Decembar je mjesec kada većina ljudi zastane da razmisli o protekloj godini, sumirajući doživljaje i postavljajući ciljeve za ono što dolazi. Ni mi, članovi Kluba putnika, nismo izuzetak. U ovom decembru, koji nas nije obradovao obilnim snijegom, ali nam jeste donio magluštinu i smog, prisjetili smo se svih mjesta koja smo posjetili tokom godine. Kao dobri drugari i drugarice, sa vama dijelimo neke refleksije i preporuke za možda malo manje uobičajena mjesta za putovanje (i malo manje uobičajene preporuke za više uobičajena mjesta) koja smo obišli u 2023.
1. Batumi, Gruzija
Batumi, arhitektonsko ruglo tranzicije na obali Crnog mora i odmaralište dokonih Rusa i Turaka, ima određeni šarm koji bi putnici lutalice mogli opisati kao zov nečeg bliskog a u isto vrijeme dalekog i nedostižnog. U Batumi posjetioci obično dolaze zbog odmora i zabave: plaže, kazina, luksuznih odmarališta. Međutim, ovaj grad je odličan i za upoznavanje gruzijske kulture i za solo putnike koji teže egzoticizmu istoka, ali bi ipak da zadrže nešto od familijarnosti Evrope.
U Batumiju, tragovi straha od Rusije vidljivi su na svakom koraku. Možete ih primijetiti u kafićima, gdje table obavještavaju o procentu zemlje pod ruskom okupacijom, u pričama Gruzijaca koji raspravljaju o utjecaju ruskih izbjeglica na njihov socijalni sistem, ili u vojnim demonstracijama uz bulevar, gdje roditelji ohrabruju djecu da se slikaju sa vojnicima i mitraljezima većim od njih samih.
Batumi je dobro mjesto za poetične duše koje bi da piju kafu u kafićima-knjižarama u kojima se prodaju tomovi knjiga na jeziku koji ne razumiju, da maštaju o bijegu iz svakodnevnice i izmišljaju kako će se preseliti baš tu, da pišu svoj roman ili knjigu kratkih priča. Za nas iz zemalja vječitog razočarenja bi gruzijski ushit mogućnošću priključenja Evropskoj Uniji jednog lijepog dana također mogao predstavljati zanimljiv turistički detalj i drugačiju perspektivu.
2. Teheran, Iran
Iran je negde na granici inflacije i hiperinflacije: jedan evro trenutno iznosi oko 46.000 rijala. Menjačnice su retke i daju loš kurs, pa zato svi menjaju kod dilera, koji se okupljaju na određenim mestima u gradu, obično na trgovima i ćoškovima, gde ih bude, u zavisnosti od doba dana, između deset i sto. Neki imaju i rasklopive stoličice, i stočiće prekrivene mušemom sa motivom različitih novčanica. Za stotinu evra dobijate četiri miliona i šest stotina hiljada rijala. Najveći apoen je jedan milion, ali sve su šanse da ćete svoj novac dobiti u raznovrsnim, često mnogo manjim apoenima. Dodajte tome i da svaka novčanica postoji u nekoliko verzija, u zavisnosti od starosti.
Vaš zadatak je da, stojeći na ulici i okruženi gomilom ljudi, razlikujete, prebrojite i saberete vrednosti nekoliko stotina novčanica, dok vam diler neprekidno nešto govori. Ako imate dovoljno godina da pamtite devedesete, začudiće vas koliko će se vaše davno zaboravljene veštine brzo reaktivirati: kažu da je menjanje novca u hiperinflaciji kao vožnja bicikla.
3. Kežmarok, Slovačka
Šta je Kežmarok? I zašto kog vraga ići tamo? Odgovorimo poznatim klišejskim protupitanjem - a zašto ne? Zašto ne biste posetili ovaj slovački gradić iz 13. stoleća, sa mnoštvom istorijskih spomenika i objekata, pogotovo kada znamo da su vozovi u ovom delu Evrope odlični i relativno jeftini? Grad ima muzej drevnih knjiga, a i neki od smeštaja mogli bi se opisati kao “drevni”, tako da imate priliku da boravite u živom muzeju. Na manje od sat vožnje od Kežmaroka nalaze se slovačke Tatre, najviši planinski lanac na Karpatima, koji se može pohvaliti bogatim snežnim pokrivačem. Ako već ne možete da vidite prst pred okom, neka to bude od snega a ne od smoga.
