Posted February 16, 2017 Evo vec sam dobio pozivno pismo. Za 24 sata. Odlicni su. Razlog zasto je toliko jeftino, samo 6 USD je sto je na pismu izlistano 20-oro ljudi. Ako putuje nekoliko ljudi zajedno onda vas izlistaju u grupi, ako ste solo onda zasebno. Odlicni su, preporuka za sajt. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted February 16, 2017 (edited) Jesu. Moja prijateljica je prosle godine pribavila pozivno pismo za sebe I svoje prijatelje. Juce sam aplicirala.. sa malim problemom kod placanja...greskom kod moje banke koja mi je slala pogresan broj za jednokratno placane...a sajt mi je odmah potvrdio da je primo uplatu...I jutros stize u atacmentu pozivno pismo. Pozivno pismo je kao neko grupno..pa sam ja pod brojem 17 ...odobreno mi je 30 dana od datuma ulaska. Inace...odmah su mi u potvrdi uplate potvrdili da sam iz Srbije.. s obzirom na napred opisano u postu u padajucem meniju nije bilo Srbije.. ali zato u delu kod placanja u padajucem meniu ima Srbija I CG Eto toliko. Edited February 16, 2017 by oljica Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted February 16, 2017 (edited) Meni u uplati nije bila Srbija jer zivim van, ali sam po njihovom savetu pored broja pasosa naveo Srbiju i nije bilo problema. Ako je svejedno vise volim da koristim srpski pasos iz vise razloga, jeftin je, a cuvam stranice u drugom pasosu cije je vadjenje najskuplje na svetu. Edited February 16, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted February 28, 2017 Je l' ima neko preporuku za Phu Quoc ostrvo? U kom dijelu su najlepše plaže, dobar smještaj? Planiram tamo krajem marta, nadam se da je vrijeme ok tad? Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted February 28, 2017 Vecina smestaja je na Long beach koja se nalazi na zapadnoj strain ostrva. Pho Quac je prema najnovijim izvestajima posetilaca jedno veliko gradiliste I sve je naruseno I plaze nisu tako ciste kako deluje na slikama. Navodno je najlepsa Sao beach ...kad pogledas slike na neti sve su fantasticne , medjutim prema poslednjim izvestajima na Sao beach ima gomila djubreta I jedan izlizani restoran I gomila turista. Vreme u martu bi trebalo da bude dobro ...koliko danas to moze unapred da se kaze .. evo ti ovaj link https://www.travelfish.org/location/vietnam/mekong_delta/kien_giang/phu_quoc_island Mene su novi izvestaji sa Ostrava pokolebali ...ali sam ipak odlucila da oprobam ,,srecu,, pa sta bude ..I sama dozivim...pre nego sve nestane I postane rezort. A sto se tice smestaja ..ima ga puno sigurno ces vec naci nesto po svom ukusu. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted February 28, 2017 (edited) Za ovaj put sve rezervisem preko Agode. Prvo, imaju fantasticne popuste. Noc u lepom hotelu na dobrom mestu za 10-15 dolara (dve osobe). Drugo, imaju jako mnogo smestaja koji se placa tek nedelju dana pre dolaska. Tako da ako dodje do nekih promena mozete besplatno otkazati sobu. I to mi se i desilo, posto letim low cost vreme leta je znacajno promenjeno i otkazao sam sobu bez ikakve naknade. Mnogo dobra stvar. Edited February 28, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted March 2, 2017 Hvala, @oljica. A da li je možda neko išao na krstarenje Mekongom (preko agencije iz Ho Ši Mina) i kolika je okvirna cijena? Da li se isplati ići na jedan dan (bez noćenja) i da li postoji uopšte takva tura? Ili su sve sa jednim noćenjem i više... Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted March 3, 2017 Mislim da na netu možes naći gomilu iskustva sa ture po delti Mekonga ...ukucaj delta Mekonga ili šta ti drugo se čini zgodno po tvom pitanju pa ce ti izaci info. Koliko je tačno cena trenutno neznam ... Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted March 3, 2017 Waltere...pogledaj ovaj link ...možda nadješ korisne info. http://vietnamcoracle.com/driving-to-phu-quoc-island-by-motorbike/ Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted March 3, 2017 Nasal sam na netu da ima bus iz Hai Phonga do Ninh Binha ( za Tam Cuoc ) http://www.hoanglongasia.com ali koliko na rasporedu vidim ima ujutru u 9am I sledeci tek 6.30pm I u Ninh Binh sam tek u 21pm. Ja tog dana zavrsavam turu Halon Bay I nevracam se u Hanoj vec hocu da produzim do Hai Phonga jer odatle ide bus za Ninh Binh ( Tam Cuoc) . Tura Halong se zavrsava u 12h I neznam tacno koliko ce mi trebati do Hai Phonga ( sigurno ne mnogo ) ali po ovom rasporedu mi predstoji cekanje do 6.30pm....da li neko zna za neku drugu opciju kako povoljnije da odradim ovu relaciju. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 6, 2017 On 4/14/2016 at 7:08 AM, Devil said: Samo da potvrdim. Jutros sam sleteo u Vijetnam, ne treba nikav dokaz o letovima, samo pozivno pismo (9$) popunjen formular sa bilo cijom adresom ako se nema neka rezervacija i 25$ na aerodromu. Ceo proces je trajao 15min. Ima li ko da je vec isao ove godine i moze da potvrdi da je na aerodromu i dalje $25 USD? Letim u ponedeljak pa ne bih da budem neprijatno iznenadjen, vec sam pripremio 25 USD. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 10, 2017 Ja sam se vratio prije desetak dana iz Vijetnama. I dalje je viza 25 USD. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 26, 2017 (edited) Evo i ja se vratih. Odusevljen sam Vijetnamom. Na ovoj temi je bilo dosta negativnih komentara na konto nekorektnog ponasanja Vijetnamaca prema turistima i prevara. Nista nekorektno nisam iskusio, a naplacivanje visih cena turistima je standardno, isto kao bilo gde drugde u Indokini. Jednostavno, ako ti cena ne odgovara probas da je spustis. Ako nece da spuste ides kod drugoga. Moje iskustvo je bilo da za sve za sta nema fiksne cene je lako i brzo oboriti cenu na realnu cifru. Prvo u vezi vize, ne znam sta se desava putniku koji nema USD za vizu, sve menjacnice su nakon kontole pasosha pa je nuzno imati spremljen novac. Vadjenje vize je jako sporo jer od gomile sluzbenika samo jedan ukucava podatke u kompjuter i lepi vizu u pasos. Tako da je pametno nakon sletanja pozuriti na salter za vadjenje vize. Mi nismo zurili pa nam je trebalo 40-ak minuta cekanja za vizu. Na srecu zeni ne treba viza pa je drzala makar mesto u redu za salter gde se pregleda pasos. Da smo i tu cekali trebalo bi nam mozda i sat i po. Mislim da je razlog zasto nismo imali problema sa vacarenjem turista prvo sto smo po veoma povoljnim cenama bukirali smestaj unapred preko Agode, za 15-20 australijskih dolara bili smo smesteni na najboljim lokacijama u veoma pristojnim hotelima (za dve osobe, soba i kupatilo, cisto, sredjeno). Sa rezervacijom bilo da je sve placeno ili da tek treba da se plati hotelu nema prostora za probleme sa cenom. Drugo transport, s obzirom da su voz i busevi prilicno skupi i spori mislim da nema razloga da se ne leti, VietJetAir ima cesto promocije, i kupili smo letove za cenu vozne karte. Nocni bus od Hanoja do Sape smo takodje rezervisali unapred online placanjem kapare. Jedino sto smo pazarili na licu mesta bila je dnevna tura Hanoi - Halong bay i to je brzo i lako rezervisati. U starom gradu Hanoja gomile agencija i nadjes sta ti odgovara. Pored toga na licu mesta smo iznajmljivali i motorcikl, i to je stvarno povoljno, 100k donga dnevno, sipas goriva 50-60k donga i ides gde hoces. Motorom smo isli po Sapi, Danangu i Hoianu. Takodje vrlo vazna stvar je - ne koristiti taksiste niposto. U Hanoju sa aerodroma polazi bus 86 koji ide po centru, nov bus, komforan, cist, kondukterka govori engleski, sve za 30k donga po osobi. Takodje po gradovima umesto taksija koristiti Uber ili Grab, kada rezervises voznju preko aplikacija odmah ti izbaci cenu i nema prevare. I na kraju da pomenem i ovo, cesto se desava da za stvari za koje se naplacuje ulaz mozes da usetas sa sporedne strane i niko te ne kontrolise. To je slucaj sa recimo muzejem vojne istorije u Hanoju, sa strane je kafe, udjes kroz kafe i to je to. Hoian stari grad se naplacuje ulaz cak 120k donga po osobi, ali samo usetas kroz sporednu ulicu ili neko sokache i zavrsio si posao. Ukratko nije da nece da zavrnu za cenu, ali sve standardno, iskusan i informisan putnik moze bez po muke da izbegne sve to. Recimo cak i drzavnoj posti su hteli da me zavrnu za postarinu, ali sam sabrao sve markice i trazio da mi vrate novac sto su i uradli. Majicu koja se prodaje za 250k donga mozes da spustis na 100. Naravno ne uvek i ne kod svakog prodavca, ali ako ti se ne dopada trazis dalje. Mislim da je korisno odmah na aerodromu uzeti mobilni paket, za nekih 150k donga se moze uzeti mesec dana sa 10 GB brzog interneta. A novac je najpovoljnije menjati u centru grada gde se moze izboksovati povoljniji kurs. Mada sam najbolji kurs dobio bas na aerodromu, ali u Danangu. Za kurs svi gledaju sajt VietCom banke, tako da ako uspete dobiti srednji kurs to je vrh: https://www.vietcombank.com.vn/default.aspx?&lang=en A u vezi korektnosti osoblja prema nama stvarno su svi bili odlicni. Dva primera, vratili smo se rano iz Sape u Hanoj i dosli do zamandaljenog hotela u 3 ujutru. Nakon sto smo kucali odmah su otvorili i dali nam da prespavamo u trpezariji. Da su imali sobu odmah bi nam dali i sobu. Imali smo dorucak taj dan umesto narednog dana zbog ranog leta i tu su bili sasvim ok da zamenimo datum dorucka. Bili smo i tanki sa vremenom nakon Halong baya i hvatanja busa za Sapu i tu nam je vodic za Halong bay jako pomogao. Dogovorio se sa agencijom za Sapu da nas pokupe motorciklom iz hotela i dovedu do polaska busa za Sapu besplatno. Uopsteno o cenama - sve je stvarno jako povoljno. Cene su slicne tajlandskim i jos malo povoljnije. Nase iskustvo je bilo da je hrana po mestima za lokalce em naravno znacajno jeftinija, em ukusnija. Bili smo i u skupim restoranima za strance i u lokalnim restoranima i na ulici i uglavnom su ovi restorani za strance bili razocarenje. Em ti naplate, em ti donesu stvari loseg kvaliteta. Na primer narucis koktel, a on ni da primirise na pravi koktel, nesto razvodnjeno. Meni je standardno kao vegetarijancu zivot olaksavala aplikacija Happy Cow koja na mapi izlistava sva mesta sa hranom uz slike i komentare korisnika. Edited April 27, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 27, 2017 Da napisem u drugom postu samo ukrako o destinacijama koje smo obisli. Prvo Hanoj. Stvarno mi se centar grada (stari grad) veoma svideo. Mislim da je odlicno sto nisu uopste modernizovali stari grad, vec su sve ostavili kako jeste, naherene stare kuce, u prizemlju mali porodicni biznisi, a iznad zivi nekoliko generacija iste familije. Bas ima smek sve to, zgrade, ljudi, zivot na ulici, ocuvani drvoredi i stari hramovi i naravno sve uz socrealisticku propagandu na sve strane. Jezero u centru sa hramom na ostrvu je jako lepo, baste oko njega, idealno za setnju. Tu do jezera je i odlicno lutkarsko pozoriste koje izvodi predstave na vodi uz tradicionalnu muziku uzivo. Osim jezera i starog grada interesantni su muzeji kao i Ho Shi Min mauzolejum. Nazalost u mauzolejum smo isli subotom sto nikako nije preporucljivo jer vikendom dolaze cele skole i grupe ljudi iz cele zemlje, tako da smo cekali u redu oko sat vremena. Ponedeljkom je zatvoren, tako da je najbolje ici utorkom, sredom ili cetvrtkom. Ulazak je besplatan ali nakon mauzoleja ima deo gde se placa koji nije interesantan. Bolje je zaobici ga. A ne treba nositi ranac jer te nateraju da ranac ostavis u garderobu pa moras da se vracas na ulaz po njega. Drugo Sapa. Nocni bus je stvarno dobar, imaju mini krevete na dva nivoa, moze se fino spavati. Prednost busa je sto te dovezu direktno do jezera u centru Sape dok se vozom ide do Lao Cai-ja pa posle treba hvatati bus. Sapa gradic je jako simpatican. Kao i ruralni krajevi