U seoce Al-Kraja stigli smo kada su nas, posle optimističnog pokušaja stopa na napuštenom putu, konačno pokupila dva srdačna motocikliste. Posle mahnite vožnje po brdovitom krajoliku, ulepšane prvo pljuskom, a zatim i gradom, pod oblačnim nebom, zaustavismo se među prastarim kućama od crnog bazalta. Tu smo uživali u gostoprimstvu porodice Al-Atraš, jer nas je Lara, unuka čuvenog Sultan-Paše Al-Atraša (سلطان باشا الأطرش), pokupila sa ulice dok smo pokušavali da fotografišemo njen dom, jednu od najvećih kuća u selu. Tako je unuka velikog paše dobila bedž Kluba putnika Srbije, a mi priliku da, na licu mesta, započnemo istraživanje tajanstvenog naroda Druza, što je i bio razlog našeg dolaska u ove krajeve.
Druze (arapski دروز) su planinski narod, pripadnici misteriozne religije u čije je tajne upućen samo mali broj posvećenih. Najveći broj Druza živi na obroncima i u okolini planine Džebel Druze (جبل ألدروز), na istoku Sirije, a ima ih i u Jordanu, Libanu i Izraelu. Hiljadu godina ćutanja, skrivanja i ljubomornog čuvanja istine, zajedno sa složenim hijerarhijskim sistemom, izgradilo je njihovu religiju kao milenijumsku tajnu u koju nikome, pa čak ni njima samima, nije dopušteno da zavire.
Rađanje tajne
Priča počinje misterioznim nestankom. Al-Hakim bi-amr Allah (الحاكم بأمرالله ), šesti fatimidski kalif, dolazi na presto 996. godine. Jedanaestogodišnji dečak ubrzo izrasta u vladara koji okrutnošću i beskompromisnim religioznim fanatizmom veoma efikasno uspeva da upiše svoje ime na stranice istorije. On sam sebe proglašava za vidljivog boga, što Večiti rečnik svetskih religija navodi kao “ključni faktor za slabljenje dinastije Fatimida”.
Neki muslimani pozdravili su Al-Hakima kao istinskog božjeg izaslanika, verujući da su i država i religija na najboljem putu da se potpuno iskvare i propadnu, i da ih mogu spasti samo temeljne reforme. Al-Hakim zabranjuje sve oblike ropstva, ukida bigamiju i razdvaja političku i religioznu vlast. Enciklopedija religioznog znanja kaže da su Al-Hakimove aktivnosti, “uprkos tome što su mogle izgledati okrutno, bile izvan moći poimanja običnog čoveka, a njihov kreativni simbolizam shvatao je samo veliki imam Hamza”.
Jedne prohladne februarske noći 1021. godine, kontroverzni sultan rešava da prošeta po brežuljku nedaleko od svog dvora u Kairu, i tu mu se gubi svaki trag. Njegov veliki vezir, persijski mističar Hamza (حمره), u velikoj džamiji u Kairu potvrđuje Al-Hakimovu božansku prirodu, i tvrdi da će se iščezli sultan jednog dana vratiti. Hamza počinje da drži religiozna i filozofska predavanja, okuplja sledbenike i sastavlja svete tekstove koji bi sadržali doktrinu jedne religije u nastajanju.
Jedan od Hamzinih sledbenika, Muhamed bin Ismail Naštakin Ad-Darazi (محمد بن اسماعيل نشتاكين الدرازي), okreće se protiv njega, proglasivši sebe vođom pokreta. Upravo ovom čoveku, koji je ubrzo proglašen za jeretika i pogubljen, Druze duguju svoje ime. Doktrina skrivanja tajne, jedan od osnovnih postulata religije Druza, dovela je do toga da je pravi identitet osnivača religije vremenom izgubljen, i istoričari još uvek nisu uspeli da se slože da li je sve počelo od sultana Al-Hakima, mističara Hamze ili otpadnika Darazija. Postoji i teorija po kojoj su Hamza i Darazi ista osoba.
