U Putničkoj kući u Tbilisiju, 2014
Kada smo 2012. odlučili da otvorimo prvu Putničku kuću, postavio se problem finansija. S obzirom da je Klub putnika od osnivanja bio i ostao neprofitno udruženje zasnovano na zajedničkom trudu oko zajedničkog dobra, nismo imali novac kojim bismo iznajmili stan i pokrili troškove.
Zatražili smo pomoć od različitih instutucija i kompanija koje bi, činilo nam se, trebalo da podrže ovakve inicijative. Posle mnogo mejlova i telefonskih razgovora shvatili smo da, budemo li čekali na pomoć država i korporacija, ništa nećemo napraviti. Onda smo odlučili da se obratimo svojoj zajednici.
Crowdfunding, finansiranje projekata ličnim donacijama građana, bio je tek u povoju. Najveće onlajn platforme za ovakvo sakupljanje sredstava postojale su tek tri do četiri godine, a u našim krajevima je ovaj koncept bio praktično nepoznat. Toliko nepoznat da ni dan-danas nemamo adekvatnu reč za njega. Direktan prevod glasio bi masovno finansiranje. Na forumu smo imali nekoliko zanimljivih predloga. Masofin, sitnofin, dobrotvorine, podrškapital, svidonacija, gruplata, skuplata? Sudeći po Wikipediji, crowdfunding je način finansiranja projekata uz pomoć novčanih donacija velikog broja ljudi, najčešće putem interneta. Opisuje se i kao kombinovanje ekonomske moći velike grupe ljudi u cilju pružanja podrške nekom udruženju, kompaniji ili projektu u koji veruju.
Daleko potcenivši sredstva potrebna za Putničku kuću, postavili smo cilj da sakupimo 800 €. Ako bude premalo, mislili smo, skratićemo na mesec dana. Ako bude premalo i za mesec dana, nadoknadićemo razliku iz sopstvenog džepa i zauvek odustati od ovakvih ideja. Sakupili smo 2.404 €. Kroz istanbulsku Putničku kuću prošlo je 224 putnika iz 36 zemalja, a u sve tri dosada održane Putničke kuće noćile su 784 osobe. Sa ovogodišnjom, možda pređemo hiljadarku.
U tekstu kojim smo najavili Putničku kuću napisali smo: „Ovim pokazujemo da dobre ideje ne moraju zavisiti od milosti državnih aparata, masovnih medija i korporacija. Možemo ih realizovati i bez njih, ako se udružimo i radimo zajedno.“ Mislimo da to odražava suštinu koncepta crowdfundinga, ili, ako hoćete, masofina, gruplate i podrškapitala. Svet se brzo menja, često prebrzo da bi ljudi, formirani u jednom društvenom uređenju, mogli da pohvataju u čemu to sada žive i koja su nova pravila. Jedno od tih novih pravila je to da sistem sve manje brine o nama, a sve više smo prepušteni sami sebi. Ako nam ne verujete, pogledajte samo na šta danas liči školstvo ili masovni mediji. Ako želimo obrazovanje čiji cilj nije da postanemo poslušni građani i beslovesna (sve jeftinija) roba na tržištu rada, moramo se obrazovati sami. Ako želimo da čitamo, gledamo ili slušamo kvalitetne i pametne stvari, moramo ih napraviti sami. Ako želimo da uradimo nešto korisno za sebe i druge... pa, shvatili ste.
Crowfunding nam omogućava da to i uradimo. Dobra stvar je to što donacije uopšte ne moraju biti velike – zapravo, mogu biti i veoma male, kao što uglavnom i jesu. Prosečna donacija za Putničku kuću dosad je iznosila oko 10 €. Snaga je u veličini zajednice.
Pored dosad realizovanih Putničkih kuća, i naša knjiga o putovanju po Africi, Bantustan, takođe je primer zajedničkog finansiranja. Kada smo je ponudili u pretprodaji – oko pola godine pre nego što će izaći – nismo imali pojma da li će neko zaista uplatiti i na taj način podržati izlazak knjige. Zavirivali smo u svoje slamarice, brojali gvozdenjake i pitali se možemo li skrpiti novac za štampanje 500 primeraka. Na kraju se ispostavilo da je 500 komada otišlo već u pretprodaji, a novac za štampu skupljen je u rekordnom vremenu. Osim toga, knjige ne bi ni bilo da pre toga nije bilo bloga od kog je nastala. A bloga ne bi bilo da ga vi niste čitali i ostavljali svoje komentare, i time uverili autore da to blogovanje nije sasvim glupavo i besmisleno. Čak i naša prva knjiga, zbirka kratkih putopisa pod nazivom Neutabanim stazama, realizovana je grupnim finansiranjem. Tada smo napisali ovo: „Sudbina ovog poduhvata zavisi od toga koliko će se knjiga dopasti svojim potencijalnim čitaocima - da, upravo vama.“ Bilo je to pre više od pet godina.
Polovina novca za ovogodišnju Putničku kuću – 1.000 € – sakupljena je za samo mesec dana. Putnička kuća u Atini biće četvrta po redu, i trajaće od 01.07. do 01.09. Za nekoliko dana odlazimo u Grčku kako bismo pronašli odgovarajući stan i pripremili sve za dolazak i boravak putnika. Uskoro ćemo na sajtu objaviti formular za prijavu.
Zašto je sve ovo uopšte bitno? Iako Klub putnika svakodnevno održava grupa urednika-volontera, uz pomoć veće grupe aktivnih članova-volontera, Klub putnika nismo mi. Jer mi sami ništa ne bismo uradili.
Klub putnika ste vi.