Na pola sata vožnje u suprotnom smeru lociran je zamak Spiški, jedan od najvećih u Centralnoj Evropi. U zemlji koja ima jedan zamak na svakih 10.000 stanovnika Spiški možda i nije najveća atrakcija, ali bi mogao biti utočište za romantične duše i one kojima je dosta svega, koji žele da se odmore sa pogledom na planine.
4. Španska sela
Nikakvo čudo što ova sintagma znači ono što znači. Jer ko ikad posećuje španska sela? Ona su većinom nepoznanica za posetioce ove zemlje pune bogatih gradova, magičnih plaža i planina, zavodljivih ostrva, tapasa na trgovima, poznatih muzeja, kupovine i noćnog provoda. Međutim, Španija nisu samo flamenko, paelja i sangrija. Španija je i ona zemlja koja se naziva “España vacía”, odnosno - prazna Španija.
Ta "prazna Španija" se ispraznila od 1940-ih godina pa do danas. Građanski rat, Frankova diktatura, nagli razvitak gradova i gradskih migracija učinili su da sada na preko 70% teritorije Španije ne živi - niko. U Buitrago de Lozoya, San Carlos del Valle, Villarta de San Juan, Becerril de la Sierra i mnogim drugim nema ni TikTokera, ni lepo uglancanih trgova, ni skupih restorana niti svetski poznatih sireva, ni flamenko večeri. Tamo su i dalje ostaci one autentične predturističke Španije. Bake koje sa prozora posmatraju prolaznike. Deke koji te na ulici pitaju "čiji si ti?" (nešto sasvim poznato svima nama sa Balkana). Tamo gde se može ručati preukusna hrana bez emulgatora i usput ne potrošiti čitavo jedno malo bogatstvo. Tamo gde vas časte jednom kafom na kraju ručka. Tamo gde zamkovi, katedrale, reke i jezera nemaju redove za ulaz i tamo gde nema "aplikacije" za rezervacije.
Možda se ne prodaju magneti za frižider, i možda nemaju 5G internet, niti postoje na Gugl mapama, ali postoje i te kako u realnom, analognom, životu. Sasvim obični ljudi, sasvim predivni predeli koji i dalje odolevaju TripAdvisoru i Instagramu.
5. Tajlandske železnice
Kada se pomene Tajland, svi pričaju o plažama, a niko ne priča o vozovima, iako su oni dobar način da se stigne do tih plaža (ili, barem, ne previše daleko od njih). Tajland ima impozantnu železničku mrežu, daleko razvijeniju i efikasniju od nekih evropskih zemalja (što u slučaju Srbije, sa celih 100 kilometara moderne pruge, i nije teško postići).
Na Tajlandu postoje vozovi različitih brzina i nivoa komfora: najjeftiniji su ujedno i najsporiji, i nisu klimatizovani – ali zato imaju uvek otvorene prozore, i velike ventilatore koji vise sa plafona. Ako odaberete ovu opciju, vozna karta Bankok-Chiang Mai, što je oko 700 kilometara (otprilike kao da putujete vozom od Subotice do Soluna), koštaće vas svega sedam eura.
Prizori kroz koje pruga prolazi – kao i svuda u svetu, neuporedivo bolji od prizora kroz koje prolaze autoputevi – sami su po sebi dovoljna nagrada za ovaj izbor. Što se tiče posluženja, Tajlanđani su se pobrinuli i za to: kroz vagone neprestano prolaze prodavci najrazličitije hrane i pića, a s obzirom da je u pitanju spori voz, imaćete dovoljno vremena da ih sve probate.
