Autor: Milutin Velimirović (1930)

Spremao sam se, da sutra rano izađem na vrh brda Taj-Šana. Gotovo cele noći nisam mogao da spavam; da li od mnogobrojnih neobičnih divnih utisaka, ili od samog uznemiravanja u gostionici. Noćio sam u pravoj dosta neudobnoj kineskoj krčmi, u kojoj su cele noći dolazili putnici-hadžije i pravili galamu. Pa i onda, kad se sve smirilo, i kad me već savladao umor, saznanje malo neobične stvarnosti - držalo me je u nekom polusnu... U prastarom gradu ogromnog žutog naroda, negde na drugom delu zemljine kugle, na čardaku male gostionice ležim i slušam nerazumljiv i grleni govor i rzanje konja iz dvorišta.

Sutra, sa nekim od tih putnika, ko zna iz kog kraja, poći ću i ja na brdo, može biti rpeko 2.000 stepenica, da vidim, kineske svetinje i da postanem pravi kineskih hadžija. Ja, kineski hadžija! Misli se talasaju u nekom šarenilu, ali telo, nažalost, počinje i suviše da oseća neudobnosti kineskih gostionica, zbog čega se mora ustati pre same zore.

Pošli smo vrlo rano i niije nas bilo mnogo. Dugo smo išli, dok nismo stigli do kamenih stepenica, koje vode na vrh brda, idući čas pravo, čas krivudajući između stena od krečnjaka. Sam teren nije mnogo interesantan. Svuda sam go krečnjak sa malim prostorima niske trave. Uz put ima mnogo malih idolnica od kamena, a po negde se nađe i kao mala stanica, sa po nekoliko kuća, pa i po neki niski šumarak.

Ukoliko se čovek dalje penje, utoliko se otvara sve veći i sve interesantniji vidik sa divnom konfiguracijom planina unaokolo. Već na velikoj visini, i na mestu sa koga se pruža vidik na sve strane, nalaze se tzv "Nebeska vrata". To je idolnica sa nekoliko zgrada i sa jednom širokom kineskom kulom, pod kojom je prolaz, kao mali tunel. Dalje su, na nekim terasama, mnogobrojne veće i manje idolnice, tj ograđeni zidom kompleksi manjih zgrada, od kojih su neke nalik na male hramove sa kipovima. Sve te zgrade izrađene su u lepom kineskom stilu, sa verandama, balkonima i, kao uvek, sa veličanstvenim krovovima. Dvorišta tih malih kolonija lepo su popločana i u njima ima mnogo kamenih i mermernih spomenika. I tu se nalazi jedna idolnica, ili čitav hram, sa statuom "Svete Matere", gde je sve još mnogo lepše i skupocenije nego u ostalim idolnicama. Po čitavoj kupastoj humci bakarnog i srebrnog novca koja se nalazi na jednom ograđenom mestu, vidi se, da je broj posetilaca-hadžija dosta veliki. Mada su sve idolnice, sa svojim mnogobrojnim zgradama, spomenicima i kipovima, vrlo interesantne i lepe, one nisu najlepše na Taj-Šanu. Veličanstven izgled, koji se otvara u svima pravcima - pogled na nedogledne planinske talase koji se gube u dalekom dnu horizonta - to je glavna lepota Taj-Šana. Baš kad smo bili na vrhu, sa jedne strane približavala se nepogoda. U daljini se čula potmula grmljavina, a crni oblak se sve više širio i približavao. Požurili smo dole da se sklonimo negde niže; ali nepogoda je već bila blizu, i za kratko vreme sve je bilo unaokolo sivo i gotovo tamno. Oblaci su bili tako blizu nad našim glavama, a rastureno stenje krečnjaka dobilo je neku tamno žućkastu boju, i u opšte, sve unaokolo izgledalo je tako čudnovato i kao da nas je gonilo, da se što pre sklanjamo. Nastala je neka neobično jeziva tišina, koju su prolamali bliski gromovi.

Već pri prvim kapima kiše ušli smo u jednu idolnicu, sa popločanim dvorištem i sa zgradama i čardacima unaokolo. Odmah zatim spustio se strašan pljusak, sa munjama i gromovima, koji su padali u blizini. Sedeli smo u jednom paviljonu, da ga tako nazovem, i prosto uživali što smo pod krovom. Oko mene sedeli su pobožni kinezi i na nerazumljivom jeziku komentarisali nepogodu. Lama nas je poslužio čajem, koji nam je bio vrlo prijatan. Kada je nepogoda prošla, popločana dvorišta bila su tako čista i umivena, a cela ta kaluđerska kolonija izgledala je kao podmlađena. Napolju se osećala divljina i surovost. Svuda su jurili kaljavi potoci i osećala se neka pustoš. Lagano smo krenuli natrag, spuštajući se po mnogobrojnim stepenicama, koje se po negde strmo spuštaju na sto i više metara u jednoj liniji. Neobično mi je izgledalo, posle nepogode naročito, da se nalazim u planini, divljini, među stenjem i šumarcima, a idem po lepim stepenicama.

Pred veče smo bili opet u svetoj varoši, ali u drugoj, mnogo simpatičnijoj kafanici. Noću je bila opet nepogoda i gromovi su se prolamali nad starom svetom varoši. U mislima su se ređale slike sa dnevnog puta i penjanja na planinu, a idolnice i male manastirske kolonije izgledale su mi kao neke usamljene stanice u nekoj divljoj dalekoj pustinji...