Drugim rečima, ne znamo kako su tačno Druze nastali, ko je sastavio njihove svete tekstove i definisao religioznu doktrinu, ali imamo neku ideju o tome ko bi to mogao biti. Takođe ne možemo znati da li je njihov mogući začetnik bio veliki vizionar i sveti čovek, ili fanatik pomračenog uma.
Religija i filozofija
O religiji Druza poznato je veoma malo, zbog doktrine prikrivanja (al-takija, التقية). U pitanju je princip koji vernicima dozvoljava da prikriju svoju religiju ukoliko se nalaze u opasnosti (unekoliko slično jezuitskom principu ekivokacije ili mentalne rezervisanosti); tako Druza može da se, po potrebi, predstavlja kao musliman ili hrišćanin, da ide u džamiju ili crkvu i vrši obrede drugih religija. Neprekidno ugroženi od strane pripadnika velikih, agresivnih religija, uklješteni izmedju islama, hrišćanstva i judaizma, Druze ovaj princip praktikuju vec hiljadu godina. Zato je znanje o njihovim verovanjima izrazito fragmentarno i velikim delom zasnovano na pretpostavkama i nagađanjima.
Religija Druza je suštinski monoteizam, koji bi se mogao definisati kao potpuni idealistički monizam dobrim delom zasnovan na učenju neoplatoničara. Plotinovo Jedno, božanski entitet čije emanacije tvore različite nivoe stvarnosti, kao i učenje o Umu i Duši, našli su svoje mesto u panteizmu Druza.
Simbol Druza nije ni krst, ni polumesec, nego raznobojna petokraka zvezda, koja se često može videti iznad ulaznih vrata njihovih kuća. Zvezda je složeni simbol, čiji svaki krak, obojen odgovarajućom bojom, predstavlja jedan od pet kosmičkih principa koji čine filozofsku osnovu religije Druza: zeleno je kosmički razum, crveno kosmička duša, žuto reč, plavo uzrok i belo posledica.
Druze veruju u metempsihozu, seobu duša: svi članovi zajednice doživeće reinkarnaciju u ljudskom obličju, a reinkarnacije će se nastaviti sve dok osoba ne dostigne savršenstvo. Materijalni svet predstavlja samo ogledalo kosmičkog duha.
Druze prihvataju Kuran i Bibliju, za koje veruju da imaju egzoterična i ezoterična značenja, kao i treći nivo značenja koji se definiše kao “ezoterično u ezoteričnom”. Njihova sveta knjiga naziva se Knjiga mudrosti, ar. Hikma (ألحكمة). Hikma ne predstavlja tajnu i dostupna je svakome, ali najviši nivo interpretacije tajna je koja pripada samo uskom krugu posvećenih.
Mesto na kome Druze obožavaju boga nije ni džamija, ni crkva, nego medžlis. Prvo što pada u oči, pored neobične arhitekture, jeste sveprisutna raznobojna zvezda. Unutra se mogu videti pozlaćene sure iz Kurana, ali i slika Svetog Đorđa koji ubija aždaju, slika odsečene glave Jovana Krstitelja, kao i pet krilatih konja sa zastavama, koji lebde u oblacima ili nastaju iz zraka sunca u kome se nalazi zvezda.
Na slici levo vidimo ulaz u glavni medžlis koji se nalazi u gradu Suvajda. Prolaskom kroz kapiju dospeva se u prostrano dvorište ograđeno visokim zidovima.
Kodeks ponašanja Druza ima sedam stubova: istinitost reči (sem ako je potrebno zaštititi pojedinca ili zajednicu); briga za druge; odanost veri (uprkos hiljadugodišnjim progonstvima i represijama, Druze su ostale verne svojoj religiji); odbacivanje nevernika; prihvatanje sultana Al-Hakima kao vidljivog boga; mirenje sa božjom voljom; pokoravanje bogu i njegovim izaslanicima.
