Izvinjavam se, znate kako je, kad dodjete kuci pa mama, tetke, ujaci, drustvo… vishe sam se umorila od prica i prepricavanja i gledanja slika. Pa onda Nova Godina i Bozic... nikako nisam stizala do compa da zavrshim i poslednjih par redova bloga.

Ulica Arbat je pesacka zona duga 1,25km. Jedna od najpoznatijih ulica u Moskvi prepuna trgovaca suvenirima. Ako se ne cenjkate odrace vas najstrasnije. Naravno teze popushtaju cene ali sve se da srediti.  Na svakom koraku prodaju se majce, suveniri, kapice, shalovi, rukavice. Na sredini ulice je spomenik Pushkinu i njegovoj zeni. Malo dalje je Moskovski Hard Rock Cafe. Jedan deo ulice je poplocan raznim zanimljivim plocicama koje su kao neki pozdravi i izjave ljubavi i naravno tu su ploce sa imenima poznatih ali nikako nisam uspela da pronadjem plocu sa imenom Jurija Gagarina jer je tog dana sneg neprekidno padao i Moskva je uveliko bila bela.
Sta mi je bilo mnogo zanimljivo. Gde god bi se okrenula videla bi jednu te istu zgradu sa istim vrhom i potpunom istom konstrukcijom. Kad vidite tako nesto imate utisak da se non stop vrtite u krug dok ne saznate da u Moskvi ima 7 istih zgrada koje se nazivaju Staljinovih 7 sestara. To su 2 stambene zgrade, 2 hotela, 2 ministarstva i moskovski drzavni univerzitet Lomonosov. Visina tih zgrada varira od 25-36 spratova ali sve izgledaju potpuno isto sa visokim vrhom na kojem stoji petokraka.

VDNH je metro stanica narandzaste metro linije inace i mesto gde je jedan ogroman park. Zasto ga zovu park ne znam, jer ja tamo nisam videla mnogo drveca. Pre bi to mesto nazvala velikim trznim centrom na otvorenom. Park je okruzen zgradama koje svaka predstavljaju po jednu zemlju bivshe SSSR. U centru je ogromna fontana sa 16 statua zena u narodnim noshnjama svake bivshe zemlje SSSR-a.  Svaka od tih zgrada je mali trzni centar gde mozete kupiti silnih gluposti ali nikako ono sto vam treba. Jedino da provedete tamo ceo dan pa sve da istrazite, za sta ja nisam imala vremena.

«Ti si prva turistkinja koju sam ja upoznala da je bila u politehnickom muzeju» rekla mi je Sasha kada smo se upoznale. Sasha je inace devojka koju sam kontaktirala preko hospitality cluba i koja mi je ispricala mnogo zanimljivih stvari o mnogo klubova u Rusiji van hospitality-ja. Sta vishe dogovorile smo se da cemo ostati u kontaktu i pokushati da spojimo klub putnika Srbije i Akademiju Voljnojih Puteshestvija ciji je sajt avp.travel.ru . Sasha mi je predlozila da posetimo njihovu Gostovaja Knjiga (aka forum) i da im kazemo nesto o nashem klubu. To je klub putnika koji uglavnom vole Orijent. Probajte i www.couchsurfing.com i www.globalfreeloaders.com To su stvarcice slicne hospitalityclubu. Nikad nije loshe spojiti se sa nekim i napraviti neki globalni kontakt. :)

Jutro, 6 sati, krecem na Shermetjevo i vidim nesto sto me je slatko nasmejalo. Vec sam se navikla na gradsku i saobracajnu guzvu, vidjamo je svuda ali ovo josh nisam videla. Tramvaji stoje u redu jedan iza drugog. Tamo negde u centru je nastala guzva u saobracaju i kilometri tramvaja stoje. I nije mi bilo jasno zashto ljudi idu tramvajima ujtru. Anton mi je rekao da to zna satima da stoji tako. Najlakshi nacin da stignete do Shermetjeva a da ne placate skupe taksiste. Odete na poslednju stanicu ljubicastog metroa (Planernaja) i uhvatite marshutku koja ispred izlaza iz metroa ide svakih 15-tak minuta.

Mislim da je to bilo to... ako se josh neceg setim napisacu josh koji redak

Nadam se da ste uzivali i pozeleli da odete jednom u Rusiju. Ja znam da definitivno hocu da odem opet.