Sedmi tradicionalni uspon Kluba putnika Srbije

[Dragance]

Планинарење успело 100%, кише ни од корова - чак ни прво најављивано вече, само је промакла...

[Lazar]

    Planinarenje je bilo super, ali postoji nekoliko stvari koje nisu bile super, i na koju bih želeo da vam skrenem pažnju, pre svega da bih bio siguran da smo nešto naučili.

    Dosta ljudi koji su se prijavili da će doći su u poslednji čas odustali zbog kiše, a većina nam to nije ni javila. Zato smo u iznajmljenom autobusu imali mnogo manje ljudi nego što smo očekivali, pa je sve nas karta izašla skuplje. Da ne bi bila previše skupa, dodali smo novac iz kase organizacije i dali ga šoferu. To je okej, jer kasa organizacije, iako hronično prazna, i služi za takve stvari. Ali odustajanje u poslednji čas nije okej. Da ne pominjem da kiše nije ni bilo. Sledeće godine ćemo morati bolje da izvedemo to sa iznajmljivanjem autobusa.

    Pojava naciste u kampu bila je ispit na kome smo svi pali, jer ga nismo odmah zamolili da ode i jer smo mu uopšte dopustili da se kreće među nama sa majicom koja poziva na nacionalnu mržnju, a kasnije i u uniformi i sa nožem za pojasom. Zahvaljujem svima koji su me glasno podržali kada sam rekao da na vrhu nećemo da se fotografišemo sa zastavom fašističkog udruženja "Nacionalni stroj". Što se tiče onih koji su ćutali, kao i onih koji nisu primetili da je sve to jezivo pogrešno, njima neću ništa reći, jer šta god ja rekao, oni će već sebi pronaći neku racionalizaciju. Nemamo iskustva sa takvim situacijama i zato nismo odmah pravilno reagovali, ali to se ne sme ponoviti. Hajde da sada nešto naučimo, i da se dogovorimo da više nema nikakvih zastava i slogana, nikakvih političkih poruka, nikakvih uniformi i hladnog oružja. I ako se - ne daj bože - ovako nešto ponovi, da svi reagujemo složno i zajednički, a ne da ja moram da mislim da li će me neko podržati ili će me fašista zaklati kad kažem da skloni zastavu. Shvatam da su noviji članovi ovde gledali u starije i očekivali da oni prvi odreaguju, pa zato ovaj apel pre svega upućujem starijim članovima KPS-a. I nemojte samo sad da počnete da mi se pravdate, jer će onda zaista postati mučno. Pravdajte se sami sebi, a kao što rekoh svi smo pali na ispitu.

    Dalje, uobičajeni problem na usponu, koji se ogleda u tome što brži i snažniji ne žele da čekaju spore i slabije, i koji onda dovodi do razdvajanja grupe, beskrajnih čekanja u mraku i prebrojavanja, a zatim i do toga da neko odlazi da traži one koji su se izgubili, nešto je što sam već više puta pokušao da zamolim da se reši, ali očigledno sasvim bezuspešno, jer se to na identičan način ponavlja iz godine u godinu. Razumem da neki ljudi nemaju svest o grupi i njenim potrebama i mogućnostima i da imaju sopstvene ciljeve, ali ne razumem zašto onda ne idu sami da se penju na planinu. Tu mi je najviše žao onih koji svake godine odlaze da traže izgubljene, tj. koji moraju da se vraćaju deo puta koji su već prešli, lunjaju i dovikuju se po mraku, a zatim se opet vraćaju i nastavljaju uspon. Da mogu da zabranim da se to dešava, zabranio bih, ali eto ne mogu, pa mogu samo da se pozovem na solidarnost i zdrav razum, iako ne gajim posebno velike nade u tom pogledu.