oko njega koji su glavni razlog zasto se tamo ide, stepenasta pirincana polja na brdima dokle seze pogled. Stvarno treba videti, ali u svemu tome jedna stvar bode oci, a to je polozaj tih urodjenickih plemena. Nazalost, masa njih sada se potpuno posvetila turizmu, prodaji lutaka i sitnica koje prave, turama koje nude turistima, a svoje kuce pretvorili u prodavnice. Tamo smo bili uzeli motor i na svoju ruku obilazili sela i brda. Moze se uzeti lokalni plemenski vodic i onda se ide peske ceo dan do njenog sela gde te ona upucuje u svoj zivot na selu, skuva rucak, pa nazad na motoru. To nismo radili jer prvo nismo bili u kondiciji da toliko pesacimo po brdima a drugo vise volimo da imamo slobodu na motoru, ali je vrednost toga interakcija sa vodicem koji govori engleski. Mada i na svoju ruku na motoru mozes videti ista ta sela i pricati sa seljanima koji su raspolozeni za to. Najpoznatije selo koje je najblize gradu je Cat Cat i njemu se zamera sto je 100% turisticko, seljani u njemu i dalje zive ali skoro 100% zive od turizma. I to je onako blago neprijatno, kada svoj privatni prostor stavljas na raspolaganje turistima, kada od svog zivota pravis predstavu i gledas sto vise turiste da olaksas. Ali je Cat Cat dobar jer mozes na jednom mestu sve da vidis i stvarno ima sta da se vidi, vodopadi, mostovi, vodenice, kuce, zivotinje, polja... Mada je dobro otici i u neko pravo selo koje nije namenjeno turistima. Obavezno poneti solidnu jaknu sa kapuljacom za kishu. Trece, Halong bay, lepo je, ali licno nisam bio odusevljen jer sam slicne stvari vec video na Tajlandu mnogo puta, ali opet vredi obici. Ono sto me je najvise zadivilo tamo je ogromna pecina unutar planine na ostrvu. Verovatno najlepsa pecina koju sam video. To je dnevna tura, od Hanoja do tamo jedno 3 sata kombijem, onda tura brodom sveukupno oko 4 sata pa nazad 3 sata. Klopa na brodu OK, nista narocito, zeni se nije svidelo sto nije bilo dosipanja, nego samo jedna tura, ali za tu cenu od 23 dolara sveukupno ne mozes bas da se zalis, Jedino sto standardno nije ukljuceno u cenu je voznja sa lokalcima, tim morskim piratima, na njihovim brodovima od bambusa. To je ekstra 5 dolara USD i nije nista narocito, ali kad si vec tu sto da ne. Cetvrto, Danang, bas me odusevio grad. Idealan grad, ni prevelik ni premali, ima sve. Lepe plaze, lepu reku, ostrva, planine, stari grad, novi grad, aerodrom na 10-15 minuta voznje od centra. A sve se moze obici motorom laganeze za dan-dva. I u Hanoju bih mogao ziveti, ali tek Danang bi bio pravi grad za duzi boravak. Hanoj ume da bude lagani haos od motora na sve strane i toliko ljudi po ulicama kao u centru Beograda za novu godinu. Ali sve prihvatljivo jer se vozi sporo, mada se treba i navici na to da neko vozi na centimetar daljine od tebe. Danang je daleko daleko opusteniji. Zeni se dopali morski plodovi, to sve vade direktno sveze iz mora pored. Peto Hoi An, on je na pola sata voznje od Dananga i mi smo iznajmili motor u Danangu na tri dana pa isli motorom do Hoi Ana, vozili se po njemu pa nazad za Danang. Hoi An je stvarno lep stari gradic, ali je toliko napucan turizmom da je to nenormalno. Stvarno su preterali, treba obici, ali se ne treba previse zadrzavati. Ipak mi deluje da Hoi An nazalost nije zadrzao autenticnost u meri u kojoj je to uspeo Luang Prabang. Preterano iskomercijalizovano, turisti na svakom koraku. Za nesto vise autenticnosti prosetati sokacima i budjacima gde i dalje nema lokala u prizemlju. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 28, 2017 noskich Nema šta da se doda, lepo napisano i objašnjeno. Upravo taj rad, svi kažu da vole da vaćare turiste, verovatno su (smo) svi u pravu. Razlika je samo u pragu tolerancije na vaćaranje. Npr zapadnjacima čak i prija da budu iz'vatani (ne cimaju se toliko za pare jer ih imaju na buljuke), nekim hard core bekpekerima slabije. Subjektivna stvar. Meni su oni bili baš baš drski vaćaroši. U nekim zemljama to rade sa osmehem na licu, ovi jok, pljačka te i posmatra kao nižu rasu. Takvih stvari npr uopšte skoro da nisam video u Mijanmaru, sem nekih vucibatina oko Inle Lake. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 28, 2017 (edited) Znas kako se kaze: it takes two to tango. Nije te on priterao pishtoljem pa ti vadi novcanik iz dzepa. Na tebi je da odbijes to vacarenje. Kao sto napisah, ako ti ne odgovara cena (a znaces da li ti odgovara nakon sto se budes informisao) pogadjas se. Ako nece da se pogadja onda ides dalje i nalazis druge. Meni je smesno da se nerviram za 5 ili 10 dolara jer je to za mene simbolicna cifra, ali to ne znaci da mi nije stalo da pametno trosim novce. I zato se uvek prvo dobro informisem, znam sta se sve nudi, pa onda biram ono sto je najbolja kombinacija ponude i cene. A ta varijanta da uvek ides na najjeftinije, razumem ko kuburi sa parama, ali u toj prici ces se kad tad nasukati i platiti i vise nego da si isao regularno. Na primer u kombiju kojim smo isli na Halong Bay turu je bila grupica tih hard core bekpekera koji su platili samo cenu kombija u jednom pravcu jer su naculi da mozes na svoju ruku da odes do prodavaca karata za brodove i direktno kupis kartu za brod jeftinije nego preko agenta. I onda je kombi otisao na kraj zaliva Halong Baya i tamo ih ostavio daleko od zgrade gde se prodaju karte za brodove. I onda su morali da plate jos skuplju cenu od nas koji smo isli na paket od 23 dolara sveukupno. Sto se kaze kod nas ako ne platis na mostu platices na cupriji. Nije bas ni najbolja ideja da se debelo iscimas radi tih nekih 2-3-5 dolara. Nije to vredno toga. Ako sve vreme puta budes opterecen novcem i to bas onako sitnicarski, da gledas svaki cent gde ti je onda uzivanje na putu? A te najjeftinije varijante se cesto zavrse 'prevarama' pa ljutnjom i onda zalbama. Jer kad se pogodis jeftinije cesto ti ne ukljuce