|
Za neke je prva asocijacija na Bari pobeda Crvene Zvezde u Kupu šampiona, za druge šverc-tura trajektom iz Bara... Verovatno smo zato Bari i zamišljali kao neku veliku, gadnjikavu luku, sa gomilom sumnjivih tipova. Ali...
 |
 |
Veče u starom Bariju - opatice u prolazu pored tvrđave i gužva na ulicama
|
Prva stvar koju videsmo u Bariju kad izađosmo iz voza bio je fantastičan park, velika pešačka zona omeđena sjajnim art nouveau palatama. Ova lepota podseti nas na rajske parkove u Adani, u Turskoj. A na ulicama gužva, vesela omladina se doterala i krenula u provod, gospođe sede po klupama i čavrljaju, deca se loptaju... I tako sve do starog grada, koji leži na špicu, sa sve tri strane okružen morem. A tek što je ovde veselo! Prostrani trgovi, zidine sa pogledom na more, sve krcato! Imali smo tu sreću da pristignemo ovamo baš u vreme uskršnjih praznika, kad je na ulicu izašlo i staro i mlado, što u crkvu, što na trg... Na žaru se peku neke iznutrice, a gomila hrli ka prodavačici koja ih vešto ubacuje u lepinjice... Sa druge strane, u maloj uličnoj fritezi, peče se panirani sir... U uskim uličicama, ispred svojih domova, debeljuškaste bakute prave male torteline, dok iza zavese koja zaklanja ulazna vrata, trešti televizor. Iz blještavo osvetljenih, ogromnih normanskih crkava, širi se miris tamjana i litije izlaze međ’ narod... Na rubu starog grada, na mestu srušenog normanskog zamka, sija velika švapska tvrđava, jedna u nizu utvrđenja koje je po Italiji sagradio Fridrih II, koji je zbog svojih što vladarskih, što intelektualnih sposobnosti dobio nadimak „Osmo svetsko čudo“. A na samom špicu, iznad tvrđave, pomaljaju se veliki brodovi koji ulaze u jednu od najprometnijih luka Jadrana...
 |
 |
| Barska katedrala i čuvena bazilika Svetog Nikole |
Za osnivanje Barija, kao i za skoro sve ostale gradove na ovim obalama, krivi su Grci. Međutim, pravu slavu, grad je stekao tek nakon odlazaka Arapa i Vizantinaca, negde početkom XI veka, kada su se na ove obale iskrcali Normani, koji su, u njihovom stilu, ovde sazidali ogromne kamene katedrale, koje neodoljivo asociraju na obale severozapadne Evrope. Možda najvažnija od njih je bazilika Svetog Nikole, u kojoj se i nalaze mošti ovog sveca, inače zaštitnika grada. Po venecijanskom receptu, mošti su elegantno, da kažemo, ukradene iz grobnice u Miri, u Maloj Aziji i prebačene u Bari, gde je sazidana ova ogromna crkva, kao prikladno mesto gde će ovaj veliki svetac počivati. Na taj dan (tačnije 9. maj), kad su mošti Svetog Nikole stigle u Bari, ovde se održava možda najveća fešte na ovim podnebiljima. Uz mase naroda i blještavo ukrašen grad, statua Svetog Nikole, zaštitnika mora i mornara, brodićem isplovljava na pučinu, gde ostaje čitav dan, a potom biva dočekivana uz veliki vatromet. U dane festivala, grad je zatrpan hodočasnicima iz svih krajeva sveta. Ovi običaji i hodočašća nisu novijeg datuma niti vezani samo za katolički svet, jer se uz grob Svetog Nikole nalazi ruska kapela (Za Ruse, Sveti Nikola ima poseban značaj, zapravo to je njihov nacionalni svetac), kao i darovi srpskih vladara Stefana Milutina i Stefana Dečanskog, još iz XIV veka.
