ikada procitala o africi. hvala na trudu i divno je sto ste uspeli sve da obojite vasim licnim bojama, emocijama, tumacenjima, humorom. cak i posle ove pauze nisam morala da citam ime na pocetku pasusa pa da znam ko je pisao:)

sigurna sam da ste svesni da ovo treba ukoriciti i nadam se da niste lenji da trazite sponzore )... ako ne na srpskom, onda na engleskom (jest da bi bilo "lost in translation" momenata, ali vredelo bi svakako). puno fotki, price, legendarni crtezi. vec zamisljam kako bi to fenomenalno moglo da izgleda. ovde takve knjige, pa i sa neuporedivo skromnijim sadrzajima, super prolaze, pa verujem i na eng govornom podrucju.

Svaka cast momci, zaista...

Tada još nisam bio pošao u školu, zemlja se zvala Jugoslavija, bake i dede su bili živi i život je izgledao potpuno drugačije nego danas.

Oci su mi zasuzile...

Konachno! Nedostajali ste

Bravo, josh jedan sjajan tekst.

Patim shto je ovo kraj. I definitivno idem u Afriku.

Čoveče... Afrika i paprika, "Opstanak"... to se zove ostvariti dečačke snove! Ali, čekaj, vi kao dečaci niste ni maštali o tome?! Onda se to se zove ostvariti snove odraslog čoveka! Za većinu nas je Afrika, pogotovo ne-mediteranska, čista apstrakcija. A vi ste bili tamo... tamo gde balegari iz "Opstanka" kotrljaju svoje gombice po pustinji. Dugo vas nije bilo, pa sam već smetnuo s uma koliko je ovo bilo uzbudljivo za čitanje. Naklon do zemlje i za putovanje i za putopis. Padam u iskušenje da vam pišem hvalospeve, ali sve to zvučalo isprazno, pa ću stati... Ima samo jedna stvar na koju moram da odgovorim:

Da li vredi?

Vredi, itekako! Hvala vam!!!

Bravo panonski,

ja to ne umem tako lepo da srochim, svi moji postovi su bravo sjajno napred super go go go....

Poklanjanje komada Panonije šumi na domak Kalaharija je veličanstven način da se okonča druženje sa Afrikom. I bio bi veličanstven sve i da nije one simpatične pesmice. Bilo bi lepo da pokušate da objasnite tačnu lokaciju Paprike, da bi neko sledeći ko ode u Namibiju mogao da je obiđe i vidi da li se drži. Ja bih se baš oduševio da vidim da je živa i zdrava.

I eto lepe ideje i za ostale ekspedicije u udaljenije krajeve sveta : poklonite zemlji po kojoj hodate zrno svoje balkanske zemlje, kao što belosvetskim CS hostovima poklanjamo po neki izdanak ovdašnje kulture.

Hvala, drugari!

A što se lokacije paprike tiče, umesto detaljnog objašnjenja evo geografske širine i dužine (u dva formata):

-22.57164, 17.09582

-22° 34' 17.90", 17° 5' 44.95"

Pejstujte ovo u Google Maps i videćete lokaciju unutar Vindhučke botaničke bašte gde je paprika posađena. Ili, odite na ovaj link.

Još jednom hvala. Puno.

Definitivno cu morati da sve citam od pocetka do kraja.Odlicno!

Eee, kakav uzbudljiv svet! Biće bar još malko, a? Meni je ovo bolje od Opstanka. Nekako tamo su ti sva čudesa servirana, javno izložena tvojim čulima vida i sluha, samo usisavaš. A ovde je sve tajnovitije, volšebnije, oblikuješ sam u svojoj glavi jedan dalek, nepoznat isečak ove naše planete, po recepturi majstora pera i puta, autora ovih čarobnih putopisa. Valda će oni to jednog dana uknjižiti pa da možemo i da dodirujemo, i da ponesemo u tašni ili džepu, taj deo sveta.

Svaka čast!

Proširili ste mi vidike ovim putopisima i svakako naveli da razmišljam o tome da jednog dana odem čak do Rta Dobre nade.

Marko, nisam znao da slaviš rođendan isto kada i ja ;-)