stvari koje se ukljucuju u standardnu cenu pa onda placas dodatno jos vise. I tako samog sebe sabotiras i nerviras se bezveze zbog sitnica. Naravno, to ne znaci da treba da uzmes najskuplju turu i da te ne bude briga sto su ti naplatili duplo. To je druga krajnost. Mi smo lepo iscitali iskustva ostalih putnika i odlucili da nam je sasvim OK da uzmemo taj standardni paket, i onda smo nasli za 23 dolara, a neki prodaju i za 30. I bez ikakvih problema. Nadjes OK cenu, ali ne gledas da se cenjkas za neku ultra nisku nerealnu cenu pa se posle ljutis sto ti nista nisu ukljucili u taj aranzman. Treba biti pametan pa naci tu zlatnu sredinu. Sto da delis sobu sa 5 ljudi ako mozes da doplatis simbolicno 10-20-30% visu cenu i imas svoju sobu i kupatilo. Razumem ko stvarno nema i putuje sa stapom i kanapom, ali ja kada sam bio u takvoj situaciji da sam isao Interrail po Evropi kao student iz Srbije nisam ni gledao hotele na prvom mestu, vec sam spavao po vozovima, plazama, parkovima. Razumem da se ide na najjeftinije kad zaista nemas, ali ne mozes onda da ocekujes ne znam sta. Imas krevet i krov nad glavom i ok, cepaj dalje. A nazalost kad tad ce ta najjeftinija varijanta da ti se obije o glavu, znam iz iskustva. Edited April 28, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted April 28, 2017 Tales, pogledao sam opet tvoje primedbe na Vijetnam radi podsecanja i mislim da je priprema jako vazna stvar. Retko ko ima neograniceno vreme da putuje pa da moze da na licu mesta trazi sve, da se pogadja i gleda dlaku u jajetu. Mi imamo 4 nedelje godisnjeg odmora i nemamo vremena da provedemo sate iduci od hotela do hotela pogadjajuci se. Glavna stvar za sprecavanje takvih problema koje si naveo su priprema i informisanje. Recimo taj autobus u kojem si bio smesten sa masinama pozadi. Mi smo precesljali internet, sto nije uopste ni tesko ni mnogo vremenski zahtevno, i nasli autobus sa dobrim recenzijama koji smo unapred rezervisali placajuci kaparu. I sve bilo OK. Nikakve masine niti prtljag u busu, sve cisto, kreveti na dva sprata i mozes da odspavas nocu plus ne placas smestaj i ne gubis vreme u putovanju busom na sledecu destinaciju. Isto u vezi hotela. Uporedis lokaciju, cenu, kvalitet sobe, recenzije i nadjes najbolju ponudu za tebe. Naravno, ne treba se ni toga drzati kao pijan plota, za svaki hotel recimo imas ljude koji daju sa jedne strane vrhunsku recenziju, sa druge najlosiju, ali iskustvom uspevas da razvrstas zito od kukolja i nadjes ono sto ti odgovara. Zaista na ovom putu svi hoteli su bili cist pogodak. A imali smo pre i promasaje. Dobro imati plan i znati unapred situaciju na terenu, pripremiti sta god moze da se pripremi unapred i onda laganica. A ne stani pani na licu mesta sve. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 9, 2017 (edited) Evo par svežih informacija iz Vijetnama, ovo sam prebacio iz teme o Kini gde se više piše o svim drugim zemljama, usled neke polemike itd, krećem sa zagađenjem u najvećim gradovima u Vijetnamu Hanoj i Ho Chi Minh. Ovo što pišem pišem i iz ugla turiste, ali i nekoga ko se ponadao da ovde nađe posao predavača engleskog. Hanoj je index zagađenosti preko 120, takođe i Ho Chi Minh, vrlo zagađeni gradovi i pretopli, što se predavanja engleskog tiče tamo za nekoga ko nije native speaker, maksimum neki je 1500 dolara, ali maksimum, može samo manje ne više, ovi anglo-saxonci uspevaju do 2000$ da dođu, ali sa dosta sati verovatno i ne svi. Tu posla ima u dva najveća grada, ali su užasni gradovi za život, u Saigonu (Ho Chi Minh) nisam bio, kažu da je malo lepši od Hanoja i malo sređeniji, ali džabe to nije za normalne ljude koji imaju bilo kakav drugi izbor. U Hanoju je 24 sata nemoguće videti nebo, nema zvezda nema ničega, ponekad probije sunce, ali i dalje je gore onaj kajmak od smoga. Vazduh je težak, vlažan, sav si lepljiv po ceo dan svuda po koži, o plućima da ne pričamo. Cene jesu niže ako se poredi sa zapadnom Evropom, inače uopšte nije jeftino kako se priče, sve ono što pričaju na youtube-u, kada dođeš tu cene su više bar za 10-20% ili veće, znači da ne kažem se*u. Mi smo u primorju, mesto se zove Nha Trang, puno je ruskih tursta, koji su ok, kulturni su, ljudi idu na plažu u restorane, ne prave ekscese i u načelu je bezbedno. Ovde je lepa plaža, i nije toliko zagađeno, nebo je prisutno uvek :), ali nema nešto škola engleskog i nema posla za nas non-native speakere, pokušati raditi u turizmu ovde jedino ako želite da radite za platu koju dobijaju Vijetnamci u proseku 160-170 evra mesečno, u turističkom mestu. Kupovina nije baš najzahvalnija jer nije sve pri ruci i strani supermarketi su udaljeni od centra. I uvek cenjkanje i ostalo kada se kupuje na ulici ili po manjim radnjama i dok ne gledaš uvaljuju ti u kesu trulo voće i povrće, nenormalni ljudi, taj princip da umesto da im se vrati kupac, oni gledaju da ti uvale i da ti uzmu pare, za njih je turizam da ti samo uzmu pare, usluga, šta kako, da li ćeš ti posle da ga psuješ ne zanima ih, tako je i u Hanoju, samo su tamo mnogo gori jer imaju čitave sisteme i šeme za čerupanje stranaca. Ulica ne može da se pređe, jure s onim mopedima i pešački kao da ne postoji, još se ljute na tebe ako kreneš preko pešačkog, ne koče nikad po cenu da te udari, što je najgore ulaze i iz kontra smera, pa moraš kao spajdermen da prelaziš ulicu. Mene četvrtog dana u Vijetnamu, na desnoj strani, na pešačkom, maltene sam prešao skoro ulicu, udari neka žena skuterom, popadaše joj kofe sa motora. Ja, stao pa ne mogu da verujem, ona je 'ladno nekako ušla u desnu traku, u kontra smer i zakucala se u mene, sva sreća onaj njen plastikaner malo krcnuo, mene malo cevanica bolela i to je to, ništa strašno. Primorje je lepo, i tu možda i vredi raditi i živeti, ali to su provalili i Ameri pa su se već tu načičkali, i ovde te odmah Vijetnamci pitaju