    Žao mi je što vam (po običaju) kvarim igru, ali verujem da je neke stvari neophodno reći, i to ne da bih nekoga krivio (primetićete da nikoga nisam imenovao), nego da bismo bili pametniji i složniji kao organizacija, jer tako možemo da postignemo mnogo više i stignemo mnogo dalje. A za to je potrebno da se malo zagledamo u sebe, da pre svega priznamo svoje greške, a zatim i porazmislimo i porazgovaramo o tome kako da se više ne ponove.

[cupava]

Ja cu prvo i ovde da nastavim sa izlivom odusevljenja posle kampa ( jbg., nisam registrovala ove lose trenutke o kojim prica Lazar, jer sam precenila snagu svojih ramena i kicme, pa nisam stigla do vrha sa vama vec sam uzivala u povratnoj setnji kroz sumu ispod milion zvezda ) .

DakleM, Beljanicu znam prilicno dobro od ranije al ovog puta sam je videla u sasvim drugacijem svetlu zbog ljudi sa kojima sam tamo bila. Prosto receno, sa mojim saputnicima- Helenom i Bachaman-om mogu, mirne duse, da odem i na kraj sveta, i da znam da ce mi opet biti fantasticno  :tt:

Sto se tice ostalih- imala sam osecaj,  od prvog trenutka, kao da vas skoro sve znam godinama i da mi je upravo nesto ovako trebalo u zivotu

Te fenomenalne utiske ne bi mogla daa pokvari ni kisa- mada je lepo od nje sto se uzdrzala od padanja, a ni moja kapitulacija pred rancem, obzirom da sam vec jednom davno isla do vrha i videla ga u daleko lepsim vremenskim uslovima nego vi 

Imam i jedan poseban  za jednog forumasa, kom bih da cestitam rodjendan ovde 

Sve u svemu- kada god idete negde, ja cu obavezno sa vama 

[bjuti]

Потписујем горенаведено. Квазиполитичка идеологија је у супротноти са слободом планинарења.

[cupava]

E da- ja cu ovde jos da se zahvalim i Kiki na zlatnom savetu, u vezi rukovanja ashovom, kao i lepoj plavusi iz satora do mog, na pomoci oko satora 

[kika_vts]

Lazareeee ... ako nisi primetio, odmah sam sklopio nasu zastavu, odvukao "nacistu" na stranu i porazgovarao s njim. Dakle nemoj da se sekiras, ja sam zaduzen za bezbednost!

Cupava nama na cemu.

E sad ja da svedem utiske. Meni zao ... zao mi sto ne ozenismo onog coeka. Fin, posten ceok a nase zene se razbezale. Zao mi i sto je jedina crna tacka na planinarenju bio nislija, ali mi je jos vise zao sto ste ostale iz njegove grupe poistovetili s njim. Ja mislim da su oni super cool i da se samo plase njega pa nisu znali kako da ga iskuliraju. Malo sam zbunjen jer ne znam kako su ruzni Janez i jos ruznija Nina mogli da naprave onako lepo dete.

[bokas]

Čak i sada kad su se slegli utisci, i dalje mislim da je bilo apsolutno fenomenalno

Zato je tu šef da spusti na zemlju

Što se tiče incidenta sa vrha, potpuno se slažem. Bili smo jednostavno nespremni na neočekivanu situaciju. Niko nije mislio da se tako nešto može dogoditi. Nadam se da ćemo sledeći put na vreme reagovati. Želim da napomenem da dotična zastava nije fotografisana, čak ni sa njegovim aparatom, bar dok su aparati bili u mojim rukama.

Što se tiče nesvesti pojedinaca o potrebama grupe i neizbežnog razvlačenja kolone i gubljenja, imam neke ideje kako bi se to moglo rešiti sledeće godine, pa ćemo pričati na tu temu kad dođe vreme. SLažem se je potpuno besmisleno da pojedinci trče celu noć po planini skupljajući narod, i na kraju ne uživati u usponu kako dolikuje

[bjuti]

Ако нам један Нишлија квари Планинарење сваке године, може још један 

Сад дајте фотке! 

