Objavili smo putopis ruskog pisca Viktora Jerofejeva, koji je 2002. posetio Beograd. Taj putopis je svojevremeno prilično uzburkao beogradsku čaršiju, i mnogi su se našli uvređeni... Ako ga dosad niste čitali, izvolite, a ovde možete ostavljati komentare - ako ih imate.

Kratka enciklopedija srpske duše - Viktor Jerofejev

Каква увредљива, површна и злонамерна свињарија  

Нешто што бисмо, по клишеима, очекивали од празноглавог Американца и размаженог богаташа а не од брата Руса, па још писца

Иначе, овај Рус ми личи на типичног празноглавог каубоја из прича.

Овако су Југословени јако волели да описују Бугарску, Мађарску, Румунију, Пољску, Русију... пре 90.

tekst koji na pravi način oslikava mentalitet i stanje u društveno kulturološkoj kaljuzi na kojoj počiva neotradicionalistička-postkomunistička srpska kultura.

Зашто "посткомунистичка"? Ово је типична комунистичка јагњећа бригада лишена партијске контроле и иконографије. Није фер изузети ово стање од епитета комунистички, само зато што комунистичка партија у том тренутку није на власти. Сви су актери своје погледе на свет стекли у и под утицајем комунистичког културно-образовног система, само што је у време настанка текста партијска дисциплина већ добрано попустила.

Овако су Југословени јако волели да описују Бугарску, Мађарску, Румунију, Пољску, Русију... пре 90.

Edited June 17, 201412 yr by Indijanac

Mislim da se gospodin Jerofejev se odlicno proveo u Beogradu. Imao je cast da se druži sa Pavicem, koji je mnogo bolji pisac od njega; direktorom koji pije šljivovicu, votku i vino u isto vreme, dodiruje lepu kelnericu po zadnjici i pijan seda za volan.
Ko god da je, imam utisak da je u pitanju veliki covek i filozof, što se najbolje ogleda u izjavi:

"Upucace me"

Kafane, ofucani hoteli, muzika, ženske- hvala bogovima da je tako.
Nije loš putopis. Ipak je malo folirantski. Npr: on, Rus, se strašno iznenadio kada je direktor pijan seo za volan.

Ni meni se ne sviđa tekst, pre svega što se pisac uhvatio jedne stvari i drži se iste kao pijan plota. Ok, pričao si sa pijanim ljudima, jesi video još nešto...? Mislim u nekim trenutcima sam se i nasmejao čitajući tekst, ali ne bih ga nikad nazvao enciklopedijom srpske duše, takav naslov zaslužuje nešto mnogo dublje, opširnije i ozbiljnije.

Takođe bih napomenuo da za čuvena silovanja i pljačkanja od strane vojnika Crvene armije, što verujem da je jedna od krucijalnih delova teksta, maltene ne postoje dokazi, već se sve svodi na priče koje je naša vlast iskoristila kako bi ''unutrašnje neprijatelje'' koje još nije uspela da spapči na Goli otok zbog veličanja Staljina i SSSR-a, optuži da podržavaju vojsku, državu, čak i narod koji je silovao po Srbiji.

Na sporim da je silovanja i pljački možda bilo, ali mislim da su se takvi zločini strogo kažnjavali, od strane političkih komesara i SMERŠ agenata. Na teritoriji Vojvodine kroz koju je prošla Crvena armija i u kojoj se najduže zadržala, bila je formirana vojna uprava. Znači zajedno sa vojskom Crvene armije, svako selo i grad oslobađali su i partizanski odredi i u njoj formirali vojnu vlast. Ovakva uprava (koja se inače uvodi na okupiranim teritorijama) napravljena je po meni iz dva razloga, da se preduprede bilo kakvi pokušaji zadržavanja Crvene armije na teritoriji Jugoslavije, kao i eventualna nedela pripadnika iste, i kako bi se držalo pod kontrolom nemačko i mađarsko stanovništvo, dok je linija fronta blizu i dok je postojala mogućnost nemačke kontra-ofanziva.

U zbirci muzeja u koma radim imam nekoliko dokumenata napisanih od strane komandanata Crvene armije, za vreme njihovog boravka na teritoriji opštine u kojima isti mole lokalne seoske uprave da im se dostave neke potrepštine tipa: brašno, stoka, konji itd na front na Dunav. Posedujem i jedan izveštaj sa linije fronta u kome nema reči o nikakvim pljačkama, silovanjima i slično. Mislim da su stvarno Crvenoarmejci išli po selima Vojvodine, ubijali popove, silovali žene i muškarce, pljačkali i palili kuće, ne verujem da bi rukom pisali i molili lokalne seoske glavešine da im dostave nekoliko džakova brašna, već bi iste sami uzeli.