jesi li native, drugo ih ne interesuje, a ima u proseku po 5-6 škola po mestu (u primorju bilo gde, negde i 1 ili 2) što je smešno koje ili Amere zaposle ili lokalne Vijetnamce, da bi ih izašli teacheri džabe, engleski nemaju pojma, nisam čuo narod da ga gore govori i više ne zna, uđeš u školu niko ni da bekne, zoveš menadžerku, ona mumla neki jezik ne daj ti bože i posle ti se više nikad ne javi, ne profesionalni su prilično i zaboravni, oni bilo gde da rade škola ili recepcija u hotelu, posle 5 minuta više se ne sećaju ništa, zamene te s nekim drugim. Ja im kažem odneo sam veš, treba da mi stigne, da me pozovu kada mi stigne dostava iz perionice, kada god svratim i pitam ga jesu li mi doneli veš, on mi priča koja je cena i da sam morao ujutru da ostavim da bi mi bilo gotovo za popodne, ja ono napravim jedan "zbun" facom i onda 'ajmo ponovo po 5 put, meni treba da stigne veš, "o sorry, sorry" onda kao uspe da se seti, mnogo opušten narod, njima je dobro doduše. U hotelu u Hanoju kažem gazdi, u subotu uveče, da mi pozove taxi za ponedeljak, (pazite vidimo se po ne znam koliko puta dnevno, pričamo, igraju se s mojim detetom) on mi kaže, ali vi ste uplatili samo jedno noćenje, ja ga gledam, a kaže izvini, izvini, došli neki drugi ljudi s detetom pa sam te pomešao. Tu su ljubazni bili, ali smisle sve načine samo još para da ti izvuku, opet ne shvatajući da su to jadni i provaljivi fazoni na prvu i da to niko u svetu ne radi poslednjih 100 godina, ali za njih je sve ovo novo, turizam, ljudi, stranci, pare. Na ulici nude masaže, gde god sam bio u drugim zemljama ti što vabe ljude na ulici, zapamte te i ako im tu prođeš 2. ili 3- put više te ne smaraju reko si im ne, ali ovde nije taj slučaj, 10 puta da prođeš 10 puta će da te pozove na masažu. Ideš ulicom taksisti ti ablenduju da te voze, sedneš da čekaš bus on stane i viče mi na ruskom "pedesjat", ja mu kažem samo ti piči prijatelju, ideš negde peške staju usput motorima nude ti da te voze, jedan veliki cirkus, meni su oni smešni, ali nekad to sve počne i da te nervira jer su neumorni. Vijetnam ok za neku zajebanciju, ko hoće nešto stabilno bolje Kina, samo gde ne truje vazduh toliko, pa bolje i za manje para, svakako će opet biti veća primanja nego Vietnam u bilo kojoj kombinaciji. Ja sam se za*ebo čitajući i gledajući šta svakvi elementi pišu i snimaju po youtubu, nisam ako gledamo kao putovanje, ali profesionalno nije to-to, jeste može sve da se izmuva sa tim radnim dozvolama, ali džabe, zato je i lako. Ko ovde želi da se hrani, teško se dolazi do hrane na koju smo navikli, meso nigde nisam našao da kupim, a da zadovoljava makar srednjevekovne srpske standarde, kada su naši ljudi solili meso i sušili, ili lovili i jeli na licu mesta sveže ili u roku od par sati. Bio u tom pristjnom i lepom supermarketu imaju skoro sve što ti treba, nešto ok cena, nešto skupo, ali je daleko od centra. Ponadao se tamo ću kupiti meso, jer ja sam domaćin čovek i volim da kuvam, imali su u celoj ponudi u tom marketu koji je najhigijenskiji, 5 komada različitog mesa u otvorenom izlogu, koji nije dovoljno rashlađen pa ono meso pustilo vodu na sve strane, neki Vijetnamac uze štipaljke pa prevrće neka rebra, jer možeš imaš pravo tim štipaljkamada pregledaš meso! I ja rekoh supruzi ješćemo jaja, *ebi ga, to je protein, ovde plivamo u moru i sunčamo se pa nas neće olešiti holesterol. I onda moraš da se hraniš povremeno u nekom pristojnijem restoranu da ima kuhinju ( da bi osetio ukus mesa) koja fizički postoji i koju čiste i peru i onda je taj restoran malo i skuplji od onih uličnih prčvarnica, ono na ulici što pangluju meso na trotoaru, i sve stoji ceo dan na suncu van frižidera, ako je to lepo anglo-saxonskim backpackerima samo neka izvole i neka ručkaju tu i sede na onim stolicama plastičnim za decu, gde mu pored supe i uha prde mopedi. Vredi obići i upoznati i ove ljude i taj njihov čudni mentalitet, sve je to dragoceno iskustvo, i prelepe plaže i planine, kojih uskoro neće biti jer zidaju kao ludi i sve uništavaju od prirode i pretvaraju u goli beton. Divim im se u uzgoju palmi, apsolutni su profesionalci i mnogi mogu da uče od njih, prelepi drvoredi palmu, perfektno visokih stabala i bogatih krošnji. Imaju i te vezove tradicionalne, takođe prelepo, od kamena izrađuju statue, parkovi i zelene površine su im besprekorne, sve je to izuzetno lepo i prijatno i za videti i za šetnju, kada nema previše saobraćaja to jest. Samo da dodam, vezano za posao, evo ovde gde sam ja, za Cambridge educated, čarobnjaka, ono da predaje engleski, matematiku, nauku, i još da priprema sam nastavu, 1500$ plata, znači za nekog sa iskustvom i obrazovanjem da predaje 3 predmeta, naravno još i native i oni se ovde ne zezaju kada traže native, znači to je smešno, ali videli da im ovde navaljuju ovi nejtivi koji neće da se truju po velikim gradovima i cena rada niska. Po Hanoju i Saigonu ima posla, ali te opet ucenjuju kada nisi native, ali to je manji problem živeti tamo je problem u tim ludnicama od saobraćaja, buke i zagađenja. Ovamo ako odeš u neke selendre odsečen si jer tamo nema ništa od modernog, a plus ne možeš tamo da odeš odmah, nego recimo posle da se preseliš. Jedne noći nisam mogao da spavam u Hanoju i gledam kroz prozor šta se dešava, oni sa mopedima ne staju voze ih 24 sata, vidim neko maše nekom satarom, na trotoaru na 2cm od ulice, dva puna džaka sa dva leša manjih govečića, kosti mahom već opanglovane, lik sa kacigom na glavi mrzelo ga da je skida, i onom sataricom kao švajcarski sat, cak-cak, za dva sata odradi on celo-nedeljnu pripremu za "street food" restoran, klepi on ono majstorski samo padaju koske dole na trotoar, i posle ih on slaže u neki lavor, pa ih posle pakuju u kese. Mislim se ja, ala će to da bude lepa supica. Inače neki od tih restoran po Hanoju nemaju ni tekuću vodu pa