[Lazar]

Kapetane, da imamo orden, ti bi ga odavno dobio! Fali mi ovde odlikovani smajli.

Što se tiče nesvesti pojedinaca o potrebama grupe i neizbežnog razvlačenja kolone i gubljenja, imam neke ideje kako bi se to moglo rešiti sledeće godine, pa ćemo pričati na tu temu kad dođe vreme.

 Batine? Lobotomija? Povodac? Elektrošokovi? Kao što vidiš, imam i ja neke ideje

 Slažem se da je bilo odlično. Planina je bila savršena za pentranje, imala je od svega pomalo, nije se dala suviše lako kao Stara ali nas nije ni uništila kao Vlaška, nije nas oduvao vetar kao na Suvoj, nismo plivali u šatorima kao na Goliji, nismo požurili kao na Rtnju niti se otrovali rakijom kao na Željinu  

[bjuti]

[wolfbgd]

Auuuu... 

[Bane]

Evo i nekih probranih detalja mog amaterskog objektiva

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.443544245673727.113104.100000544670205&type=1&l=7520835580

Sad slobodno se izvolite tagovati, komentarisati, pokušati cenzuru i sl.

[bachaman]

   Batine? Lobotomija? Povodac? Elektrošokovi? Kao što vidiš, imam i ja neke ideje

Ni batine, ni lobotomija...

Takve radikalne metode više priliče ovima sa nacionalističkim zastavama i noževima za pojasom,

a ne ljudima otvorene svesti, za koje vas smatram.

    Dalje, uobičajeni problem na usponu, koji se ogleda u tome što brži i snažniji ne žele da

čekaju spore i slabije, i koji onda dovodi do razdvajanja grupe, beskrajnih čekanja u mraku i

prebrojavanja, a zatim i do toga da neko odlazi da traži one koji su se izgubili, nešto je što sam

već više puta pokušao da zamolim da se reši, ali očigledno sasvim bezuspešno, jer se to na identičan

način ponavlja iz godine u godinu. Razumem da neki ljudi nemaju svest o grupi i njenim potrebama i

mogućnostima i da imaju sopstvene ciljeve, ali ne razumem zašto onda ne idu sami da se penju na

planinu. Tu mi je najviše žao onih koji svake godine odlaze da traže izgubljene, tj. koji moraju da se

vraćaju deo puta koji su već prešli, lunjaju i dovikuju se po mraku, a zatim se opet vraćaju i nastavljaju

uspon. Da mogu da zabranim da se to dešava, zabranio bih, ali eto ne mogu, pa mogu samo da se

pozovem na solidarnost i zdrav razum, iako ne gajim posebno velike nade u tom pogledu.

Sve ovo gore navedeno se rešava vrlo lako, a to se zove : Organizacija i Planiranje.

Mada, Bjuti je na plakatu-pozivnici lepo napisao : Dezorganizacija 

Idemo redom.

Informacije sa sajta  u vezi akcije su poprilično šture:

https://www.klubputnika.org/zbivanja/3633-planinarenje-beljanica/

Kad sam pitao gde će biti kamp, dobio sam sličnu info, koja stoji na sajtu:

"Kamp će biti postavljen od strane prethodnice koja kreće u petak, verovatno negde u blizini doma i gde ima vode."

Priznaćete da je prilično nedefinisano.

Kada se tome doda činjenica da na mestu kampa nije bilo dometa i da je kamp bio udaljen 2 km od pl.doma,eto ti bespotrebne komplikacije u samom startu.

Kontakt telefon: 063/379-366  je uglavnom bio nedostupan, u šta sam se lično uverio.

Mnogi od vas su u petak i subotu morali da traže zalutale ljude, umesto da se opuste i uživaju u kampu i okolini. Na sreću, kamp je bio na poprilično urbanom mestu, za razliku od prethodnih godina.