Podatak o hiljadu i kusur silovavanja je izneo Milovan Đilas u jeku anti-sovjetske kampanje u Jugoslaviji.

Čovek koji je prvo bio Staljinista, koji je naređivao ''Lijeva Skretanja'' po Crnoj Gori i time izazvao talas mržnje prema crnogorskim partizanima, koji je Ruse dočekao kao braću rođenu, pa onda kad je postao Titoista ih prozivao za nedela, pa se onda i sa Titom posvađao i proglasio se disidentom... JEdnostavno i nije baš kompetentan istorijski izvor.

Isto važi i za ovog pisca kome je neko rekao kako su Crvenoarmejci silovali muškarce i delili popovske mantije, a kako je isti bio deo Samizdata, ne verujem da je gajio neke simpatije prema bilo čemu što ima predznak ''Crveno''.

Uglavnom danas se neprovereni podaci koje je izneo Đilas često spominju od rusofoba raznih fela, od četnika, preko fašista, do pro-evropljana iz ''Druge Srbiije''.

Edited June 18, 201412 yr by gosn.shofershajbna

Naslov je glasio "Kratka enciklopedija srpske duše", ali smo izbacili ono "kratka" iz tehničkih razloga, da sad ne objašnjavam Elem, s obzirom da je Jerofejev napisao knjigu "Enciklopedija ruske duše", naslov je samo referenca na to. Ne verujem da je čovek zaista imao ambiciju da u jednom tekstu da enciklopediju srpske duše (ne verujem ni da postoji neka specifično srpska duša, ali nećemo sad o tome jer će ćiriličari skočiti na mene; kad smo već kod toga, ne verujem ni da postoji ruska duša, "široka kao ruska stepa" što bi rekao Tolstoj, a ni slične romantičarske sentimentalne izmišljotine). 

Što se sovjetskih oslobodilaca tiče, verujem da je manje-više svaka vojska silovala. Piše Crnjanski u "Seobama" kakve su strašne kazne bile za silovanja od strane srpskih vojnika koji su ratovali za Austriju. Da li su Rusi u tome prednjačili, zaista ne znam. Moj deda je bio u Nemačkoj kada su Sovjeti došli, pričao je da su se ponašali izuzetno surovo. Upoznao sam i jednog Engleza koji je bio u Berlinu kada su u njega ušle Sovjetske jedinice. Ako se dobro sećam, rekao je da su kirgiske, kazaške i mongolske jedinice bile najsurovije. Naravno, Sovjeti su tada imali dosta dobre razloge da budu ogorčeni prema Nemcima.

S obzirom da sam za Pavića oduvek mislio da je šarlatan, drago mi je što ga je Jerofejev isprozivao. Šteta što nije upoznao i Dobricu. Mnoge stvari je očigledno iskarikirao, ali opet ne vidim zašto bi se neko (ko se ne pominje u tekstu) našao uvređen. Mislim da je izdavačka klika u Srbiji potpuni šljam. Isto to mislim i za novinarstvo, "inteligenciju", javne ličnosti itd. 

Što si za Pavića mislio da je šarlatan?

Meni se tekst dopao, i ne znam što vidite da je ovo što piše površno.

Злонамерно је, види се да хоће да се спрда са људима о којима пише и са местом о ком пише. Па бар да је неки Аустралијанац, али Рус који је јуче чекао у реду на минус 45 да купи пола паштете сад изиграва неко чуђење јер Срби пију и певају, док је просечан животни век руског мушкарца 54 године због алкохолизма?

Исфолирано, ко Маријана Матеус.

Sad mu ti vraćaš istom merom

Meni je sasvim okej ponekad se sprdati sa ljudima i mestima o kojima pišeš Sem toga, čovek se ne sprda sa nasumično odabranim ljudima (npr pominje studente ali o njima ne kaže ništa loše), nego sa piscima i izdavačima. 

Da odgovorim elefterosu. Pavić je šarlatan zato što koristi najjeftinije spisateljske trikove kako bi sebi obezbedio popularnost. Pritom, kod njega nisam naišao ni na jednu originalnu, relevantnu, pametnu ili snažnu misao (ako neko želi da me demantuje, molim da iskopa makar jednu takvu misao kod Pavića i napiše je ovde). Holivudsko pisanje koje mnogi smatraju književnošću do te mere da mu podižu spomenik u Beogradu. Njegove knjige foliraju neku filozofsku dubinu, koja se uvek zasniva na shock-value i elokvenciji, bez stvarne idejne težine. Sama činjenica da je neko kao on stekao status velikog pisca govori ponešto ne samo o književnoj sceni, nego i o duhu zemlje u kojoj je tako nešto moglo da se desi.

Kad smo već kod srpskih književnika koji su se u proteklim decenijama istakli svojim velikim delima, jedan od njih govori o literarnoj snazi svog književnog čeda:

"Teško je danas napraviti nešto sasvim originalno, ali moguće otići
korak dalje, koristeći se poznatim iskustvom. Moja knjiga se reklamira
kao srpski Da Vinčijev kod, a mene upoređuju sa Denom Braunom. To je
dobro kao marketinški potez, ali postoji bitna razlika -- Dena Brauna
je anatemisala crkva, a ja nikada ne bih povredio osećanja vernika.
Mislim da je moja knjiga literarno jača od Braunove. Dvanaest
latiničkih i tri ćirilična izdanja pokazuju da sam pronašao recept:
religija, istorija i teorija zavere i moderni junaci u scenografiji
staroj osam vekova. Sve to povezuje triler priča koja se završava u
poslednjoj rečenici. Ipak, najveći uspeh knjige leži u činjenici da su
mnogi posle čitanja mog romana otišli u Hilandar."

- Vanja Bulić, novinar i pisac, o svom romanu "Simeonov pečat"

Kako uopšte ozbiljno pisati o tim ljudima? To su sve naduvani baloni kompleksa i umišljene veličine. Uporedite njihove izjave (ili njihovo ponašanje u javnosti) sa, na primer, Selimovićem, Kišom ili Andrićem, da pomenem samo nekoliko. A možete uporediti i pisanje.

Sad mu ti vraćaš istom merom

Не враћам, враћање истом мером би било кад бих се ја ишчуђавао и спрдао с тим чињеницама. "Ох забога, како могу да чекају у тим хладним редовима да купе тако лоше упаковане паштете из тако празних продавница... а јебозовна преводитељица која ме је дочекала јела је карирану паштету коју јој је послала тетка из Аустрије... о, сећам се тих времена кад смо и ми питали једни друге "где набавити добру западну паштету"... сећам се кад смо Рускиње звали "две чрвене" или "пола киле Карнекса", знамо сви зашто... "

Да одговорим Лазару, а шта би друго латиничари замерили него кад се каже нешто лепо о Цркви

Не би била проблем његова спрдња да је укусна или добро написана, нпр. Булгаковљев опис удружења писаца у "Мајстору и Маргарити". Ово је писање на нивоу Маријане Матеус, Парис Хилтон и сличних.

Edited June 19, 201412 yr by Relja

о, сећам се тих времена кад смо и ми питали једни друге "где набавити добру западну паштету"... сећам се кад смо Рускиње звали "две чрвене" или "пола киле Карнекса", знамо сви зашто... "

Зато што смо већи идиоти од овог писца који се горе ишчуђава Србима који пију. Сам си горе написао да су слично мишљење имали Југословени о околним народима.

Мом ћалету се рецимо свидела Мађарска у оно време. По доласку причао је да је: текстил-срање, техника-срање, ситно покућство-срање, али је храна много боља него у Југославији, много јефтинија, грејање је јефтиније и гориво је џабе. Значи свако друштво, земаља, како год, има и добрих и лоших страна. Фокусирање на оне лоше је одувек била одлика наших туриста који су ишли у земље источног блока. Тако смо и прошли на крају.

Совјетски савез је имао несташице разних врста. Само оно што сам ја научио путујући по земљама бившег СССР-а, је да они то стање у ком су живели нису гледали и упола тако црно као што ми гледамо данас наш живот. Који и поред малих плата, незапослености итд. Није баш толико лош, нпр у радњама има свега.

Све је ствар перспективе. Човек оде на Кубу, види сунце, плаже и срећне људе и органску пољопривреду, други види људе без основних потреба за живот (фармерки, жвака, чоколадица, фенси ципела, шминке итд).

Meni se često dešavalo da sa strancima koji mi dođu u goste (uključujući i ponekog Rusa) završim u kafani, pevajući uz tambure...

A gledao sam i pijane muškarce kako posle toga sedaju u kola (mada sam propustio to zadovoljstvo).

Što se mene tiče, ovaj opis površan, nego je dokumentaristički. 

Ako se tekst čita sa dovoljne ironijske distance, ne znam je li mu to bila namera, doduše, voleo bih da jeste, ali ako se tako čita, a tako sam ga ja čitao, tekst se pretvara u duhovit komentar na uzajamni lanac predrasuda, Srbi o Rusima, Rusi o Srbima, Rusi o Rusima, Srbi o Srbima, šta mislimo da jedni misle da o drugima misle.