sve, ali sve od posuđa peru tu na ulici s jednom kofom vode, neki nemaju ni firžider, neki eto imaju frižider. Motori oko 5- ujutru prlolaze, natovareni robom za prodaju, cela radnja sa cvećem na motoru, onda na sledećem opet spakovan cela neka druga radnja. Mislim zanimljivo je sve to videti, drago mi je što nisam spavao te noći utisak do kraja života i samo zuje. Juče jedan lik na mostu ide mopedom pozadi natovario šifonjer = ormar i namestio ga horizontalno, zauzima celu traku s njim! Voće im je predobro, stvarno je prva liga, ali morate da se cenjkate uvek ako hoćete da ga kupite po normalnoj ceni, a ne da vas oderu, i da pazite, vaš trenutak nepažnje, prodavačica, uzme skapani krastavac i zameni vaš koji ste odabrali, ili recimo večeras kupio lubenicu, ona je ubacila u kesu, dođem kući ona se skapala na jednom ćošku prođe mi prst kroz lubenicu, ništa vratim se ja kod nje, ne buni se ona ja očekivao svađu, zna ona šta je uradila, samo mi je dala drugu veću i ja odoh kući. Našli smo jedan restoran koji je pristojan lepo kuvaju i večera izađe za dvoje odraslih i dete, oko 160000 donga, 6,5 evra, nisu to neke porcije da se rasturiš, ali je sveže i lepo spremljeno. Ima ljudi koji su i ljubazni ima i koji hoće da izađu u susret, ne mogu reći imali smo takvih situacija 10-ak, ali onih neljubaznih i prevarantskih smo imali ni ne znam broj, To je problem, i oni jednostavno ne znaju šta je to ljubaznost čak ni ona profesionalna ni u restoranima ni nigde one face s jednim izrazom lica i to je to, negde i hoće ljubazni su, ali jezička barijera jer niko ne zna ni reč engleskog. Ovde sam uspeo da se dokopam unutrašnjosti grada gde su samo loklaci, cene istaknute na radnjama i buticima sve je jeftinije, i dosta njih ti i pošteno prodaju, mnogo bolja situacija nego u centru, i ljubazniji su eto recimo u centru mi za 15 kopija u kopirnici uzela 15k, i to u ulici koja nije baš turistička, videla stranac sam i rokaj, posle za 9 kopija u tom 100% lokalnom delu ova neka mi naplatili 3k, mislim se ja lepo. Problem je što ne može čovek ovde po ovoj vrućini i saobraćaju da se razleti na 10 strana grada da bi imao neki 80%-ni pozitivni utisak i kupovinu bez cimanja, rasprave, zabušavanje itd... Opet kada uporedim sa Hanojem ovi su ovde još i dobri jer malo kada se navikne čovek i centru samo im na papiru napišeš za koliko para to hoćeš i oni daju, ko neće što reče noskich produžiš dalje, negde kada znaš koliko vredi samo mu daš te pare i uzmeš robu. Međutim sve je to jedna neprekidna cirkuzijada. Saobraćaj je najgori, jer na kraju ko hoće ovde duže da boravi mora da uzme jedan taj moped i da se uključi u trku, drugačije se ne isplati. Javni prevoz jeftin, ali nije baš rasprostranjen kako treba i bar ovde oko 6 uveče idu poslednji autobusi. Moped jedino rešenje što reče neko drugi, i to je to juriš, onda vidim i stranci neće da te puste ne pešačkom kada su na mopedu. Pretoplo je tako da gde nema mora, vrlo se deško sve to izdržava, Vijetnamci su navikli, oni su u stanju po ceo dan da budu kompletno obučeni, da ne izgore na suncu i tako da rade i žive, nije im problem. Edited May 9, 2017 by Dodik Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 9, 2017 (edited) Kupovina jaja je bio izazov jer svuda naplaćuju duplo i onda sam morao da dam gazdarici novac i kupila mi po normalnoj ceni. Meso sam našao na još jednom mestu na nekom buvljaku u tom lokalnom hard core delu grada, na tezgi, buvljak, dreške, ovo-ono i tezga lepo i mesce sirovo se sunča, pa ko voli nek izvoli. Da, tada sam definitivno odustao od spremanja mesa kod kuće, mada imam neki smrznuti grašak iz tog supermarketa, pa ću ipak možda otići da lovim nešto, koplje u ruke, da bih obezbdio sveže meso, moram da pročitam na wikipediji koju jestivu divljač imaju ovde. Imaju i jednu radnju što bi rekli braća Rusi sa Moreproduktima, kulturno deluje spolja stoji sve u rashladnoj vitrini moraću to da obiđem. Za razliku od Talesa, ja predlažem ljudima da obiđu Vijetnam, ali ako volite da jedete čistu i ispravnu hranu, moraćete malo standarde da supstite i unapred da naučite cene za sve, u Hanojiju umeju da naplate i 10 puta više od prave vrednosti, ili recimo i gde imaju cenovnik u restoranu, posle kada stigne račun, oni vam dodali PDV, cene u meniju bile bez PDV-a Carevi su nema šta. Setih se još jedan dobar fazon iz Hanoja, gladni mi 'ajdemo nešto da jedemo, no hotel u starom delu grada, to je ono gde im nisu dirali tradiciju, sve rade na ulici tu im je ceo život, peku na onim grillovima domaće proizvodnje, zapale vatru u buretu nekom starom i iznad stave rešetku ili lonac i cepaj, i gledamo mi, auuu, šta ćemo sad, naiđemo na neke restorano normalnog izgleda koji nisu na ulici, jedan neki sa cenama i beogradske restorane da postidi koliko je skup, a drugi vrlo lepo, ali za raju koja nije postala milioner. Stvarno lep lokal, oni svi se unervozili došli im stranci, pa 'ajde sa jezikom i nekako znaju nešto engleskom, mada ne znaju da nam objasne koja su jela šta, donese iz kuhinje meni gde hemijskom prevedeno šta je šta, ok super iznaručimo mi lepo, sednomo. Donesu 2 soka, nema ga treći, to im se dešava i na drugim mestima, ništa podsetimo mi njega donese on, nema ih, posle nekog vremena, vlasnik dolazi izvinjava se kaže, može samo sendvič LOL šta je sad bilo, kaže kuvar mu otišao kući! Rekoh ženi, pa ovo je Monthy Python! Dobro daj taj sendvič, dva naručimo, nema ih, ja kažem ženi za običan sendvič u profesionalnoj kuhinji ti treba 10 sekundi, donose posle 15 minuta onaj homemade tost i samo jedan tanjir sa dva ta mala tosta i nešto salate, ja odem i pitam ih pa gde je drugi sendvič, kažu mi pa to su dva sendviča, ja se nasmejem, ništa pojedosmo mi to i 'ajde dalje. Posle smo našli i deo grada gde ima veći izbor i taj deo gde ima je buvljak od 2km dužine sve je to zanimljivo za