Sto se tiče samog noćnog uspona, odgovor je isti : Organizacija.

Cela problematika se mogla rešiti vrlo jednostavno, a to je kontaktiranje planinarskog društva

iz tog kraja. Siguran sam da bi nam vrlo rado ustupili barem jednog vodiča, koji poznaje planinu.

Ne možeš očekivati ozbiljnu situaciju, ukoliko se pre toga ne pripremiš na ozbiljan način.

Vodjenje polupijanih,  nespremih i neispavanih ljudi na planinu nije ni malo naivna stvar, pogotovu kada ne poznaješ  teren, niti trasu kojom želiš da osvojiš vrh.

Kao vrhunac svega, to radiš po mrklom mraku...

Zato, ako vec želite da pravite ovakve akcije, potrebno je da unapred obezbedite stručno lice, koje ce vas voditi na planinu, a ne da se oslanjate na savete nekog pijanog meštanina.

Mada, ni iskusni planinari nisu svemoćni.

Setićete se da smo se na usponu na Željin poprilicno namučili i gubili, a imali smo prave vodiče, tj planinare iz tog kraja...Šta bi tek bilo da njih nismo imali?

Koliko sam čuo, slično je bilo i na Vlaškoj planini.

Setite se izgubljenog Uče, sa Midžora, gde je umalo angažovana vojska, a neki drugari iz Gorske službe spašavanja još uvek dobijaju ospice kad im spomenem KPS.

Opet kažem, ta akcija treba da bude odmor aktivnog  tipa i uživanje, a  ne mučenje, nerviranje, čekanje, traženje izgubljenih ljudi itd...

Svestan sam da mnogi od vas vole avanturu i osecaj neizvesnosti, ali onda morate biti spremni na sve situacije.

Na osnovu Lazarevog posta vidim da nisu svi baš spremni na to.

Što se tiče tempa pešačenja, ne možeš nikog uslovljavati kojim tempom će da se hoda.

Svako ima tempo koji mu odgovara i nemoguće je očekivati da 30,40 ili 50 ljudi različite visine, težine i kondicije hoda u istom ritmu. Jednostavno NEMOGUĆE.

Kao što nekome odgovara sporije da hoda, nekome je sporo hodanje naporno i obratno.

Zato je u najavi akcije potrebno napraviti  opis samog uspona sa nekim detaljima.

Po meni je dovoljno sledeće: visina sa koje se polazi (pod uslovom da znaš gde će biti kamp),

na koju visinu se ide i koja kilometraža treba da se predje.

Idealno bi bilo napraviti mapu staze sa tim infomacijama, koja bi bila u najavi akcije.

Da ja ne bih glumio nekog pametnog, već postoje ljudi koji su se pobrinuli za to, o čemu ću pisati kasnije.

Objavljivanjem tih informacija ostavljate ljudima izbor da procene da li su spremni na to ili ne.

Možda će nakog toga mnogi odustati, ali to je možda i bolje za njih kao i za druge.

Takođe,  ostajanje u kampu može da bude uživanje, što neki od vas već godinama praktikuju.

Isto tako, mnogi precene sebe, pa odustajanje nakon par kilometara pešačenja nije nerealno.

Odličan primer je moja saputnica Alexandra - Cupava, koja je baš to doživela i devojka je na korektan način objasnila. Takvo racionalno razmišljanje treba ceniti. 

Pre samog dolaska na Lisine sam pitao neke od vas, kojim putem ćemo ići na vrh ali nisam dobio odgovor, nego kritiku: "maaa daj opusti se, što moraš sve da znaš, gde ti je avanturisticki duh, baš je fora da lutamo..."

Čak ni kad smo stigli tamo, mnogi od vas, a pogotovu stariji, iskusniji članovi KPS nisu znali kuda će se ići.

Na kraju ste hteli da vas vodi neki pijani lik ?!? 

