Kadar iz filma "Izveštaj iz sela Zavoj"
Zaputite li se od Pirota ka severoistoku, neće vam dugo trebati da primetite vijugave obrise Zavojskog jezera. Ako ste uz to voljni i da se verete po Staroj planini, okolni vidikovci pružiće još bolji pogled na njegovu zelenkastoplavu površinu okruženu šumom. Mnoštvo čamaca, simpatični splavovi i po koja kućica na obali otkriće vam da se radi o sve primamljivijem izletištu, ali sva je prilika da nećete čuti priču o nastanku ovog još uvek mladog jezera. U pitanju je prava filmska drama koja se odigrala pre 60 godina u selu Zavoj, čije ime danas nosi jezero koje ga je progutalo.
Zavojsko jezero, čija je najveća dubina 70 metara, spada u, geološkim rečnikom, urvinska jezera, nastala koluvijalnim procesom. Laički rečeno, survavanje velike količine zemlje pregradilo je tok reke Visočice prirodnom branom i voda je počela da se akumulira, potapajući sve pred sobom. Ovaj događaj, poznat i kao Zavojska katastrofa, desio se 25. februara 1963. godine. Omanja klizišta su se i pre toga pojavljivala u okolini Zavoja kao posledica erozije izazvane sečom šuma, ali niko nije očekivao da će se gotovo celo brdo iznenada obrušiti i potpuno promeniti pejzaž čitavog kraja.
Srećom, u samom klizištu niko nije stradao, a dok se voda polako primicala trošnim kućama i seljani spašavali šta se spasiti moglo, u selo je stigla filmska ekipa pod vođstvom poznatog dokumentariste i reditelja Krsta Škanate da zabeleži akciju koja je usledila. Rezultat je bio kratki dokumentarac pod nazivom „Izveštaj iz sela Zavoj“.
Proleće je topilo led na vodama. Led se hvatao u grudima, led u očima. Led. - Izveštaj iz sela Zavoj
Film (12 minuta, u celosti dostupan na Jutjubu) počinje dramatičnim scenama neposrednih posledica klizišta, koje, u tipičnom maniru šezdesetih, prati podjednako dramatična muzika. Autoritativni glas naratora obaveštava nas da je jedno zabačeno selo „progutao džin vode“. Ironično, dok je selo bilo živo, bilo je poslednja rupa na svirali, a njegov nestanak je iz minuta u minut pratila cela država. Izgleda da je tek iznenadna propast Zavoja bila potrebna da ga otrgne od zaborava. Kadrovi nestajanja kuća pod rastućom bujicom i poslednji pogled na krovove koje samo što nije prekrila voda od velike su dokumentarne vrednosti, a još vrednije su izjave meštana. Svima se, od najmlađih do stogodišnjaka, na licu vidi besciljnost ljudi koji su ostali bez doma i svega što ih je držalo ukorenjenim u njihovom svetu. Pa ipak, čak ni na filmu nije bilo mnogo mesta i vremena za tugovanje. Uspešna evakuacija spasila je 1.700 žitelja Zavoja i život je morao da krene dalje.
Oni su kasnije osnovali mesto Novi Zavoj kod Pirota, a jugoslovenske vlasti su već prvih dana posle katastrofe novonastalom jezeru odredile ulogu u građenju socijalizma. Plan je ubrzo bio gotov: prirodna brana biće ojačana i pretvorena u hidoelektranu. Ipak, pre toga je trebalo otkloniti najveći rizik: postojala je opasnost da voda probije prepreku i uništi mnogo više od jednog sela. Armija i mobilisani civili su u rekordnom roku prokopali odvodni kanal i tako pripremili teren za buduću elektranu. Film se završava optimistično, obuzdavanjem razornih sila prirode, pa tako dokumentarac o potapanju Zavoja danas priča i širu priču o svom vremenu i ogromnom trudu koji je pokretao jednu zemlju u težnji za ubrzanom modernizacijom.
Zavojsko jezero danas. Foto: Vladimir Jović
Da li se može reći da ova priča ima srećan kraj? Nemilosrdna prirodna nepogoda naterala je čitavu jednu zajednicu da potpuno promeni svoj način života koji do tad toliko nisu uzdrmali ni ratovi, ni proticanje vekova, a na mestu gde su bile kuće, škola, crkva i groblje ne samo da je rođeno živopisno jezero, već je ono ukroćeno i stavljeno u službu čoveku (iako su se radovi odužili, a hidoelektrana profunkcionisala tek 1990. godine). Bilo kako bilo, nanese li vas put na Zavojsko jezero, bio razlog ribolov, planinarenje ili samo odmor, sada ćete se sigurno setiti sela koga više nema. 
—
Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i dnevne politike uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom, ili kafu u jeftinijoj kafani.