 |
 |
| Šetalište na zidinama i obalski ranojutranji džoging |
A onda, sutradan rano ujutru, novi doživljaj grada: šetalište uz more, bunovni džogeri, ribari prodaju razne nemani, friško ulovljene... Stari grad se budi, miriše pecivo i kafa, a u crkvi Svetog Nikole sprema se procesija za Veliki petak... Tek što je litija izašla, mi hitamo na železničku stanicu, da bismo stigli na mnogo zanimljiviju svetkovinu, Processione dei misteri u Tarantu. I dok trčimo na voz, u noge nam se upliću sitna deca koja se vrte po peronu, zamalo da se svi izlomimo! "Sei stupida! Sei pazza!", viču za Gogom besne barianske majke, dok mi, uverivši se da niko nije povređen, nastavljamo poteru za vozom, koji upravo kreće. Mašem kondukteru i škriiip!!! Opet na šinama – i eto nas začas na obali Jonskog mora, u Tarantu.
 |
| Ulice ranom zorom i orkestar spreman za pocetak proslave |
Čim smo prešli most, koji razdvaja rustični, dopola raspadnuti stari i uvek budan i elegantan novi grad, pravo u glavnoj ulici susreli smo neobičnu kolonu bosih sveštenika, obučenih poput Kju-kjuks klana (u stvari, Kju-kjuks klan je od ovakvih sveštenika zapravo i usvojio stil oblačenja), praćenu uparađenim orkestrom i policijom, uz masu razduševljenih ljudi. Te misteriozne odore, krstovi i statua Bogorodice koju su nosili, trebalo bi da ulivaju neku vrstu strahopoštovanja i misterioznosti, ali sve ovo je delovalo vrlo opušteno i veselo, pogotovo zbog toga što je stanovništvo opušteno čavrljalo sa maskiranim, bosim sveštenicima koji su nosili velike drvene krstove. Ko bi rekao da je ova povorka krenula pre čitavih 12 sati!
 |
 |
| Kolona Adolorate |
Kaž'te mi, molim Vas, jel težak taj krst? |
 |
| Bratija Adolorate |
Pulja (regija južne Italije, zapravo sama štikla čizme) poznata je po neobičnim preduskršnjim proslavama, posebno u dane Velikog četvrtka i Velikog petka. Zato smo se, između ostalog, i zaputili u Taranto, fantastičnu luku na sred čizminog đona, koja je čuvena po ostrigama, željezarama i dve procesije koje se odigravaju pred Uskrs : Procesione del Adolorata i Processione dei Misteri.
 |
| Suveniri u Tarantu |
Tačno u ponoć, u prvim minutima Velikog petka, bratstvo crkve San Maria Addolorata (Žalosna Matera Božija) izlazi iz svoje crkve u srcu starog Taranta. Bratstvo je neobično obučeno: svi nose bele odore sa špicastim kapuljačama, koje pokrivaju celo lice, crne ogrtače, crne šešire i crne cipele sa mašnama. Njihova šetnja traje oko 12 sati, i za to vreme oni, praćeni narodom, i po kojim bosonogim pripadikom bratstva sa krstom na plećima, sa sve orkestrom, pređu 4 kilometra i sutradan oko podne ponovo uđu u svoju crkvu. Procesija nosi ime po velikoj statui Ožalošćene Majke Božije, koju svo vreme nose na ramenima. Ovu povorku smo, zapravo, sreli po našem dolasku.
 |
| Početak procesije "dei Misteri" - bosonogi perdon sa trokolom, štapom i u tradicionalnoj odori, pred crkvom Santa Maria del Carmine |
Međutim, glavni događaj u Tarantu je svakako druga, doduše dosta slična procesija, koju smo, zahvaljujući novinarskim propusnicama ispratili iz prvih redova. To je proslava bratstva Santa Maria del Carmine (Braća blažene Djevice Marije od gore Karmela). Ovo ime mi je zvučalo poznato, pa sam malo pročeprkao i saznao da je bratstvo dobilo ime po brdu Karmel iz Svete zemlje, koje je još od doba Svetog Ilije (VIII vek pre Hrista), bilo mesto okupljanja pustinjaka i vernika. Karmelićanski red, koji je delovao po uzoru na Svetog Iliju, zvanično je prihvatio papa Honorije III u XIII veku. Kada su Arapi osvojili ove oblasti, karamelićani su se preselili u Evropu, kao prosjački red, uz posebno poštovanje Majke Božije, po čemu se još i nazivaju „Braća blažene Djevice Marije od gore Karmela“. Jedan njihov veliki samostan postoji čak i u Somboru! Međutim, ovde se radi o strožijoj, španskoj verziji karmelićana – takozvanom „Redu bosonogih karmelićana" (Ordo Carmelitarum discalceatorum - OCD), koji su se nakon španske vladavine u južnoj Italiji, zadržali i u Tarantu. Neobično odevena, bosonoga bratija sebe naziva Perdonima, a njihova crkva nalazi se u samom centru novog grada. Šetnja Perdona je veoma spora, počinje oko 17 časova na Veliki petak i završava se sutradan oko 9 ujutru. Za to vreme obiđe se krug od oko 2 km kroz glavne gradske ulice. Možda ovo deluje neinspirativno, možda čak i fanatično i zastrašujuće, ali ova noć u Tarantu je neverovatan spektakl, noć kad su ulice krcate ljudima svih uzrasta, koji netremice posmatraju spori marš Perdona.