Lazare, lično sam prisustvovao tvom razgovoru sa njim.

Kad je otišao pričao si sa mnom i sa Ivanom iz KG, gde sam te upozorio da ne želim da pratim neku pijanu budalu, koja je jedva hodala po asfaltu...

U svemu tome nisi pokazao preteranu ozbiljnost ni brigu o tome kuda ćemo ići, što bi kao organizator trebao.

Sva sreća, da se lik lokalac toliko napio i nije došao u dogovoreno vreme.

    Žao mi je što vam (po običaju) kvarim igru, ali verujem da je neke stvari neophodno reći,

i to ne da bih nekoga krivio (primetićete da nikoga nisam imenovao), nego da bismo bili pametniji

i složniji kao organizacija, jer tako možemo da postignemo mnogo više i stignemo mnogo dalje.

A za to je potrebno da se malo zagledamo u sebe, da pre svega priznamo svoje greške,

a zatim i porazmislimo i porazgovaramo o tome kako da se više ne ponove.

Kao što kažeš: "neke stvari je neophodno reći " i ja sam ih u ovom postu rekao.

Najiskrenije i iz najbolje namere.

Akcija noćnog uspona je fenomenalna zamisao i zaista bih voleo da to postane tradicija (što već i jeste). 

Potrebno je samo malo sitnih podešavanja.

Za kraj ću postaviti jedan link, gde možete videti i naučiti mnogo toga i videti kako se organizuje i planira.

Poseduje ogromnu bazu staza po planinama, opise itd.. Savetujem za ubuduće da bacite oko na njega, kada budete planirali akciju. Ljudi su se potrudili i to uradili na vrhunskom nivou.

Da ne bude zabune, nikoga ne reklamiram, sajt je na dobrovoljnoj bazi, a link koji postavljam baš ima veze sa Beljanicom :

http://www.stazeibogaze.info/2010/01/14/beljanica-od-ravne-reke-preko-raskove-livade/

Staza kojom smo mi išli je duga 7.8km. Kamp se nalazio na 404 m nadmorske visine, a vrh na 1336mnv. To je skoro 1000m visinske razlike na kratkoj razdaljini, što je popriličan nagib.

Evo i grafičkog prikaza mape:

Još jednom ponavljam da sam se odlično proveo, što sam već napisao u prethodnom postu.

Pozdrav za sve!

[cupava]

Bachaman- kostruktivno i ostro al pravo u centar. Da citiram sama sebe- svaka majka bi ga za zeta  

Citajuci postove sa ove strane opet, pade mi na pamet da bi, mozda, kompromisno resenje za sledece uspone bilo da se grupa podeli na dva dela- za slucaj da opet dodje do raslojavanja, i da se odredi neko iskusan ko ce ostati uz deo koji ide sporije, da se ne zagube.

[Lazar]

Ni batine, ni lobotomija...

Takve radikalne metode više priliče ovima sa nacionalističkim zastavama i noževima za pojasom,

a ne ljudima otvorene svesti, za koje vas smatram.

  Taman sam se ozbiljno pripremao za sve ovo, čak sam kupio i opremu za lobotomiste-amatere. Šteta, da si mi ranije rekao ne bih bacio pare.

Kontakt telefon: 063/379-366  je uglavnom bio nedostupan, u šta sam se lično uverio

 Pred planinarenje je svima koji su se prijavili poslat mejl, u kome su se nalazila još dva broja telefona. Jedan od njih je bio moj, i taj je svakako bio dostupan.

Kada se tome doda činjenica da na mestu kampa nije bilo dometa

 Nije istina. Moj telefon je imao domet 90% vremena u kampu, i sve vreme je bio kod mene i uključen. Ako je neko zvao tokom onih kraćih perioda kada nije bilo signala, čim bi se signal vratio, stigla bi mi poruka o propuštenom pozivu, i ja bih pozvao. Kada je jedna ekipa zalutala u povratku, dao sam svoj telefon momku koji nas je vodio, i on je iz kampa razgovarao sa njima više puta.

