14.05 Danas sam isao sa cimerom da iznajmimo rent a car za njega, pa smo se vozali, pa upoznali neke Sirijke, pa sam bio na brdu iznad Damaska i uslikao ceo grad i zalazak sunca, pa upoznao jednog Sirijca, mnogo je dobar decko i sada smo u net kafeu. Hrana im je jeftina a dobra, ostao bi ovde mesec dana. 15. 05 Danas krecem za Sydnaju i Malulu, nadrealna mesta puna prastarih manastira duboko u pustinji. U Sydnaji je stari grcki pravoslavni (zenski) manastir iz ranog perioda posle Hristovog rodjenja. Mesto je hriscansko i u njemu se nalaze dvadesetak sto manastira, sto crkava. Odatle se ulazi dublje u pustinju preko nekih planina i naravno, sta cu, ku` cu, pravac zapalih kroz planinu i pustinju. Posle dugog lomatanja po., malo je reci nedodjiji (jer je ovde sve nedodjija), naletoh, ni manje ni vise, nego na prave pravcate pustinjske vukove!!! Pridjose mi coporativno na 50-tak metara gledajuci me netremice direktno u oci (valjda davno nisu klopali, a ni videli tako ukusnu hrtanu kao sto je covek. Jedino oruzje koje sam imao je zvuk motora i sirene, ako ih to ne zaplasi i otera, odoh ja u vecna lovista. U pocetku mi je dobro krenulo, ali kasnije vodja copora (bas neki baksuz), popaljuje ove druge da me prate, a ja ne mogu brzo jer je pustinja kamenita i vozim po nenormalno teskim terenima. Kad sam vec pomislio da sam nadrljao, oni ipak odustase (hvala yamahinom auspuhu i sireni). Tako srecno i veselo nastavih dalje uz razmisljanje o ovom neverovatnom iskustvu. Znao sam da ti vukovi postoje, ali nekako nisam verovao da cu bas ja da naletim na njih i to u sred leta (mada je ovde uvek leto). Ko o, nigde nista sem stenovite planinske pustinje. Posle par kilometara naidjoh na kucicu i ljude u njoj (na moje odusevljenje). To su neki beduini-stocari koji u sred nicega cuvaju koze i kokoske). Sad kapiram sto se vukovi muvaju okolo (ti ljudi su mi objasnili da su to bili pravi pustinjski vukovi, a ne kao sto sam se ja tesio, neki divlji psi i slicno). Posle caja i obaveznog uslikavanja u tradicionalnoj arapskoj (esarpi), nastavih dalje sa jednim od njih koji je krenuo da mi "pokaze put", jer cu se izgubiti!!! Posle par km coveku spade lanac, pa ponovo i opet i ja ga nekako ubedih da se vrati i ne muci vise. On mi pokaza "put" kojim cu da izadjem na neki normalniji koji vodi ka jednom starom manastiru na vrhu planine. Kakav crni put!!?? Kad se tu nisam isprevrtao nikad necu, hvala Bogu da sam prosao, to su jaruge od 70 stepeni pune sitnog kamenja (kao soder) i peska, najgora kombinacija za bolnu rokavelu. U jednom trenutku mi se ugasi motor, a kad sam probao da palim, muk....nista....uh, vec mi kroz glavu prolaze i vukovi i vrucina, ako ovde ostanem, nadrljao sam!!!? Srecom, nisam potpuno vratio cok, pa nije hteo da upali posto je nenormalno vruce. Posle minut upalio je iz prve. Konacno izadjoh iz pustinjske dzungle dna neki put , pa pravo do manastira iz koga se pruza velicanstven vidik. Odatle nastavih dalje do Malule, mesta u sred pustinje medju stenama i brdima. Posetio sam pravoslavni manastir svete Tekle (Grcki) u kome sam dobio sveto miro i pio svetu vodu iz stene sa vrha brda (u sred pustinje), pa katolicki iz cetvrtog veka u kome je svestenik odrzao neku vrstu molitve na Aramejskom (Hristovom) jeziku i ponudio mi predivno manastirsko vino. Divno sam se osecao posle ovih iskustava.
Tada sam sreo neke prijatelje (Crnogorca i Engleze u paketu sa jednim Amerom), pa sam im usput ocitao lekciju o novom svetskom poretku u vidu nasilja nad siromasnim narodima kao sto je nas i sirijski, npr. Stigao sam nazad u Damask tek kasno uvece, gde su mi neki sirijci celo vece pomagali da nadjem znak Sirije koji bi nalepio na kofere, ali bez uspeha (cak su me naterali da idemo taksijem po gradu). Uvece mi je bilo lose, jer sam doziveo blazi toplotni udar u pustinji. Neverovatno kako je opasna pustinja, ume da zavara coveka i da ga za tren oka "ugasi". Nadam ser da ce ovo proci i da necu morati hitno do Srbije i to bez motora (avionom).Sutra idem iz Damaska u srediste pustinje, a posle nastavljam do Palmire. Sad vec imam divne pustinjske fotke (sa sve vukovima).
|
Pozivamo vas da podelite utiske i pridružite se diskusijama na našem forumu.
—
Sav rad u Klubu putnika je volonterski, a sav eventualni prihod investira se u troškove sajta, konkursa, knjiga, putničkih kuća i drugih projekata. Podržite nas skromnom redovnom donacijom na sajtu Patreon i tako nam omogućite da uradimo još više.