 |
| Gužva pred crkvom, leđa perdona i izlazak prve statue |
Već u 4 popodne, nacrtali smo se ispred crkve Santa Maria del Carmine, gde se skupila neverovatna masa ljudi. Ustanovili smo da ćemo jako teško uslikati nešto zanimljivo sa tolike razdaljine, pored ovolike svetine... Najbolja mesta, skroz napred, zauzele su televizijske kamere, kranovi, policija, novinari... Hmmm... Pa i mi smo novinari, novinari Kluba putnika Srbije, nikako da se na to naviknemo! Vadim aparat, kačim ga oko vrata, Goga uzima notes i olovku, pripremam crvenu knjižicu sa oznakom PRESS i odlazimo do policajaca, koji nas bez reči puštaju u prve redove, pravo međ’ silne fotografe, kod samih vrata crkve! Tenzija se polako diže, orkestar se uštmava i uz zvuke pompezne, ali tužne muzike „ala siciliana“, vrata crkve se otvaraju i jedan mladić u beloj odori počinje lagano da se njiše, sa noge na nogu i da zvekeće neobičnim klepetalom, trokolom (troccola), po kojoj se i ovaj vođa povorke naziva trokolante(troccolante). Dvojica mladića prilaze i navlače mu na glavu belu, špicastu kapuljaču sa prorezima za oči, stavljaju crni šešir sa plavim obodom i dodaju veliki štap. Na nove zvuke trokole, iza njega pomaljaju se novi Perdoni, u parovima, a iza njih se, lagano, kreće krst i velike, teške statue na ramenima bratije. I povorka lagano, u transu, kreće... Na nekim maskama, oko očiju, primećujemo mokre fleke – neki Perdoni i plaču od uzbuđenja! Brojnost i sporost ovog „plesa“ karmelićanske braće, najbolje se može dočarati činjenicom da su samo iz crkve izlazili čitava 3 sata! I dok se polako smrkava, povorka neumorno nastavlja. Svraćamo u muzej, koji je specijalno za ovo veče spremio veliku izložbu i film o Perdonima i braći Svete Marije Adolorate, pričamo sa ljubaznim domaćinom i jedva se probijamo kroz gužvu, da vidimo dokle je povorka stigla. Izgleda da Taranto ni ove noći ne spava, ali mi smo ipak, teška srca, ali još težih kapaka, otišli u hotel. Sutradan ujutru, oko 8, budi nas tv iz susedne sobe - direktni prenos početka kraja procesije: trokolante stiže pred crkvu i velikim štapom kuca na vrata, koja se uz pompeznu muziku otvaraju. Ufff, stvarno čudo, ne toliko zbog samog događaja, već zbog strašnog uzbuđenja meštana i fantastične atmosfere. Međutim, baš smo se zbog ovoga zapitali oko poente: zar nije suština Velikog petka mir, post, molitva, a ne proslava, veselje i mučenje? Ovde se za Veliki petak slavi više nego za Uskrs! Hmm... No, dobro, onda smo pomislili, sad su se svi umorili, pa će na spavanje... Ali nee... Taranto je opet pun ljudi, a i naredno veče, sva mladež je u izlasku! Stvarno sjajan grad, toliko sjajan da zaslužuje da mu posvetim još jedan čitav blog!
 |
 |
 |
| Od početka do kasno u noć - processione dei misteri |
|