Setite se izgubljenog Uče, sa Midžora, gde je umalo angažovana vojska, a neki drugari iz Gorske službe spašavanja još uvek dobijaju ospice kad im spomenem KPS.

 To što je jedan matori lokalac došao u naš kamp, a onda otišao u neko selo ne javivši se svojim prijateljima koji su ga doveli, teško da može da se posmatra kao propust KPS-a. To je pre svega njegov propust, a ukoliko ga smatramo neuračunljivim, onda je propust onih ljudi koji su ga doveli na planinu. Žao mi je što tvoji drugari dobijaju ospice, ali te ospice takođe nisu propust KPS-a. Ne može organizacija odgovarati za bahatost i neodgovornost svakog pojedinca koji se pojavi na događaju otvorenog tipa.

Na kraju ste hteli da vas vodi neki pijani lik ?!?  

Lazare, lično sam prisustvovao tvom razgovoru sa njim.

Kad je otišao pričao si sa mnom i sa Ivanom iz KG, gde sam te upozorio da ne želim da pratim neku pijanu budalu, koja je jedva hodala po asfaltu...

U svemu tome nisi pokazao preteranu ozbiljnost ni brigu o tome kuda ćemo ići, što bi kao organizator trebao.

 Radiš nešto veoma ružno, a to je izvrtanje činjenica. Ne znam zašto to radiš, ali mi je drago što to radiš javno, jer onda mogu javno i da ti odgovorim. Pre svega, moj razgovor sa "pijanim likom" dogodio se pre nego što je on počeo da pije, i u tom trenutku nije bilo razloga da mu ne verujem. U pitanju je meštanin koji živi tamo, i koji je došao i ponudio nam da nas odvede do vrha, tvrdeći da poznaje kraj. Kada sam video da se napio, rekao sam sledeće: "Ako se noćas vrati da nas povede, ići ćemo sa njim tim njegovim putem, jer on živi ovde. Ako se ispostavi da je put loš, vratićemo se i ići putem koji je predložio Ivan, koji poznaje put". Na kraju se "pijani" meštanin nije pojavio, pa nas je Ivan odveo do vrha.

Što se tiče tempa pešačenja, ne možeš nikog uslovljavati kojim tempom će da se hoda.

Svako ima tempo koji mu odgovara i nemoguće je očekivati da 30,40 ili 50 ljudi različite visine, težine i kondicije hoda u istom ritmu. Jednostavno NEMOGUĆE.

Kao što nekome odgovara sporije da hoda, nekome je sporo hodanje naporno i obratno.

Brzina grupe je brzina najsporijeg člana grupe. Nije potrebno da hodaju u istom ritmu, nego da oni brži povremeno stanu i sačekaju one sporije. Na primer, ja sam se mogao mnogo brže popeti na planinu, a išao sam skoro sve vreme na kraju kolone, pazeći da niko ne zaostane i ne izgubi se. Drugim rečima, išao sam daleko sporije nego što bi bio moj prirodan tempo. Da li sam ja to postigao nemoguće? Nije to nemoguće, samo je malo teže, ali jednom godišnje i nije tako strašno malko se žrtvovati, zar ne? Nemoguće je samo ako je neko sebičan.

 Što se ostalih primedbi i saveta tiče, oni su konstruktivni i potrudićemo se da ih uvažimo. Tvoj post bi bio još konstruktivniji da nisi pisao stvari koje nisu istina, jer se ovako u moru izmišljotina izgube oni zaista vredni i pametni saveti koje si dao.