videti, ali čerupaju brajko, sve moraš znati šta koliko košta inače bude skuplje nego u Beč da si išao. Evo još nešto da dodam, Noskich mi kaže nauče te i zapamte pa onda kupuješ po normalnoj ceni kada kupuješ negde svaki dan, evo primera kod te babe što mi prodala buđavu lubenicu, pa sam morao da se vraćam, svake večeri kupujemo i uvek moramo da joj spuštamo cenu, a sada ću morati i da proveravam po kesama kvalitet robe U hotelu u Hanoju tri puta sam imao razmenu dolar-dong sa gazdom, nekad mi vraćao kusur od uplate nekad razmena novca, sva tri puta različit kurs, komedija. Tu pored ima mala samoposluga, sa cenama, i bar kod čitačem, i osoblje neki fini klinci, oni su Star Trek Enterprise za ove ostale. Edited May 9, 2017 by Dodik Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 9, 2017 (edited) Dodik, mislim da su nasi ljudi kojima je mala plata 1500 dolara mesecno u Vijetnamu izgubili dodir sa realnoscu. Kada dolazis iz Srbije u kojoj je umetnost naci posao za 400 dolara u Vijetnam u kojem je prosecna plata 200 dolara i gadljiv si na 1500, a pri tome nisi native speaker, nisi zavrsio studije u nekoj od anglosaksonskih zemalja, nisi pohadjao neki od kvalitetnih kurseva za predavanje engleskog poput CELTA-e, nemas nikakvo radno iskustvo predavanja engleskog. I pored svega toga ti je 1500 malo i ocekujes da dobijes platu 2-3 hiljade dolara kao da si native sa svim kvalifikacijama i iskustvom. Nasi ljudi se olako busaju u grudi da govore engleski kao da su native pri cemu nikada nisu ziveli u nekoj od zemalja u kojoj je engleski maticni jezik. Meni je to smesno. Ne mogu se oni sa svojim naglaskom, bez ikakvog znanja o akademskom pisanju u anglosaksonskom obrazovnom sistemu, sa malim fondom reci i slabim poznavanjem gramatike meriti sa ljudima kojima je engleski maternji jezik. Zamisli da neki stranac dodje u Srbiju i da trazi stan, a da ne govori srpskohrvatski. Sta mislis da li bi mu dali stan povoljno ili bi gledali da mu naplate sto vise mogu? Isto tako i u Vijetnamu. Ne mozes ocekivati da u Vijetnamu na osam i po hiljada kilometara daljine zivis isto kao sto si ziveo u Srbiji i da to placas po niskoj ceni. Saberi se, i zivi u Rimu kako Rimljani zive. Nezadovoljan si higijenskim standardima, ok, dobro je sto si poceo da zalazis po lokalnim restoranima. Naucis osnove jezika i neces imati problema. Naravno da bez motorcikla tamo nemas sta da trazis. Gde svi Turci, tu i mali Mujo. Polovan motorcikl moze da se kupi za 250-300 dolara. Sipas gorivo 50-60k donga i ides gde hoces. Jeste, treba da se naviknes na saobracaj, ali je dobra stvar sto se vozi sporo i sto su svi koncentrisani na voznju i ocekuju haos kakav jeste pa sve funkcionise. Ukratko, ko je fleksibilan, ko hoce da nauci lokalni jezik, da se sprijatelji sa lokalcima, njemu ce biti daleko lakse. Uz lokalne prijatelje mozes najvece troskove svesti na razumnu meru, naci povoljno stan, kupiti moped, a za ostale sitne troskove se cenjkati. I naravno, ako se pokazes kao dobar ucitelj za godinu-dve ces biti i u boljoj poziciji da trazis vecu platu. Svakako odradi TEFL, nemoj neki Miki Maus TEFL od 50 dolara online, vec solidan za 500-1500 dolara od minimum 100 sati plus 20 sati praktikuma u ucionici i vredece ti ako zaista zelis da se bavis tim poslom. U svakoj zemlji najvise posla ima u najvecim gradovima gde su i najvise plate. A najveci gradovi su zagadjeni. Tako da tu Vijetnam nije nikakav izuzetak. Licno mi se najvise svideo Danang, on je prava zlatna sredina, nije zagadjen ni prevelik grad, a nije ni mali, otprilike je velicine Beograda, a ima sve. Ali naravno, tamo ima manje posla nego u Hanoju i HCM i satnica je niza. Ako native sa kvalifikacijama i iskustvom u Hanoju zaradjuje 25 dolara na sat u Danangu bi zaradjivao 17-20. Pa gledas sta ti je prioritet, zarada ili kvalitet zivota. Uopsteno mislim da je nasim ljudima koji imaju osrednje znanje engleskog upala sekira u med. Bez ikakvog iskustva i kvalifikacija za predavanje engleskog od prvog dana dobiti platu 1000-1500 dolara uz zivotne troskove od 500 dolara mesecno je po meni odlican odnos prihoda i rashoda. Pri cemu uvek treba imati u vidu odakle dolazis i gde si stigao. Kakav posao treba da radis u Srbiji bez iskustva i kvalifikacija da bi dobio takvu platu? I kako zive lokalci u poredjenju sa tobom? Edited May 10, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 10, 2017 (edited) U redu dobre su pare 1500 $ za Vijetnam, ne uštediš moža previše, ali možeš komotno da živiš, koje non-native teško može ovde da upeca, ko baš ima sreće i diplome, ali to može jedino da upeca u Hanoju i Saigonu, koji su među najgorim gradovima za život na svetu, zagađeno bre, pretoplo, higijenski uslovi vezani za hranu ispod svakog standarda i nivoa, i u radnjama i restoranima, ok ima supermarketa, ali nije to na svakom ćošku, mislim možeš da nađeš ti i restorane, koji su čisti, ali ih nema mnogo. Hanoj i Saigon su dobra mesta za bez-mozgaše evo što ih onaj Alex Stevenson pali preko youtuba, da dođu kod njega u Saigon, da mu šuknu 1600 dolara, da im on da certifikat TEFL i da ih zaposli, taj prevarant hvali Vijetnam na sva usta i Saigon (Ho Chi Minh), a u suštini saobraćaj je nepodnošljiv, gradski prevoz skoro da ne postoji, ulicu ne možeš da pređeš, ljudi su polu-pripitomljeni, zašto ubeđuješ ljude, tebi ako ti je loše u Australiji (ako stvarno tamo živiš) daj da se menjamo. Mislim čoveče s tobom nije sve kako treba, tebi Australija ne valja broj 1 zemlja u svetu po kvalitetu života, hoćeš da ideš da živiš u *ebeni Vijetnam, koji nema neke osnovne civilizacijske norme, u redu primorje je prelepo, ali i tu ima saobraćaja, nije toliko zagađeno, ali posla nema, znači samo ona dva grozna ćumeza Hanoj i Ho Chi Minh. Ovo na ulici što jedu lokalci pa i s njima stranci, kao mnogo dobra "street food" u Vijetnamu, to jedeš