Šta je to, pitam ja vas, stanična usluga?

Ako putujem autobusom,

Kao sav običan svet,

I kartu kupim na glavnoj stanici,

Naplate mi staničnu uslugu;

U Beogradu oko 100 dinara,

U Pančevu oko 30 dinara,

Što je manje od evra ali ipak.

Ako putujem autobusom,
Kao sav običan svet,

A kartu, pak, ne kupim

Na glavnoj stanici, gde je najprljavije,

I gde se WC plaća,

Nego na drugoj, trećoj,

Na petoj stanici,

Na pretposlednjoj stanici,

Na nekoj, hoću reći, usputnoj stanici,

Ne naplate mi nikakvu uslugu!

Moj buđelar bude jači

Za oko 100 dinara (u Beogradu)

Ili oko 30 dinara (u Pančevu)

Što je manje od evra ali ipak.

I sad, pitam ja vas, šta sam ja platio,

kupujući staničnu uslugu?

Nadrkani pozdrav šalteruše?

Zarđali natpis BAS?

Zarđali natpis ATP?

Žickaroše, kurve? Kolodvorski polusvet?

Prisustvo trafika, je l sam to platio?

Nevidiljivi duh stanice, užitak bivanja putnikom,
Je l sam to platio?

One ulične tezge, gde se prodaju

Majice sa Mladićem i Vicevi o Lali,

I duborezi Draže ili Tita

I Narodni kuvar i Kako se obogatiti

I Ako nemam celulit zašto nemam dečka,

Je l sam to platio?

Stanični smrad, tu mešavinu benzina, ceđi, znoja i pruge,

I WC koji se (ionako) plaća,

Je l sam i njega platio,

Onako za rezervu, za svaki slučaj,

što je i dalje manje od evra ali ipak?

I sad, kažete vi meni, okej,

Neko mora da lepi oglasne table,
Neko mora da štampa informacije u ružnom fontu,

Neko mora da održava stanicu,

Da je čisti i pere i brine i štiti peron.

I zato je red platiti staničnu uslugu.

E, pa – nije!

Neka je plati autoprevoznik

(Ako je to pitanje principa, a ne krađe),

Neka se trošak rasporedi na ravne časti

I neka svaka karta košta za procenat više.

A ne da karta na glavnoj stanici

Košta više od karte na ostalim stanicama;

Kao da nije najprljavija,

Кao da se WC ne plaća.

I da vam kažem:

Prošao sam ja stanica i stanica,

Stanica mongolskih i austrijskih,

Stanica praških i filipinskih,

Stanica moskovskih i novosibirskih,

I hongkonških i gvandžaoskih

I zagrebačkih i istanbulskih

I madridskih i bečkih

I atinskih i bukureštanskih

I londonskih i vankuverskih

I damaskih i riječkih

I kairskih i kartumskih

I lusačkih i kenijskih

I marokanskih i norveških

I nuakšotskih

I nuadibuanskih

I onih na ničijim zemljama

Što između granica i država

Love putnike

Kao da su izgubljena prasad.

I nigde, ali nigde,

– nigde osim u Srbiji –

Nisam platio staničnu uslugu.

Šta je ta usluga, pitam ja vas?

Možda to nije obična krađa?

Možda to nije puka birokratska laž?

Možda se fotelje plaše putnika,

I neko častan, u ime naroda,

Peron čuva od horde varvara

Što bi da dignu kereće glave

I pođu u neki drugi grad?

:like:

Izvrsno!

samo uroš

Krenuo sam da pišem normalan post, ali se otelo kontroli. 

Nego, pitam ja vas, šta je zbilja ta stanična usluga? Ima li tu ikakvog rezona ili pokušaja argumentacije, ili se svodi na čistu pljačku građana obamrlog duha i svesti?

I još vas pitam, da li ste igde u svetu uočili ovu praksu? Ja eto nisam, ali možda mi je promaklo. Znam da u Hrvatskoj ne postoji, makar u većem delu Hrvatske koji sam obišao. Ne postoji ni u delovima Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike koje sam imao prilike da obiđem. Nije postojala ni u Pančevu do pre dve godine, kada je neki mesni foteljaš naredio da se peron glavne stanice ogradi krivim metalnim zatvorom, ogradom koja podseća na one u koncentracionim logorima, i da se ulaz u njega počne naplaćivati.

Država je najveći reketaš, čudi me da očekuješ nekakvu (socijalnu) pravdu. Pružalac usluge, pod uslovom da je monopolista, može da te maltretira koliko god hoće. Eto ja već godinama plaćam SBB-u kablovsku televiziju zato što je obavezan deo internet-paketa, iako televizor nemam bar desetak godina. Verujem da postoji milion takvih primera gde ti neka firma, institucija ili pojedinac otimaju pare samo zato što mogu.