[jelich]

Zahvaljujem se i ja svim organizatorima sto su se svojski potrudili, znam koliko je to tesko izvesti, jer sam i sam pravio slicne poduhvate, nervi lako otidnu od ljudske svojeglavosti. Pozdravljam moje drugare sa roadtripa takodje. Pozdravljam moje nove drugare i drugarice, pogotovu Kristinu i Nislijke mnogobrojne. Uros me je odusevio ove godine, sta da kazem, moram da priznam. Posebno se zahvaljujem i jednoj forumasici za poljupce :***

[elefteros]

Kolega, koji je inače iz Despotovca, nakon pažljivog slušanja o tome kako smo Aleks, Behemot i ja promašili put i umesto da skrenemo levo preko mostića, produžili napred, reče mi da da smo nastavili još malo dalje (a stigli smo nekih 13km da pređemo, sve do nekakve kasarne) stigli bismo do Vinatovače, koja važi za jedinu srpsku prašumu!? A tim putem navodno može da se izađe i do Bora.

[Helena87]

Zdravo dobri ljudi   bila je fenomenalna akcija..od samog starta kada smo ušli u netaknutu prirodu i ugledali nasmejana lica,preslatko dete i razigrane kuce koji su ličili na čuvare kampa osetila se divna energija.Društvo je bilo super,Aleksandra i Miroslav ostavili su neizbrisiv trag,osnažili mi veru u dobrotu,čovečnost i ulili okean ljubavi u mene..sad lepršam ,levitiram,sakupljam zvezde padalice i danju i noću sve svetluca u meni..Uspon je bio blag ,jedino je kraj bio malo teži pa mi je veći deo puta prijalo da idem kao što se krećem i obično,a to je izgleda za ostatak ekipe bilo prebrzo-priznajem nisam se puno obazirala na grupu,jedan deo sam išla sama sa potpunom odgovornošću za sebe jer nisam mogla da stajem svakih 50 m da mi se telo čas greje čas hladi ,duvao je vetar i zastoji nisu bili prijatni.U početku sam stajala naravno,ali kad se pročulo da dole koči neki lik sa burencetom rakije koji ne može da stoji ,pomislih dobiću upalu pluća budem li čekala ,te nastavih svojim tempom.Iskrena da budem planinarenje mi nije spojivo sa pijančenjem ,posebno ne noću i na nepoznatom terenu.Na vrhu i u povratku upoznah još par dobrih duša koje ovim putem pozdravljam.Hvala vam što ste organizovali ovako lepu akciju ,radujem se da vas vidim opet. ''Ona koja jede Sunce'' p.s. Pozdrav Urošu 

[bjuti]

Поздрав "жени којас наједе Сунца" 

Ред је да ја, као човек који много прича а ништа не казује, прозборим коју о планинарењу:

То што Баћаман прича - има неке мудрости. Проблем је у томе што је промашио поенту (а знам да је писао трезан).

Дакле, смисао ноћног планинарења у (дез)организацији Клуба путника Србије је да се иде ноћу на планину и да се на врху дочека сунце.

Суштина Клуба као организације је што се у њему скупљају људи који самостално путују и организују и мислим да је и ово превише организације за КПС.

Спонтаност је оно што се мени свиђа код планинарења и све остало је мање битно. Која стаза, где, куда... небитно је. Да Влашка није била онако симпатична као успон - не бих је се сећао онако добро. 

Дакле, не треба ништа да се мења.

Што се тиче места за камп - то је и циљ претходнице, тј. да га нађе. КПС нит може нит се ико много бакће са тим да пошаље човека на терен недељу дана пре Успона да пречешља терен.

Не видим да је било неких проблема.

Што се тиче вонабинациста ту сам на Лазаревој страни. Мислим да багра не сме да се меша с лепо васпитаном господом. Тога се тешко може заштитити јер је скуп - јаван. Једина заштита је то што је 99% осталих људи нормално. Реаговали смо на време, на прави начин и уљудно.

Једино против чега сам то је (а знам да је неизбежно) јурити за пијаним изгубљеним људима на планини. Искусни знају да не треба пратити Ацкету који има свој темпо, док сви остали треба да осећају колективну одговорност.

