Šljap, šljap. Patike su i dalje potpuno mokre. Bar je sneg prestao. Prolazim mali kružni tok i vidim most u daljini. A i barikade na njemu. Da probam tuda ipak. Bliže mostu, ulica je potpuno opustela. Tu su samo Karabinjeri, koji se glasno smeju nečemu.

Autor: Marko Đedović (chivitli)

Pročitajte ceo tekst

k`o da sam ja bio tamo, i jurio za rancem.

Cuo sam slucne price o dolasku sa Kosova, ali ne bas sa ovoliko detalja.

Vaistinu Chivitli

Odličan tekst, ali sam

Svaka čast, Čivitli!

Haha, malo sam se nasmejala zbog ovih koji su hteli da budu posto poto na TV-u, sto se ne zna kad koji bus ide, i zbog zaboravljenog ranca. Sve u svemu , zanimljiv tekst.

Odličan! Baš dobra akcija!

"Čekaj tu, jebiga, naići će nekad."

Kako mi je ovo poznato.

- Ljudi... – borim se da dođem do daha – pomozite. Molim vas, da stignemo autobus vašim džipom...

- Ajde, kad si lud

Pokidao sam se od smeha! xD Nedostajao mi je samo opis jurnjave: ti u putarskom džipu juriš za autobusom koji ti je ukrao ranac. Kakva scena!

Sve u svemu, bravo! Voleo bih da napišeš i jedan putopis iz Prištine, sa puno fotografija i razgovora. To bi bio hit.

Odlicna prica! Najaci utisak na mene je ostavila ova baba koja ne zeli da ispravi nikakvu nepravdu kako se u prvi mah ucinilo, vec svima zeli zlo i raduje se tudjoj nesreci, svacijoj u ovoj prici.. Neverovatno, sretao sam takve i pitam se i dalje sta ih ucini da postanu takvi, televizija, dnevnik? Ili je pak to ozloglaseni redneck mentalitet? :/

"Čekaj tu, jebiga, naići će nekad."

Balkan: Afrika u Evropi. Nadam se da si se u tom trenutku setio da čovek, kada ne radi ništa, zapravo ne troši vreme nego ga pravi, o čemu je Uroš pisao u Ugandi   Odličan tekst, od prve rečenice vuče da se pročita do kraja. Posebno mi se dopada što je mentalitet savršeno verno naslikan sa svega nekoliko kratkih dijaloga.

E, stvarno si biser Em zaj****as ljude dok rade, slikas ih, umesto da lopatas i zagrejes se, em posle x sati cekanja i popravljanja autobusa uspes da zakasnis na isti  Inace, iz opisa situacije na terenu, reklo bi se, prava kaubojstina! Nazalost, vecini ljudi je to svakodnevnica...

haha kad sam se ja vraćao iz Prištine, spojili su autobus iz Gračanice sa ovim iz Prn, pa se sećam kako su putnici bili puni entuzijazma kad su saznali da imaju "layover" u Prištini... A povrh svega onda se "Adio" pokvario u peronu, pa smo još 2h čekali ... I naravno žena iza samo puva, brunda, nadrndana... smešno

I u trenucima najveće panike, Chi spasava situaciju!

Sjajno! Morao sam da čitam sa pauzama, kao uvek kad čitam nešto uzbudljivo - jako dinamično, a opisi deluju toliko živo da naprosto osećam hladnoću, beznadežno sećanje i onaj trenutak kada sve postaje nadrelano.

  E da, lepo reče Vasko, to je taj dobro poznati trenutak na putovanju kada sve postane nestvarno... Gledaš šta ti se dešava i uopšte ne možeš da veruješ da ti se to stvarno dešava  

BRAVO!!!!!!!!

To me podseti kad sam zaboravio ruksak u gradskom busu u Lisabonu... Srecom, drugarica je bila tamo, pa uzela... Sjajno, uzbudljivo, zabavno...! Bravo, Chi!

I dalje je malo smešno, mada su mi se noge smrzle od priče 

garant su te namerno ostavili, po zasluzi  al da nije svega toga ne bi bilo ni dobre priče koju si još bolje opisao 

Ljepa prica. Ja sam nekiliko puta isao u Kosovsku Mitrovicu i to uvijek zimi i nisam imao ovakvih neprijatnosti, doduse nisu bule barikade. Ali sam bio i za vrijeme nereda i uspio se vratiti vozom koji je kasnio samo pola sata sto je ekstra u tim uslovima. Ali vidis, nekad stvari krenu nizbrdo, bas kao ovaj tvoj Kolasin prevoz...

Hvala svima na komentarima!

Privatno je većina prokomentarisala "e nek su te ostavili"

Ovo je veća avantura i od onog stopiranja po Uzbekistanu, ili kako već beše

Kaze jedan covek da su vatreni entuzijazam, pod ruku sa upornoscu i konjskom snagom, osobine koje vode do uspeha. Svaka cast

To misliš kad su gurali?