Ma jasno je to meni, ama ovo prevazilazi očekivane metode državne krađe. Ovo je nebuloza koja zaista ne postoji nigde na svetu. Ili postoji negde? Baš me zanima postoji li to negde.

Krenuo sam da pišem normalan post, ali se otelo kontroli. 

Nego, pitam ja vas, šta je zbilja ta stanična usluga? Ima li tu ikakvog rezona ili pokušaja argumentacije, ili se svodi na čistu pljačku građana obamrlog duha i svesti?

I još vas pitam, da li ste igde u svetu uočili ovu praksu? Ja eto nisam, ali možda mi je promaklo. Znam da u Hrvatskoj ne postoji, makar u većem delu Hrvatske koji sam obišao. Ne postoji ni u delovima Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike koje sam imao prilike da obiđem. Nije postojala ni u Pančevu do pre dve godine, kada je neki mesni foteljaš naredio da se peron glavne stanice ogradi krivim metalnim zatvorom, ogradom koja podseća na one u koncentracionim logorima, i da se ulaz u njega počne naplaćivati.

Одувек постоји у Новом Саду, нисам превише путовао аутобусом, али мислим да је то постојало на свакој иоле већој станици коју сам користио. Постоји и у Босни.

Мислим да је новосадска укључивала и некакво осигурање.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:504452-Biznis-na-peronima

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:149457-Naknada-za-maglu

По Радаљцу, перонски простор је резервисан само за путнике и пратиоци тамо немају шта да траже.

Познате **жетон карте** уведене су да се људи који не путују не би шеткали пероном - објаснио је Радаљац. Било је много **мангупских** изговора - **идем да испратим девојку**, **само да понесем сестри торбу**, али смо томе стали на пут.

Stanična usluga u Novom Sadu je posebna priča. Košta kao i u Beogradu, 100 dinara, ako nije u međuvremenu poskupela. Naplata iste je neverovatno revnosna, pošto u portirnici gde pregledaju kupljene karte sede najmanje tri GSP besposličara, uvek spremnih na svađu za slučaj da više ljudi pokuša nekome da odnese kofer do autobusa ili slično.

KAko u Novom Sadu određeni prigradski autobusi kreću iz ograđenog dela stanice, uveli su pravilo da samo oni koji imaju kartu ili markicu do krajnje destinacije autobusa mogu sa njom da uđu na peron. Znači ako idete sa busem 61 do Karlovaca, možete da uđete, ako idete do Petrovaradina, morate da idete kod Lutrije da čekate autobus. često ljudi ne znaju za ovo pravilo pa ih drljomudi iz portirnice upute na šalter da kupe peronsku kartu od 100 i više dinara kako bi došli do autobusa koji će platiti 55 dinara. Ili to, ili trči do Lutrije i moli boga da ne bude zeleni talas.

Takođe stanična usluga je i razlog konstantnog rata JGSP-a sa međumesnim prevoznicima, pošto već duže vreme pokušavaju da im zabrane da kupe putnike na bulevaru, kod mosta itd. Kažu remete saobraćaj i smetaju gradskim autobusima. Ako im to uspe, onda će svaki putnik koji ide od Novog Sada morati da plati harač od 100 i više dinara ovim lelemudima. Inače u povratku autobusi međumesnih prevoznika smeju da staju po gradu, i to ne ometa saobraćaj. Bar dok ne izmisle neku dolaznu peronsku kartu, fazon nema napolje, dok ne platiš.

A, sto je najbitnije, i autoprevoznici placaju usluge koriscenja perona, sto je normalno. Tako da, em prevoznike deru za to sto imaju prostor odakle da kupe putnike, em putnike deru za koriscenje istih tih perona.

A nikakvu uslugu ne dobijas. Klupi uglavnom nema dovoljno, WC moras da platis. Kakvu sam onda uslugu dobio. 

Eto vam onda ideje da pokrenete neku smislenu inicijativu pa da se ta nazovi usluga - ukine.

U razmaku od nedelju dana, pre jedno 5 godina, išao sam do BG stanice iz dva razloga. Prvog se ne sećam, ali se dobro sećam da sam samo prošao pored rampe i niko mi reč nije rekao.

Drugi razlog je bio familijaran, išao sam da ispratim baku. Naravno, želeći da izbegnem plaćanje te usluge, krenuo sam istim putem, ali je tada izleteo neki rmpalija i krenuo da se derenda i na baku i na mene. Svađali smo se nekih 5 minuta i baka je popustila i otišla na peron prethodno plativši staničnu "uslugu".