Dakle, vidljiva manifestacija boga bio je Al-Hakim, na arapskom poznat kao Al-Wahda, jedinstveni. Pet kosmičkih principa (predstavljenih raznobojnom zvezdom) se, u različitim epohama, ovaploćuju u pet različitih osoba, među kojima su se, u određenim trenucima, nalazili i Pitagora i Isus.
Druze sa kojima smo razgovarali ne smatraju sebe ni muslimanima, ni hrišćanima (jedan mladić je, govoreći o Damasku, naglasio da “tamo vlada islam”).
Druze ne ohrabruju prozelitizam, i ne sklapaju brakove sa muslimanima i hrišćanima. Žene Druza ne pokrivaju kosu, osim kada ulaze u svetilište, ili kada zađu u godine. Bigamija je zabranjena, kao i konzumiranje alkohola. Pre ulaska u medžlis pale se bele sveće, a unutra se celivaju ikone i sarkofag sa moštima.
Mudraci i neznalice
Društvo Druza jasno je podeljeno na dve klase. Al-ukal (عقال) prevodi se kao “mudri”, i predstavlja klasu posvećenih, onih koji su upućeni u svete tajne. Svi ostali su al-džuhal (جهال), "neznalice", i nemaju pristupa tajnama. Posvećene je lako prepoznati: oblače se u crno, muškarci nose bele kape, turbane ili crvene fesove omotane belom trakom, a žene bele pletene marame čiji krajevi padaju na ramena. Druze veruju da su žene duhovno pogodnije za posvećivanje u tajne duha, zbog toga što su po prirodi stvari manje izložene mogućnosti greha kao što je preljuba ili ubistvo.
Mudrima pripada oko 10% svih Druza. I sami Mudri izdeljeni su u veliki broj podkategorija, koje odslikavaju duhovne nivoe. Proučavanjem svetih tekstova, ispravnim životom i duhovnim uzdizanjem mudrac može da pređe na viši nivo.
Najviši nivo čine al-džaid (جيد), "dobri", starci koji predstavljaju sam vrh hijerarhije. Kada Dobri govore, ostali ih slušaju ćuteći, sa poštovanjem, i pokoravaju se njihovim naređenjima. Njihovo mišljenje presudno je u rešavanju kako religioznih, tako i praktičnih problema sa kojima se zajednica suočava. Dobri čine 1% populacije Druza, i jedino su oni upoznati sa svetom tajnom.
Ukoliko neko od neposvećenih (“neznalica”) želi da pređe u klasu Mudrih, može da zatraži inicijaciju. Mudri onda godinama posmatraju i proučavaju njegov život, ispituju njegovu prošlost, i odlučuju da li se osoba kvalifikuje za stupanje na najniži nivo hijerarhije Mudrih. Zatim dolaze decenije uzornog života, proučavanja svetih spisa, učestvovanja u filozofskim i teološkim raspravama, koje prati lagano napredovanje uz beskrajno složenu, rigoroznu hijerarhiju na čijem vrhu sede Dobri.
Nesuđena država
Druze su, tokom relativno kratkog razdoblja, imale svoju državu. Ona je obuhvatala okolinu planine Džebel Druze, na istoku Sirije, i postojala je od 1921. do 1936, kada je sirijsko-francuskim sporazumom uključena u teritoriju Sirije. U ovoj oblasti Druze i danas čine 99% populacije. Centar oblasti je Suvejda, nekadašnja prestonica države Džebel Druze, a današnja nezvanična prestonica Druza.
Tajna?
Od one sudbonosne februarske večeri, kada je sultan Al-Hakim rešio da prošeta po brežuljku nedaleko od svog dvora u Kairu, prohujalo je gotovo hiljadu godina. Vekovi opreznosti i ljubomornog čuvanja svete tajne zamutili su istinu o Druzama; ne možemo znati kako se učenje razvijalo, i koliko današnje Druze zaista imaju veze sa okrutnim vizionarom Al-Hakimom, persijskim mistikom Hamzom ili buntovnikom Darazijem. Velika istina Druza i dalje ostaje tajna, zagonetka čije rešenje poznaju samo Dobri.