6. Istanbul, Muzej energije
Šta raditi u Istanbulu kad pada kiša i duva 'ladan vetar? Ako ste već obišli sve mainstream znamenitosti, evo jedne za koju možda ne znate: Enerji Müzesi, Muzej energije. U pitanju je stara termoelektrana na Zlatnom rogu, u opštini Eyüp, najstarijoj industrijskoj četvrti grada. Elektrana je otvorena 1911, a snabdevala je grad električnom energijom sve do 1983. Danas je pretvorena u muzej, gde ćete se osećati kao da ste zakoračili u stari naučnofantastični film. Ako želite detaljno sve da obiđete, ispritiskate dugmiće u komandnoj sobi, popnete se merdevinama na više nivoe, zavirite u divovske kotlove, i isprobate spravice postavljene u prizemlju, odvojite barem dva sata za ovaj obilazak. Ulaz je besplatan.
7. Muzeji Key Westa
U najstariju kuću na Južnoj Floridi teško se ulazi. Odnosno, mora postrance. Da li su ljudi tada bili tanji ili su preferirali da se kreću po rakovski, tek, vrata su uska, ali je zato priča uzbudljiva. Dobro, ne radi se o najstarijoj kući, već o građevini pored nje (vrata na kući su normalne veličine), koja je posvećena wreckeru koji je tu živio, odnosno osobi koja je pretraživala olupine brodova - radi spašavanja nasukanih ili plijena.
U ovoj prostoriji se može pronaći mnoštvo stvari koje su spašene sa brodova. Pored nje se nalazi još jedan pomoćni objekat najstarije kuće - ljetna kuhinja. Ovi objekti bili su česti, prije svega kako bi se umanjila mogućnost požara u samoj kući, a zatim i zbog sporednih razloga. Zanimljivo je što je pojam ljetne kuhinje nastao u raznim dijelovima svijeta nezavisno jedan od drugog, te tako u bh. domaćinstvima imate mutvak - obično manju pomoćnu zgradu u kojoj se kuhalo ljeti.
Na Key Westu, jednom od mnogobrojnih keys (nastalih od španske riječi cayo - ostrvce) postoji još gomila zanimljivih muzeja. Tako, na primjer, možete vidjeti kuću Ernesta Hemingwaya, zajedno sa sobom u kojoj je pisao i grobljem njegovih mačaka (potomci kojih i dalje šetaju po posjedu, reći će vam), Trumanovu Malu Bijelu kuću, kao i mjesto u SAD-u koje je najbliže Kubi. Pored toga, postoji i poseban muzej posvećen wreckersima, u kojem možete vidjeti razna blaga spašena sa nasukalih brodova.
8. Los Rapidos, Meksiko
Poluostrvo Jukatan u Meksiku prilično je mejnstrim kada su turističke atrakcije u pitanju. Bezbroj prodavnica sa suvenirima sa likom Fride Kalo, fensi rizorti, rajske plaže, gigantski tematsko-zabavni parkovi u okviru kojih se nalaze džungle, pećine, plaže i podzemne reke.
U svemu tome leži "Los Rapidos"- prava poslastica za one koji vole da iskuse razne aktivnosti na putovanjima. Ovde se neko dosetio da uski kanal koji povezuje dve tirkizne lagune, Bacalar i Xul-Ha, može da se iskoristi kao "poligon" za plutanje dok vas tok vode nosi iz tačke A do tačke B. Koncept je jednostavan, ali istovremeno genijalan. Drvenom stazicom prošetate uzvodno, uđete u vodu i prepustite se strujama. Deset minuta zabavnog lenjog plutanja u kristalno čistom brzaku kasnije, izlazite kod hedonističkog kafića gde možete dovršiti svoj koktel, iskulirati u polupotopljenoj visećoj mreži dok šarene ribice plivaju oko vas, ili jednostavno krenuti na još jedan đir.
Nadamo se da ćete u nekim od ovih preporuka pronaći inspiraciju za svoje sljedeće putovanje. Klub putnika vam želi sretnu Novu 2024, punu magije nepoznatog, proširenja vidika, učenja i putničkih anegdota.
—
Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i dnevne politike uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom, ili kafu u jeftinijoj kafani.