Pa, mogli bismo da pokrenemo peticiju, ali kakve su šanse da to dobije ikakvu medijsku pratnju? Kako uopšte ide to sa peticijama?

http://www.peticije24.com/

Pa, mogli bismo da pokrenemo peticiju, ali kakve su šanse da to dobije ikakvu medijsku pratnju? Kako uopšte ide to sa peticijama?

KAko u Novom Sadu određeni prigradski autobusi kreću iz ograđenog dela stanice, uveli su pravilo da samo oni koji imaju kartu ili markicu do krajnje destinacije autobusa mogu sa njom da uđu na peron. Znači ako idete sa busem 61 do Karlovaca, možete da uđete, ako idete do Petrovaradina, morate da idete kod Lutrije da čekate autobus. često ljudi ne znaju za ovo pravilo pa ih drljomudi iz portirnice upute na šalter da kupe peronsku kartu od 100 i više dinara kako bi došli do autobusa koji će platiti 55 dinara. Ili to, ili trči do Lutrije i moli boga da ne bude zeleni talas.

Ovako sam provela 2-3 godine srednje škole, od onog dana kad su odlučili da 61 i 62 premeste na perone. Prvo smo sa pokaznama mogli da uđemo najnormalnije na peron, ali uz napomenu da idemo za Karlovce. Onda je usledio prelazni period gde jednog dana više nisu hteli da nas puste a već drugog smo opet mogli da uđemo. Tih dana kada nisu hteli da nas puste uvek smo morali da trčimo do Lutrije, obično nas bus stigne na semaforu pa onda ko će pre. Kasnije uopšte nismo mogli na perone a pokazna je samo nastavljala da poskupljuje.

Trebalo bi da smisle neki sistem za te prigradske autobuse. Jednostavno nije fer prema ljudima da moraju da plate peronsku kartu kad i ovako već plaćaju oko 3.000 svakog meseca. Toliko plaća neko ko ide i za Kisač ili Stepanovićevo recimo ali eto, autobus ne polazi sa perona pa ne moraju da plaćaju tu "uslugu".

Peronska karta per se nije fer.

Peronska karta ne treba da postoji.

Samo je pitanje ima li smisla trošiti energiju na bučanje oko toga.

Itekako si svestan da ima, ako ćemo se dotaći i promocije kluba na neki način. Odavde dalje može da se ide u pravcu ko bi se time bavio, i tu će nastati problem.

Nema sanse da se BAS odrekne tolike dnevne zarade. Ajd da su bar wc stavili da mozes da koristis a ne i to da placas. Ja ako idem negde u unutrasnjost cekam ili u Zarkovu ili na Autokomandi.

 Mislim da bi to bio unapred izgubljen rat.

Ne vredi, pokusavali su vec sa ukidanjem te usluge, bas sam pratio na jednom forumu grupu ljudi koja se za to zalagala. BAS se zakonski obezbedio. Nema tu 'leba.

Evo, ako neko od forumaša i članova želi da pokrene inicijativu (peticije, nošenje potpisa u parlament i slično), glasam da je Klub putnika podrži.

100 hiljada potpisa da skupis da odneses u parlament ))

To određuje lokalna samouprava.

odlicna pesma 

ta 'usluga' je po meni obicna pljacka, jer ne vidim da nas iko USLUZIJE. Nema ni klupa normalnih, WC se ionako placa, tako da ne vidim zasto se uopste placa, posebno tako skupo

posto sam jedno vreme cesto putovala u jedan banatski gradic, cekala sam bus na pancevackom mostu jer mi se nije davalo 60 dinara za 'uslugu' , iz principa a ne zbog para

Одувек постоји у Новом Саду, нисам превише путовао аутобусом, али мислим да је то постојало на свакој иоле већој станици коју сам користио. Постоји и у Босни.

Мислим да је новосадска укључивала и некакво осигурање.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:504452-Biznis-na-peronima

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:149457-Naknada-za-maglu

По Радаљцу, перонски простор је резервисан само за путнике и пратиоци тамо немају шта да траже.

Познате **жетон карте** уведене су да се људи који не путују не би шеткали пероном - објаснио је Радаљац. Било је много **мангупских** изговора - **идем да испратим девојку**, **само да понесем сестри торбу**, али смо томе стали на пут.

Naša drugarica iz Sarajeva (i članica Kluba i foruma) tvrdi da toga u Sarajevu nema. Je l se to razlikuje na entitetskoj razini, ili je do svakog grada ponaosob?