Kada sam se probio kroz taj nivo, najzanimljivije mi je bilo to kako se Jerofejev iskreno čudi ljubavi koju mu Srbi daju, pa se time sladi, naslađuje, onako malo podjebava a zapravo uživa. Kao kad slučajno upaneš na tuđu svadbu a niko ne primeti.

A glede Pavića, ne smetaju mi zanatski trikovi, kada sam bio mlađi zabavljali su me, ne smetaju mi ni formalne inovacije, hiperlinkovi, nelinearne egzibicije, njih zapravo poštujem, koliko mi smeta egzotizam.

Baš kao i Kusturica, Pavić prodaje balkansko egzotično, služi se predrasudama o balkanskom kvaziludilu, igra igru etničkog predstavljača, to je njegov spektakl, upravo je to ono holivudsko u njegovoj književnosti. Time se jačaju sva ona zamišljanja Balkana kao zemlje magičnih ludaka i koljača iz strasti, sve one predrasude koje nas u svetskoj imaginaciji drže zarobljenima na periferiji.

Time se, dakle, vrši kulturna samokolonizacija.

O tome su dobro pisali Said, Todorova, Tasić, a evo i sjajnog Žižekovog komentara, traje oko dva minuta, znam da mu je glas iritantan ali morate ga poslušati:

Није само глас, Жижек је иритантан сам по себи

Karikaturista Gary Larson ima odličnu karikaturu na tu temu:

„Mi smo egzotizam, mi smo politički skandal, mi smo, u najboljem slučaju, lepe uspomene sa Marne i savest starih poilus d'Orient i članova pokreta otpora. Mi smo, uz to, još i lepi sunčevi zalasci na jadranskoj obali, blaga turistička sećanja na lepe i spokojne sunčeve zalaske na Jadranu... uspomene zalivene šljivovicom. I to je sve. I mi jedva da smo deo evropske kulture... Politika, to da! Turizam, takođe! Slivovitz (u nemačkoj ortografiji), i to, svakako! Ali ko će, dođavola, da traži književnost u toj zemlji! I ko bi bio u stanju da se razabere u tim njihovim nacionalističkim govnarijama i u svim tim jezicima i dijalektima tako bliskim a tako različnim (kažu), u svim tim religijama i regijama!

Što se tiče literature, mi, Evropejci, imamo toga podosta, i ne od najgore vrste; a oni, kakosezvaše, srbo-krkr, neka oni izvole pisati o takozvanim delikatnim temama, neka se izvole izrugivati sa svojim političarima i sa svojim sistemom, nek opišu neki politički skandal stavljen u jedan lep, egzotični okvir... i eto vam dobre literature.“ (Danilo Kiš, Homo Poeticus)

Isti autor, u jednom intervjuu: "Mi smo egzotika i Zapad zanimamo kao takvi."

Inače, dobar je Žižek, u potpunosti se slažem sa ovim što je rekao.

"Mi smo krivi i dužni smo da snosimo svoju krivicu, ćutke. Jer mi sami nismo odoleli iskušenju da eksportujemo u svet naše male (ili velike, baš me briga) probleme nacionalizma i šovinizma (...) to je vrlo-vrlo važno, gospođe i gospodo, to se ne sme nikako pobrkati, ima nas katolika i ima nas pravoslavnih, i muslimana, a naravno, i poneki Jevrejin (nikako zaboraviti!)... i eto nas ponovo, eto nas, jadnih Jugoslovaka, u srcu naših porodičnih kavgi, a hteli smo zapravo da govorimo o literaturi, a hteli smo da citiramo tog hrvatskog monstre sacré Miroslava Krležu (krr, krrr!), i tog drugog monstre sacré Ivu Andrića, Srbina ili Hrvata, kako vam drago... i eto kako se razbila, našom sopstvenom nepažnjom, ta (već) razbijena igračka (bibelot aboli) zvana literatura, eto zašto i kako ne zaslužujemo da budemo uzeti ozbiljno..."

"Ne treba da se ljutimo; treba samo da budemo svesni činjenice da ima i da je oduvek bilo velikih tradicija, velikih literatura, i da ima i oduvek je bilo malih jezika i malih naroda, kao što ima i velikih i malih novčanica (dixit Andrić). Budimo, dakle, skromni, ne urlajmo, i ne mešajmo ceo svet u naše porodične kavge."

"I, pogotovu, ne bismo smeli da nasedamo na onaj ofucani mit da mi, Jugoslovaci i ostali Mađari, treba da se odreknemo literature, da mi treba da zabavljamo beli svet jedino našim političko-egzotičko-komunarskim temama, da mi moramo po svaku cenu biti samo homo politicus, uvek i na svakom mestu, a da poezija i forma, a da igra i igrarije, a da metafizičke opsesije (ko sam? odakle sam? kuda idem?), da zanosi ljubavi tobože nisu za nas, i da se sunčani zalasci nas tobože ne tiču, jer oni pripadaju samo turistima zanetim literaturom i poezijom, i koji, dakle, imaju pravo da posmatraju zalaske sa divljenjem i mirne savesti."

Edited June 26, 201412 yr by Uroš Krčadinac

  Rusija, "spot" (kako to da nazovem?) koje je napravilo udruženje Amnesty International. 45 sekundi.

  http://youtu.be/R5c_C9Ug_J8

  Rusija, "spot" (kako to da nazovem?) koje je napravilo udruženje Amnesty International. 45 sekundi.

  http://youtu.be/R5c_C9Ug_J8

Назови то "урадак Лени Рифенштал"... 

Ne znam kako da ga nazovem, ali putinovci evo zabraniše psovanje

Toliko je glupo da ću ponoviti: postoji država, i to imperijalna sila, koja je danas, 2014. godine -- nakon Džojsove pičke sveta, džeza, rokenrola, Lovca u raži, Slobodana Šijana i Zorana Radmilovića -- zabranila psovanje.

Jebote.

http://www.theguardian.com/world/2014/jul/01/russia-bans-swearing-arts

Treba pogledati šta taj zakon zapravo kaže. Isto kao kod gej zakona svi mediji izveštavaju kako su gejevi zabranjeni, dok zakon veoma konkretno kaže da je zabranjena gej propaganda među maloletnim licima. Tako i za ovaj zakon, verovatno je sličan zakonima drugih država vezanim za psovke na televiziji i radiju. Evo kako to funkcioniše u SAD:

''The Federal Communications Commission (FCC) regulates "indecent" free-to-air broadcasting (both television and radio). Satellite, cable television, and Internet outlets are not subject to content-based FCC regulation. It can issue fines if, for example, the broadcaster employs certain profane words.''

http://en.wikipedia.org/wiki/Censorship_in_the_United_States

Ovo za internet i knjige je novina, ali opet kažem , ko zna koliko je to tačno preneseno. Ne verujem dok ne vidim zakon. Ako bih se oslanjao na zapadne medije, verovao bih da hodnicima Olimpijskog sela u Sočiju šetaju medvedi, da izbeglice iz istočne Ukrajine ne beže od bombardovanja, već idu da posete bake u Rostov i tetki da odnesu lek.

Tako sam se i sam zaprepastio kad sam u Moskvi video dve devojke kako razmenjuju nežnosti u porti hrama Hrista Spasitelja, valda iz nekog protesta, a ni građani, ni popovi, ni policija ne obraćaju pažnju na njih.

Američki zakon protiv profanosti takođe je ubergadan i dozlaboga licemeran: klinac ne sme da gleda film u kome se psuje, ali može da kupi mašinku na trafici. Trt milojko.

E sad, ukoliko je tačno ovo što mediji pišu, a nisam spreman da verujem naslepo, onda ipak postoji razlika: ruski zakon ne dodeljuje RATED-R labele i slične gluposti, nego potpuno zabranjuje psovanje kao sredstvo izražavanja u medijima i umetnosti. To je ipak drastično gore i beskrajno gluplje. To je nivo Saudijske Arabije.

Međutim, slažem se da treba videti šta piše u zakonu i kako će to izgledati u svakodnevici.

Ма пресмешно ми је то бављење људским правима у Русији. Док је био пијани Јељцин и док је просечан животни век мушкарца био 45 година, све је било ок, али кад су почела да се "крше права гејева", е неш мајци... па као, не дозволимо да нас Русија завара... стари трик, бар ми смо то видели. Ајде нек Амнести направи спот шта САД раде по свету или Француска по Африци, улогу Француске у руандском геноциду и слично... па нек напишу не дозволите да вас Калифорнија или Ајфелова кула заварају... тешка свињарија. 

Па стално те вести, забранили псовање, ово оно... константно активно стварање негативне слике и антируског расположења. Није ствар у томе да у Русији таквих ствари нема, вероватно има, ствар је у whole picture. 

Колико смрти је изазвала САД са савезницима у последњих 20 година, али јок, у Русији убили новинарку, Русија је зло... иди бегај...