Што се утисака тиче - мени је ко и вазда било супер, добра екипа, лепо дружење.

Ако имате интересантне клипове, шибните ми да метем у видео ако су прикладни 

[cupava]

Evo nesto slika i iz mog aparata:

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.3833794238336.167218.1082338035&type=3&l=5609f06d82

Nakon svega ispricanog, a i onog sto nije kazaTo, meni se cini, uz duzno postovanje prema autoritetima KPS-a, da se napet ton komunikacije izmedju Lazara i Bachamana stvorio samo usled nekih nesporazuma koje jedino oni mogu da rese direktnim razgovorom, a evo i zasto: sasvim je moguce da, stanje lokalca koji je hteo da nas vodi, u startu razgovora, svako protumaci na svoj nacin (Lazar kao trezno, Bachaman kao pijano a neko treci- kao ludo, itd.). 

Ne mogu da se otmem utisku da je sve proslo super i pored tih propusta koji su se desili, al da ce se tesko nesto menjati na bolje, ako se strasti ne smire i nesporazumi ne rese uz debatu "lice u lice".

Velika steta bi bila da se, zbog par tezih reci, ispusti fantasticna poenta cele ove price.

Veliki pozdrav za sve.

[elefteros]

Ha, imaju dve sličice koje sam vas ja fotografisao Ono kada sedite na travi sa bebčetom

[cupava]

Jeste- potpisem te ja ko autora, nema da brines :*

[Ромеос]

Za kraj ću postaviti jedan link, gde možete videti i naučiti mnogo toga i videti kako se organizuje i planira.

Poseduje ogromnu bazu staza po planinama, opise itd.. Savetujem za ubuduće da bacite oko na njega, kada budete planirali akciju. Ljudi su se potrudili i to uradili na vrhunskom nivou.

Da ne bude zabune, nikoga ne reklamiram, sajt je na dobrovoljnoj bazi, a link koji postavljam baš ima veze sa Beljanicom :

http://www.stazeibogaze.info/2010/01/14/beljanica-od-ravne-reke-preko-raskove-livade/

"Стазеи богазе" су већ стоје у пријатељима "КПС"а

[AlekSandra-90]

Bio mi je prvi put i oduševljena sam...  Hvala pojedincima koji su zaista bili izvrsno društvo i savetodavci

Što se uspona tiče, imala sam osećaj da su mi noge ostale negde u podnožju    Hvala Bogu, pa preživesmo ono kritično područje

Većih problema nije bilo, što je odlično, osim pojedinih koji su se ne očekivano pojavili u grupi, izigravali ludilo, pokušavali da na glup način privuku pažnju, ali ni to nije uspelo da poremeti divan vikend Moj dragi saputnik, koji je ceo uspon bio nervozan zbog lika, koji se teturao pijan sa nama, savetujem da se manje nervira oko gluposti

Stanimire i Slobo-hvala vam na svemu, bili ste izvrsni saputnici i cimeri  Devojci koja me je naučila kako da povratim energiju ću biti večno zahvalna

Hvala i ostalima na smehu i druženju... učinili ste da se osećam divno! Pa da se opet okupljamo 

[jelich]

E da, mislim da treba ostaviti stepen slobode ljudima da se izgube ako zele, a ne izigravati im mamu ili tatu. Neko tako jednostavno voli. Da se razumemo, svi smo mi ovde odrasli ljudi i svako snosi odgovornost za svoje postupke. Neko je malo veci individualac, neko voli da je u grupi, neko voli malo da je u grupi, malo da je sam. Nemojmo kvariti tako divne trenutke. Ja bih najvise zamerio ljudima koji su se prijavili za bus prevoz, a posle se nisu pojavili, niti barem odjavili na vreme, eto. Jos jedan veliki pozdrav za sve. I one koji me vole, a i one koji me ne vole, sta da vam radim, ja vas sve volim!