otpatke, ljudi jedu neispravno, bajato smeće. Hanoj je zanimljivo videti, ali jedva smo čekali da pobegnemo otuda, po meni ono nije za normalnog i civilizovanog čoveka, kol'ke god da su pare tamo, a nisu neke, još su oni probirljiviji po pitanju native i non-native, jer sada je moderno ovde da se navlače ti anglo-saxonski narodi, sad im je kul da su u Vijetnamu i svi dođu tu naravno da predaju Engleski. Još jednom ponavaljm Vijetnam ima možda 2-3 mesta gde vredi doći i živetu, ali tu je za nas teško, praktično nemoguće naći posao, jer ima mali broj škola i svi hoće native speakere jer mogu da biraju. Hanoj i Saigon sigurno mogu i Srbi do posla, ali će biti malo plaćeni, i gradovi su horor, opet kažem u Saigonu nisam bio, čuo da je bolji od Hanoja, ali on je fizički manji, a ima isto toliko stanovnika pa vi vidite. Ceo Vijetnam ima 95 miliona stanovnika i 55 miliona - skutera-motora, ne znaju da voze, ne postoje saobraćajna pravila, ne postoji saobraćajna policija, pešački prelaz niko ne poštuje, ljudi su neobrazovani i neinteligentni, pri tom dosta njih stranca vidi samo kao kravu za mužu, ti Noskichu, lepo dođi ovde da živiš i radiš pa posle piši ljudima, ti bre ubeđuješ ljude u nešto šta jedino ti vidiš i onaj kreten, Alex Stevenson - *ebeni Ninja Teacher, što uzima pare Zapadnim budalama i Australijancima da dođu da predaju engleski u Saigonu, samo što on klepa dobru kintu, a ti ne znam koju vajdu od toga imaš. "1500 dolara uz zivotne troskove od 500 dolara mesecno je po meni odlican odnos prihoda i rashoda. " Hahahahah, evo ga komedijaš, ovde naći stan, u skladu sa 2017.-om godinom, znači lep, moderan i čist, ja neću sa porodicom, ali i bilo ko drugi ko ceni sebe i nije neki klošar po opredeljenju, košta 400$ mesečno, ako hoćeš long term, ima i za 350$, ali u udaljenim delovima grada, voda i struja od 35-50$, i šta hranićeš se ovde za koliko 50$ mesečno, nemoj da si smešan. Pa rentanje motora ti je minimum 50$ mesečno, a gde je hrana i druge stvari. Mene najviše nerviraju naši ljudi koji odu negde rade i ne kažu ljudima ovde je dobro ovo, ali je ovo loše, nego pišu po krstaricama, svakakve gluposti kako su oni uspeli u životu, ja u Ho Chi Minh ne bih išao da živim pa da mi platiš, samo da živim. A, Hanoj je još gori, a po zagađenju su jednaki. Kažem ljudi u Hanoju neba neeeemmmmaaaaa, ni kiseonika. Čak i taj deo prema Ha Longu, grozno izgleda, da vidite samo u kakvim kućama žive ne daj ti bože. Edited May 19, 2017 by chivitli Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 10, 2017 (edited) Gospodine predsjednice hvala na ovim upisima. Lijepo je procitati malo realniji pogled na Vijetnam nakon onog idealizovanja iznad. Edited May 10, 2017 by chivitli Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 10, 2017 Ostavim vas malo same na forumu, i odmah haos... Držite se teme, pišite uljudno, poštujte sagovornike itd, znate već. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 10, 2017 7 hours ago, ThirstyTraveler said: Gospodine predsjednice hvala na ovim upisima. Lijepo je procitati malo realniji pogled na Vijetnam nakon onog idealizovanja iznad. Hvala i vama, redovno sam pratio vaše emisije na Travel kanalu! I ubuduće ću pisati iskreno i od srca, kao pravi predsednik. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted May 11, 2017 (edited) Native ucitelji u Hanoju i HCM zaradjuju 2000 do 2500 USD mesecno za 15-25 sati rada nedeljno. To moze da izadje i do 65 dolara po satu ko nadje dobro placen posao sa malim brojem casova. E sad, ko nije native, nema kvalifikacije, nema iskustvo ne moze da ocekuje tako dobar odnos primanja i radnih sati. Ako nemas nista od svega toga mozes dobiti 1000 do 1500 USD uz veci broj radnih sati 30-40. Sve zavisi kako se snadjes, kolika je traznja u tom momentu, koliko srece imas... Ako ti je do zarade uvek mozes pokusati da nadjes dodatne sate, bilo privatno, bilo u drugoj skoli. Zagadjenje vazduha u Hanoju i HCM nije drasticno gore nego u Beogradu i Novom Sadu. Zavisi od mnogo toga, doba godine, kretanja vetrova... U srpskim gradovima zagadjenje tokom hladnog dela godine je jako lose jer se masovno koriste drva i ugalj za zagrevanje. Otprilike pola godine je tako i tada je zagadjenje isto ili gore kao u Hanoju i HCM. Nekada u Hanoju i HCM bude vise od AQI 100, nekada bude oko AQI 50. Jednom kada se naviknes na saobracaj i imas svoj motorcikl mozes za sitan novac da ides bilo gde. Dosta stranaca kupi motorcikl u HCM pa ga izvozi do Hanoja i opet proda po istoj ceni oko 250-300 dolara. Pun rezervoar staje 3-4 dolara i traje ti nedelju dana i vise ako se samo vozis po gradu. Uber ili Grab voznja po gradu kosta 1-2 dolara tako da je i to opcija. Po pitanju smestaja ne mislim da je u Srbiji drasticno bolje od Vijetnama, i tamo se zgrade slabo ili nikako odrzavaju, fasade su zapustene, ljudi zive u malim stanovima gde se kao dvosoban stan racuna jedna spavaca i jedna dnevna soba... Opet zavisi od srece i kako se pogodis. Ako si solo i hoces da delis stan onda pricamo o smesnoj cifri, 100-200 dolara mesecno za privatnu sobu i deljene ostale prostorije, u modernom kondou koji se pominjao iznad. Mislim da je greska svu ulicnu hranu etiketirati kao kvarnu, neispravnu, ali nema veze, ima na pretek klasicnih restorana koji su takodje jeftini i gde se moze obedovati za 1-2-3 dolara. I na kraju viza se lako vadi, lako produzava na po tri meseca, moze se bez problema raditi sa tursitickom, a moze se dobiti i radna. A na konstataciju zasto bi neko iz Australije otisao da zivi i radi u Vijetnam mislim da je bolje od mene odgovorio jedan decko koji je proveo najveci deo zivota u Australiji, rodjen je u HCM pa su mu roditelji kao izbeglice dosli u Australiju. I on se sada vratio u Vijetnam. Edited May 11, 2017 by noskich Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites