Mislio sam na estonske, letonske, litvanske, ukrajinske i beloruske kolaboracioniste. Stepan Bandera o kome se dosta govori u poslednje vreme je jedan od njih, a bilo ih je na okupiranim područijima Sovjetskog Saveza dosta. Ne vidim razliku između njih i srpskih kolaboracionista u koje svrstavam Nedićevce, Ljotićevce i Četnike Koste Pećanca.

Ја нисам говорио о колаборационистима, већ о људима који су се стварно нашли негде где нису желели. Нпр. неки тамо жандарм Милован који иначе чува ред на пијацама и вашарима, има неких 45 година и није баш за шуму, види да му се распала и војска и држава, кажу му да остане где јесте и чува ред на пијацама и вашарима, а онда дође неки Стаљинов soldier of fortune и против њега дигне устанак против фашизма.

А кад се подвуче црта, велико је питање да ли је народ имао више штете од комуниста или од колаборациониста. Први су били антифашисти и криви су за десетине хиљада живота, у току и после рата, грађански рат, диктатуру... док је рецимо Недићева влада златком откупљивала сиротињу из возова за Јасеновац. Исти онај Јасеновац који антифашисти никад нису ни покушали да ослободе. Ми смо увек спремни да објаснимо да је пакт Енглеске, Француске, Стаљина... са Хитлером био ок и разумљив, али ето, Милан Недић, за њега оправдања нема. 

Što se tiče Španije, u ovom građanskom ratu je zapad odbio da se suprotstavi Hitleru i Musoliniju. Time je tamo uspostavljen režim koji je trajao sve do sedamdesetih godina, koji je spasao glavu mnogim nacističkim zločincima, među kojima je bio i veliki broj Ustaša.

Док се водио шпански грађански рат, Стаљин је већ имао своје чистке, ко зна колико људи је бивало по логорима и стрељано, ако се не варам и холодомор се већ био десио... с којим правом ми смемо да тврдимо да би стаљинистичка влада у Шпанији била боља од Франкове, ма колико волели Лорку?  

Посебно из ове перспективе, где знамо да Франко није ушао у рат на страни Осовине, и где имамо примере земаља у којима се тада ломило између запада и комунизма. Запад је победио у Италији и Грчкој нпр, а комунизам у Југославији и Северној Кореји. 

Pakt Staljina sa Hitlerom je bio pregrupisavanje snaga, pred veliki sukob. Pakt Kneza Pavla sa Hitlerom je bio u svakom smislu istorijska greška.

Кад видимо шта је кнез Павле покушао да спречи, како можемо да кажемо да је то била грешка? Посебно кад знамо како смо после прошли. С тим да Југославија по том пакту није морала да постане Хитлеров савезник, није имала скоро никаквих обавеза.

И опет, Стаљина разумемо, али кнеза Павла не.

Neki danas veruju da je ključno parče zemlje na raskrsnici Evrope, Azije i Afrike moglo da se provuče kroz Drugi svetski rat bez žrtava i vojnog uplitanja u sukobe. Nažalost to je bajka koju danas mnogi pripovedaju. Treba samo pogledati paktove koje je Hitler prekršio pre potpisivanja pakta sa Jugoslavijom (kao npr onaj sa Poljskom koji sam ranije pominjao), kao i uslove koje je nametao određenim narodima sa kojima je paktove potpisivao. Tako je od Rumuna pored što ih je kao stoku gonio na Istočni front odvojio Transilvaniju da bi namirio Mađare, Bukovinu da bi namirio Staljina, Mađare je slao na Istočni front, kad je Horti počeo da se koleba izvršio je desant  specijalnih jedinica u sred Budimpešte i kidnapovao mu sina... I sa takvim likom smo trebali da potpisujemo pakt?

Хоћеш да кажеш да смо, с обзиром да је пакт пропао, прошли пуно боље од нпр. Мађарске, Бугарске или Румуније? 

Шта смо могли да изгубимо?

Границе Мађарске, Румуније и Чехословачке мењане су 1938. и 40. Бечким договорима, ничег од тога није било у пакту са Југославијом.

Нисмо ми са Хитлером требали да потписујемо пакт зато што је он фин момак већ зато да избегнемо трагедију од које нико није могао да нам помогне да се одбранимо. То што Хитлер можда или вероватно не би поштовао пакт не значи да није требало покушати избећи катастрофу.

Još od stvaranja Jugoslavije njenu teritoriju su mnogi merkali. Ako misliš da bi Hitler nju ostavio netaknutom i pustio niz vodu aspiracije: Mađara, Bugara i pre svega Italijana zbog nekog pakta koji je potpisao sa regentom anglofilom, onda ne znam šta više da ti kažem? Ne bih išao toliko daleko da kažem da je pakt Kneza Pavla bio izdaja, ali je definitivno bio istorijska greška. Kad je regenstvo raskrstilo sa Milanom Stojadinovićem, imali su priliku da se distanciraju od nemačke politike. To bi možda izazvalo nemački napad na Jugoslaviju, ali definitivno ne tom silinom kao što je bio onaj u aprilu, i definitivno ne bi otvorio sezonu lova na Srbe na Balkanu koja je usledila posle toga, već bi Jugoslavija bila tretirana kao i svaka druga okupirana država.

Хитлер је Бечким договорима исправљао Тријанон, али Југославију није дирао, за разлику од ЧСР рецимо. 

Не могу ја да тврдим да би Хитлер поштовао тај пакт, али то није разлог да се не проба да се избегне сукоб с њим.

Краљевина није водила никакву пронемачку политику, посебно не кнез Павле. 

Ти тврдиш да би југословенско дистанцирање од Немачке довело до тога да напад на Југославију буде мање силан? 

Или тврдиш, опрости ми ако сам те лоше разумео, да Хитлер не би поштовао пакт са КЈ јер је морао да задовољи Мађаре, Бугаре и Италијане, али да без пакта не би у КЈ урадио оно што је урадио, тј. да би положај Срба под окупацијом био бољи? 

Ako nekoga zanima fenomen po imenu Dobrica Ćosić, ima jedan detaljan, soludno napisan tekst: http://pescanik.net/2009/04/dobrica-cosic-kobni-otac-nacije/

Meni je drago što postoje Peščanik i E-novine, jer često otvoreno kritikuju one koji u svojim rukama drže moć. A bude povremeno neki dobar tekst koji - čini mi se - nijedan drugi veći medij kod nas nikada ne bi objavio. 

Никако да прочитам цео текст о Кобрици, али почиње као виц: Дошао тако Мирко Ковач на Пешчаник да напише текст о Добрици Ћосићу, па почео са српским нацизмом и "Философијом паланке"

Добрица Ћосић није уопште толико битан лик колико појединци тврде, Добрица је углавном Голдштајн који одређеним групама треба. А он је на тапету јер је архинепријатељ мајке "Друге Србије", Латинке Перовић, већ 40-50 година. И тако ми, због идеолошких узора данашњих интелектуалаца и политичара, морамо да будемо сморени свађама маторих комуњара који не могу да опросте једни другима, уместо да их и једне и друге пошаљемо на ђубриште историје. Један текст о Добрици и другосрбијанцима:

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/latinka-perovic-majka-druge-srbije.html

Пешчаник и е-новине су по мени нешто страшно, посебно е-новине са својим просташтвом, примитивизмом, најгнуснијим вређањем и говором мржње. Никакви храбри текстови против власти не могу да оправдају такво нешто. 

Пешчаник је пристојнији и културнији, али такође на тој фанатичној, како рече аутор овог текста горе, манихејској линији, где постоје два света у Србији, који се боре од искона, "до истраге ваше или наше". Где је један позитиван и напредан и треба да постоји, а други је сама суштина свог могућег зла, и треба га уништити, ако треба и бомбама. 

Пешчаник има одличних текстова, добрих анализа, храбрих наступа... али мој утисак је да му је суштина јако штетна.

У оној Тремеловој књизи о Шпанији има један стих, који говори о тој подели и борби на смрт, које у културним земљама и поред разлика у мишљењима нема.

Ya hay un español que quiere vivir y a vivir empieza.

Entre una España que muere y otra España que bosteza.

Españolito que vienes al mundo, te guarde Dios.

Una de las dos Españas ha de helarte el corazón

(да се не правим паметан са мојим преводилачким способностима - енглески превод

 Now there is a Spaniard who wants to live, and to live he begins.

Between a Spain that dies and another that yawns.

Little Spaniard coming into the world, may God protect you.

One of the two Spains will freeze your heart

Antonio Machado

Мислим да аутор на горе цитираном линку добро описује оно за шта се Пешчаник и слични залажу:

Ова дилема је не само идеолошки поједностављена. Она је и неправедна према свим актерима наше друштвене сцене. Та дилема је уобличена у једном затвореном кругу, доста малом, али и утицајном, у једном грађанском салону који хоће да пише и кроји историју. На нама је да ту дилему разумемо. На нама је и да разумемо оне који су је формулисали. Али, такође, на нама је и да ту дилему одбацимо. Добрица или Латинка - то није и не мора бити једини српски избор. Та дилема је лажна, као што је лажна и подела коју Друга Србија уноси у наше друштво. Ми не живимо у времену стаљинистичког манихејства. Ми живимо у доба интелектуалног индивидуализма и друштвеног плурализма. Не постоје две Србије. Постоји само Друга Србија, као иделошки бункер из кога се пуца на све што се напољу креће. И постоји живот изван тог бункера, разнолик, буран, плодан... Треба изаћи из тог бункера и удахнути ваздух пуним плућима. И тада ће се схватити да напољу не живе никакви уједињени непријатељи и завереници, већ људи са индивидуалним бригама, надама и интересима. Да ли ће то Друга Србија икада схватити? Да ли ће ти људи икада изаћи из свог бункера?

Још два текста о тој мржњи која се форсира:

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/ideoloska-ostrascenost-latinke-perovic.html

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/izazivanje-nacionalne-rasne-i-verske-mrznje-i-druga-srbija.html

Tekst i nije o tome koliko je Dobrica bitan, nego je o njegovom političkom životu, ako se dobro sećam. Ne mislim da je nešto posebno bitan, a bogami ni da je čitan.

Što se tiče Peščanika i e-novina (ovih potonjih posebno iz ranijih dana), ja sam zaista tamo pročitao gomilu veoma zanimljivih stvari na koje nisam nailazio u drugim medijima. Ne bavim se posebno drugosrbijanskim idealima niti se pecam na ideološke udice, kao što vidimo na primeru Knjige o Milutinu; ako se citira neka knjiga, ne mrzi me da sednem i pročitam je za jednu noć da bih sam video o čemu se radi. Drugim rečima, Relja, ne brini za moju dušu, bezbedna je od indoktrinacije

Što se tiče ovoga o bunkeru, potpuno se slažem.

Evo ga i Pavić ponovo u tekstu koji je Lazar gore ostavio.. Ja sam šokiran Pavićevim izjavama, ako su istinite. Ne mogu da verujem koliko je kolektivno ludilo bilo onda. Ova izjava me posebno intrigira: „zaustaviti zahuktali genocid nad pripadnicima civilizacije istočnog hrišćanstva”, misleći na Slobodana Miloševića.

Ovakav rečnik nije bio stran ni kod vladajuće, ni kod opozicione strukture, pa se pitam kolika je uloga crkve bila onda? I ne bi me čudilo kada bi se u skorijoj budućnosti pojavila priča o ulozi pokojnog patrijarha Pavla u tom kolektivnom ludilu, u negativnom smislu.

A takođe, ne mogu da se ne zapitam kako bismo se mi ponašali tada, kao članovi društva, da smo imali dovoljno godina da probamo da razumemo, a da nismo bili zreli kao danas.. Kolika bi naša uloga bila u tom ludilu?

Изгледа да не пратиш, одавно се о улози Цркве у протеклим дешавањима говори на најгоре начине. Један политичар је поводом смрти патријарха Павла изјавио нешто у стилу да наш народ каже да је најбоље кад иде по реду, и да је његова срамота што је толико младих људи отишло пре њега, отприлике као да их је сам побио.

Имаш сасвим довољно теорија које говоре о васколикој великосрпској завери да се направи што више зла, у коју су упетљани и Црква и САНУ и Удружење књижевника и Удружење пчелара... 

Као што рекох, јако је велико митологизирање деведесетих у стилу Откровења Јовановог, као неког тоталног лудила, нешто слично Камијевој "Куги" ако се добро сећам. Као ето, полудео васцели народ због превише читања Добрице Ћосића.

А ко највише форсира ту причу? Разне НВО, разна господа која је живела на буџету СФРЈ а онда прешла на буџет УСАИДа, НДИја, Норвешке амбасаде... и ДРЖАВНИ медији светских сила - ВОА, РФЕ, ББЦ, ДВ... уз назови приватне ЦННове и сличне. 

Па тако на тим медијима имаш увек госте, састали се истомишљеници да размене мишљења, Мост Радија Слободна Европа, суочавање Сорошевог питомца из ЗГ против колеге из БГ, шта мисли Петар Луковић а шта Иван Јаковчић... заборављамо да су то медији створени у Хладном рату да врше пропаганду једне од сила. 

Намећу нам неко колективно лудило. А заборављамо речи Дена Квејла о никарагванском диктатору Сомози чини ми се: Он је можда кучин син, али је наш кучкин син. 

Десио се један огроман Дранг нах остен, јел неко приметио да се НАТО помакао са аустријских Алпа на Кавказ, из западне Немачке до истока Естоније? Да су се на том путу распадале државе и изазивали ратови, да су противници Империје гажени као муве.

Глупост је изједначити Милошевића са "источноправославном цивилизацијом", али као и Садам и Гадафи, он јесте био скот, али није му то била кривица, већ то што није био "њихов скот". Да је био Пиноче, Фахд, Туђман или Порошенко, могао би да ради шта је хтео. 

Било је лудила итекако, али сводити причу на лудило је... далеко од истине.

А ко највише форсира ту причу? Разне НВО, разна господа која је живела на буџету СФРЈ а онда прешла на буџет УСАИДа, НДИја, Норвешке амбасаде... и ДРЖАВНИ медији светских сила - ВОА, РФЕ, ББЦ, ДВ... уз назови приватне ЦННове и сличне. 

Па тако на тим медијима имаш увек госте, састали се истомишљеници да размене мишљења, Мост Радија Слободна Европа, суочавање Сорошевог питомца из ЗГ против колеге из БГ, шта мисли Петар Луковић а шта Иван Јаковчић... заборављамо да су то медији створени у Хладном рату да врше пропаганду једне од сила. 

Ово није никакав аргумент. И то већ одавно. А ево и зашто.

Прво, сети се који се систем прославио фразом "страни плаћеници и домаћи издајници". Ако већ пребацујемо "другој Србији" да је у идеолошком бункеру, нема смисла користити архаично оружје из тог истог периода. Можда та формула делује на циљну групу НСПМ, за остале је превазиђена.

Друго, овде у Београду, могу се чути и информативне емисије Кине и Русије. Кинези имају добру минутажу на једној локалној радио станици и могу се чути репортаже о животу и раду у Кини, као и оне невероватне цифре које по поравилу иду уз Кину. (милионска бројност градова, станова, аутомобила, производње итд). Руси пак имају емисију Глас Русије која емитује ставове званичне Русије. Шта ћемо сада рећи, да је све то непријатељска страна пропаганда која ради за интересе својих држава и ај здраво.

Треће, повремено слушам радио Слободна Европа и њему толико тога недостаје да буде утицајнији да нема смисла на то трошити речи. АЛИ то и даље остаје најбољи информативни програм који се може чути на радију Студио Б којег плаћамо ми из Београда. И то нас доводи до поенте:

Шта раде домаћи медији? Ко њима брани да направе сувисли програм и парирају свакоме "са стране"? РТС је силне паре спуцао на серију "Равна Гора" (2013) и реновирање студија (2014), али нису направили поштену емисију о стогодишњици рата. Оно мало што као покушавају је чиста импровизација и види се да их је јубилеј изненадио. (Ко је то у том тиму "врхунских истраживачких новинара и покојног Тијанића" могао да претпостави да ће стогодишњица рата који је почео 1914 пасти баш године 2014, када је у њиховом плану била прича о Другом светском рату и реновирање студија. ) Пинк је још увек заузет истраживањима ТВ гледаности, па нас водитељка обавештава да је Пинк најгледанија телевизија са својим турским и индијским серијама, а Жељко Митровић (по истим тим истраживањима) каже да Пинк гледају, не пензионери као РТС, већ друга циљна група, такозвани "дисижн мејкери". Испада да дисижн мејкери у Србији седе кући и гледају "Силу"  

Можда да напоменем да између комбинације новине/телевизија :

1. Политика/РТС

2. Информер/Пинк

3. Данас/Б92

дајем благу предност трећој опцији, али ко што рече песник: стрепња ми је јача од наде.

Опет кажем, ја не спорим оно што си ти рекао, само напомињем да је друго време и да не можеш запошљавати људе по јаранско-буразерско-партијском принципу и очекивати од њих да се такмиче у профи лиги покривајући их застарелим пропагандним флоскулама.

Десио се један огроман Дранг нах остен, јел неко приметио да се НАТО помакао са аустријских Алпа на Кавказ, из западне Немачке до истока Естоније? Да су се на том путу распадале државе и изазивали ратови, да су противници Империје гажени као муве.

Hajde da napravimo mali pokus. Uvodim nekoliko pretpostavki, eksperimenta radi:

1. Nedić je sarađivao sa Nacistima kako bi stanovništvo svoje države spasao smrti i razaranja. U tome je delimično uspeo i zato treba imati razumevanja za njegovu poziciju.

2. NATO je savremeni pandan Nacističke vojske.

Ukoliko ove pretpostavke stoje, proističe da je srpska politička elita trebalo da napravi savez sa NATO-om još krajem osamdesetih, zar ne? Da se tada pristalo na okupaciju NATO-a stanovništvo bi bilo spaseno postjugoslovenskih smrti i razaranja, zar ne?

Drugim rečima, onima koji brane Nedića intelektualna doslednost ne dozvoljava da brane i Miloševića, Šešelja i Karadžića.

Зашто имам утисак да је овај пост комотно могао да буде писан обрнутим редом, од закључка ка премисама?

Ствари никад нису црно-беле како одређене идеологије воле да нас уче. 

Да се не упуштамо у превише детаља (нико Недића не амнестира за недела), да, по мени то би био најбољи пут, савез са НАТОом. То не значи окупацију, нису ни Румунија ни Хрватска окупиране, и врло је вероватно, чак и ако би се бивша Југославија распала, да би то било пуно безболније и са неупоредиво мање штете. 

Е сад, колика је ту лична одговорност сваког поменутих, то је ствар за дискусију. Председник Караџић рецимо није имао никаквог удела у власти све до 1991.

Ту се поставља још једно питање, да ли је договор с НАТО уопште био могућ, да ли је њима баш све ово што се десило било циљ и да ли би неки покушај савеза био као покушај склапања пријатељства са силеџијом који те малтретира... џаба што ти хоћеш кад он хоће нешто друго. Али да је требало пробати и да је морало да се проба, свим силама, слажем се.

То не значи окупацију, нису ни Румунија ни Хрватска окупиране, и врло је вероватно, чак и ако би се бивша Југославија распала, да би то било пуно безболније и са неупоредиво мање штете. 

Pošteno.

Mislim da se ovde slažemo u potpunosti.

E sad, na ovoj liniji razmišljanja možemo otvoriti još jedno, zajebanije pitanje. Ako snagom argumenta 1. amnestiramo Nedića, možemo li snagom istog argumenta amnestirati, ili makar steći istorijsko razumevanje za Stepinca? Po vlastitom raportu drugoratovskom papi, Stepinac je pokatoličio 250.000 Srba, čime ih je -- pretpostavimo rasprave radi -- spasao smrti od srbosjeka. Stepinac je, dakle, kao i Nedić, ostao slep za nacističke zločine, ali je na izvestan način zaštitio stanovništvo.

Pod pretpostavkom da jeste tako i da Stepinac nije direktno učestvovao u ustaškim zločinima, smemo li reći da je Stepinčev čin strašniji od Nedićevog samo zato što je menjao verski i nacionalni identitet spasenih?

Edited July 14, 201412 yr by Uroš Krčadinac

Vi kako ste krenuli, do kraja ćete i Hitlera amnestirati.

Samo volim da problematizujem istorijske logike

Pošteno.

Mislim da se ovde slažemo u potpunosti.

E sad, na ovoj liniji razmišljanja možemo otvoriti još jedno, zajebanije pitanje. Ako snagom argumenta 1. amnestiramo Nedića, možemo li snagom istog argumenta amnestirati, ili makar steći istorijsko razumevanje za Stepinca? Po vlastitom raportu drugoratovskom papi, Stepinac je pokatoličio 250.000 Srba, čime ih je -- pretpostavimo rasprave radi -- spasao smrti od srbosjeka. Stepinac je, dakle, kao i Nedić, ostao slep za nacističke zločine, ali je na izvestan način zaštitio stanovništvo.

Pod pretpostavkom da jeste tako i da Stepinac nije direktno učestvovao u ustaškim zločinima, smemo li reći da je Stepinčev čin strašniji od Nedićevog samo zato što je menjao verski i nacionalni identitet spasenih?

Сложили смо се донекле ако се не варам

Нико не амнестира Недића, то сам и написао у прошлом посту.

Стога нема амнестије ни за Степинца. Сем тога, прочитај рецимо ЧУЛИНОВИЋ, Фердо: Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1970, па ћеш видети да то покатоличавање није значило и спас за те несретне људе.

И да, "само мењање идентитета" и није баш само.

Vi kako ste krenuli, do kraja ćete i Hitlera amnestirati.

Ма Урош се игра изједначавања "усташа и четника", воле то ти левичари Само чекам да ми ископа онај текст од Бориса Дежуловића о усташама, четницима и Немцима који се возе истим бродом да нападну партизане

Edited July 15, 201412 yr by Relja

Сложили смо се донекле ако се не варам

Složili smo se u tome da bi bilo bolje da je srpska i jugoslovenska politička elita pokušala da napravi savez sa NATO-om. Takođe smo se složili da savez sa NATO-om nije isto što i nacistička okupacija, da uprkos svim Alijansinim zločinima postoje kvalitativne razlike u korist NATO-a. Verovatno bi se Jugoslavija i tako raspala, ali bi najveći pokolji bili izbegnuti, a samim tim i perpetuirana, kolonizirajuća unutarbalkanska mržnja.

Uopšte, to što se srpska politička elita prilikom pada Berlinskog zida postavila antizapadno bila je izuzetno glupa istorijska greška. Da li ju je neko gurnuo u to savršeno nije važno, udbaši i kamarila nisu bili deca i nisu bili nemoćni. Samim tim snose veliku odgovornost.

И да, "само мењање идентитета" и није баш само.

Želeo sam da pokažem koje su posledice linije razmišljanja koja nekoga ko je zastupao fašističke vrednosti amnestira od odgovornosti pod argumentom da je zaštitio stanovništvo. Fašističe vrednosti su jebiga, fašističke vrednosti. Je l' treba da ih listam ovde? I okej, mogu ja steći nešto razumevanja za Nedićevu poziciju, verovatno da čovek nije prigrlio fašizam poput Pavelića, ali ne pada mi na pamet da u njoj tražim ijednu suštinsku vrlinu.

Menjanje identiteta naravno da nije mala stvar, posebice ako se vrši pod prisilom, ili svejedno, implicitnom prisilom, ali stičem dojam da mnogi Srbi opraštaju Nediću a kunu Stepinca samo zbog toga: zbog apstraktnog srpstva.

Nametanje identiteta jeste opasna stvar. Balkanci bi to morali znati. Danas se Bošnjaci neretko nazivaju poturčenim Srbima a Crnogorci prirodnim delom srpskoga roda, iako većina u tim zajednicama sebe ne smatra Srbima. Tko sam ja da im sudim? Bože moj, nacionalni identiteti menjaju se tokom istorije, Tračani postaju Rumuni, Iliri postaju Albanci, Englezi postaju Australijanci; to što se nekome deda smatrao Srbinom ne znači da se i on sada mora smatrati Srbinom. Isto važi za Hrvate, Mađare, Albance i ostale nacije koje sebe smatraju prirodnim rodom.

Ма Урош се игра изједначавања "усташа и четника", воле то ти левичари Само чекам да ми ископа онај текст од Бориса Дежуловића о усташама, четницима и Немцима који се возе истим бродом да нападну партизане

Ma ne, ne, to izjednačavanje deo je titoidne propagande i nije učinilo ništa dobro. Nisam ja takav levičar. Antifašistički status četničkog pokreta jeste upitan, međutim to ih ne stavlja u isti rang sa monstruoznom ustaškom mašinerijom (koje se i pokoji nemački nacista stideo). Ustaštvo jeste ogroman problem, i danas je ogroman problem, i biće ogroman problem, prvenstveno za Hrvatsku. Fašističke vrednosti pre ili kasnije dođu na naplatu.

Četnici su meni problematični zbog jugoslovenskih ratova. Jednostavno, sve te srpske koljačke jedinice i srpske armade prihvatile su četničko nasleđe i sebe nazivale četnicima. Time je četnički pokret, u mom viđenju barem, trajno izgubio simboličke vrline i poput kukastog krsta postao jedan od simbola fašizma. Time se, dakle, zacementirao, ma šta da je bio u Drugom ratu.

Ne verujete? Je l' treba da šerujem snimke kako ubijaju decu? Je l' treba da citiram Plavšićevu? Ovo će, znam, naljutiti Relju, ali po samoj definiciji ove su reči -- fašizam:

Preferirala bih da se čitava Istočna Bosna očisti od Muslimana. To je genetski deformisani materijal koji je prigrlio Islam. I sada sa svakom nasljednom generacijom taj gen postaje koncentriran. Postaje sve gori i gori, jednostavno postaje izražajan i diktira njihov stil mišljenja i ponašanja, koji je ukorijenjen u njihovim genima.

Edited July 15, 201412 yr by Uroš Krčadinac

Bože moj, nacionalni identiteti menjaju se tokom istorije, Tračani postaju Rumuni, Iliri postaju Albanci, Englezi postaju Australijanci;

Немо се брукаш. Трачани и Илири нису нације. Види.

Ma jasno, nacije u savremenom smislu te reči nisu starije od dva stoleća. Zato je nebitno jesu li Tračani ili Iliri nacije, narodi, plemena ili bilo koji vid politički artikulisanog specifičnog kulturnog identiteta -- bitno je da se ti identiteti menjaju tokom istorije, da ne postoji srpski gen, nema empirijskog dokaza da je neko po prirodi Srbin, Hrvat ili -- ne mogu da odolim -- Indijanac.

Identiteti su fludina kulturološka kategorija i menjaju se zajedno sa odnosima moći. Zato je sama konstatacija da su Bošnjaci u osnovi Srbi čista logička greška, koještoća, uvredljiva budalarija, paušalna podvala, i to još na liniji Stepinčevog prekrštavanja.

Edited July 15, 201412 yr by Uroš Krčadinac

 da ne postoji srpski gen, nema empirijskog dokaza da je neko po prirodi Srbin, Hrvat ili -- ne mogu da odolim -- Indijanac.

Слажем се. Али исто тако не постоји емпиријски доказ везе данашњих Албанаца са Илирима (више него данашњих Црногораца, Срба, Хрвата итд) , па опет, не смета ти да тако тврдиш.

То су друштвене науке и подложне су великим дневно-политичким, идеолошким и пропагандим утицајима. Емпирија ту не игра главну улогу.

Identiteti su fludina kulturološka kategorija i menjaju se zajedno sa odnosima moći.

Ову тврдњу би могао да потпише и најокорелији великосрпски националиста уз пример: Док је Србија била моћна - били су Срби, када се појавила нова сила (Отоманско царство, Аустро-угарска) онда су променили идентитет и постали Бошњаци и Хрвати.

Због тога се све овдашње историјске битке воде у доказивању континуитета. Срби пре Адама, тисућљетна хрватска повјест, илирско порекло Албанаца, нова античка Македонија, богумили, јесам ли споменуо Црногорце

zato je sama konstatacija da su Bošnjaci u osnovi Srbi čista logička greška, koještoća, uvredljiva budalarija, paušalna podvala,

Да, али и то је напредак у односу на то да их зову "Турци". Јер, иако их сматрају "издајницима" ("продали веру за вечеру", итд) ипак им се не спори право на "српско порекло" (Да знам - која вајда од тога ). Док, квалификација "Турци" може само да се заврши реченицом "марш назад у Турску".

Колико знам, пре Првог светског рата постојао је пројекат србизације национално неопредељених становника ових територија, али је са Краљевином Југославијом то напуштено. (Мада, ако је веровати неким (бившим?) комунистима, тај пројекат никад није напуштен и протезао се и кроз прву и кроз другу Југославију све до деведесетих. Шта ћеш и ту је најбитније питање континуитента.

Ne tvrdim da su Albanci potomci Ilira, a sve i da jesu, nisu jedini potomci Ilira i nisu potomci jedino Ilira. Pisao sam već o tome, o biološkoj neodrživosti tretiranja naroda kao biološkog roda. Ilire i Albance naveo sam samo kao primer promene identiteta. Mogao sam uzeti i Južnu Ameriku i Afriku i postkolonijalne arapske države, svejedno. Tih primera ima beskonačno.

Edited July 16, 201412 yr by Uroš Krčadinac

Ову тврдњу би могао да потпише и најокорелији великосрпски националиста уз пример: Док је Србија била моћна - били су Срби, када се појавила нова сила (Отоманско царство, Аустро-угарска) онда су променили идентитет и постали Бошњаци и Хрвати.

Због тога се све овдашње историјске битке воде у доказивању континуитета. Срби пре Адама, тисућљетна хрватска повјест, илирско порекло Албанаца, нова античка Македонија, богумили, јесам ли споменуо Црногорце

Slažem se u potpunosti. Međutim, u svim tim pričama previđa se kulturna i ekonomska stvarnost: dok se Balkanci rvu oko mitskih korena, centri moći koji odlučuju o životima Balkanca sve više se udaljuju od Balkana.

Ovo su dva problema koja se često previđaju, a mislim da su ključna:

1. U globalizovanoj ekonomiji nacionalne države ne mogu imati suverenitet, a demokratije nema ni u načelu ako ne možemo glasati za političke predstavnike Amerike, Rusije, Nemačke i ostalih velikih sila.

2. Ideja zajednice podrazumeva zajedničke resurse. Etnonacionalisti Balkana zajednicu vide uglavnom kao zajednicu rituala (krštenje, sunećenje, jezik, tradicija, šta već) a ne kao zajednicu resursa (ljudi koji se dogovaraju kako će trošiti reke, mora, planine, polja, struju, intelektualni i kulturni kapacitet). Insistiranje na ritualnoj zajednici dozvoljava jednom članu zajednice da sve ostale tretira kao robove, dokle god se tradicionalni rituali poštuju. A ja kažem da to nije zajednica nego podvala.

2. Ideja zajednice podrazumeva zajedničke resurse. Etnonacionalisti Balkana zajednicu vide uglavnom kao zajednicu rituala (krštenje, sunećenje, jezik, tradicija, šta već) a ne kao zajednicu resursa (ljudi koji se dogovaraju kako će trošiti reke, mora, planine, polja, struju, intelektualni i kulturni kapacitet). Insistiranje na ritualnoj zajednici dozvoljava jednom članu zajednice da sve ostale tretira kao robove, dokle god se tradicionalni rituali poštuju. A ja kažem da to nije zajednica nego podvala.

Јесте ето, етнонационалисти су сисали весла па не знају да нема струје без електране... 

Ако неко поштује традицију не значи да је уједно и будала која воли да га "вођа" пљачка и прави будалом у исто време.

Ово није никакав аргумент. И то већ одавно. А ево и зашто.

Прво, сети се који се систем прославио фразом "страни плаћеници и домаћи издајници". Ако већ пребацујемо "другој Србији" да је у идеолошком бункеру, нема смисла користити архаично оружје из тог истог периода. Можда та формула делује на циљну групу НСПМ, за остале је превазиђена.

Ово није никакав аргумент. То што је ваљда Слобинету користио ту фразу сад мења чињеницу да којекакви УСАИДи, НЕДови, Фондови за отворено друштво и слични бастиони слободе и демократије на платном списку имају јако бројну и активну камарилу?

Процењује се да се око 5% БДПа Босне и Херцеговине рецимо обрће у "Н"ВО индустрији! И то је један светски феномен ком се не посвећује довољно пажње. Нема гранта од Норвешке амбасаде да се испита рецимо утицај страних фондова на јавна мнења и политички живот земаља ЈИ Европе рецимо.

Друго, овде у Београду, могу се чути и информативне емисије Кине и Русије. Кинези имају добру минутажу на једној локалној радио станици и могу се чути репортаже о животу и раду у Кини, као и оне невероватне цифре које по поравилу иду уз Кину. (милионска бројност градова, станова, аутомобила, производње итд). Руси пак имају емисију Глас Русије која емитује ставове званичне Русије. Шта ћемо сада рећи, да је све то непријатељска страна пропаганда која ради за интересе својих држава и ај здраво.

Ако сат времена кинеског радија од 9 до 10 ујутру на радио Фокусу не разбије медијски мрак у Србији, ништа неће А слушао сам и Глас Русије, пуштао га Радио Новости тамо негде око 11 увече, најбоље се ухвати око Ковачице

Наравно да они раде за интересе својих држава, којег другог интереса има Кина да прави емисију на српском језику? Русија такође, види се да су чак и научили нешто о пропаганди с обзиром на те разноразне забране по Америкама и јубитуима.

Ово је информатичко доба, доступно ти је шест милиона извора информација, можеш свако јутро да читаш новине са Фиџија ако хоћеш. Па опет Фиџи има мало мање утицаја на српско јавно мнење од УСАИДА. Не знам како. Предлажем наравно текст са НСПМ, Слободан Антонић, "Културни рат"

Треће, повремено слушам радио Слободна Европа и њему толико тога недостаје да буде утицајнији да нема смисла на то трошити речи. АЛИ то и даље остаје најбољи информативни програм који се може чути на радију Студио Б којег плаћамо ми из Београда.

Ово је аргумент типа "немачки тенк је био најбољи тенк у Београду 44". Наравно да свој посао раде квалитетно, није ни чудо с обзиром ко их води и плаћа. Али то није посао квалитетног информисања већ квалитетне пропаганде. Као што рекох, Мост РФЕ, да видимо сукоб мишљења Мирка Ђорђевића покојног и Миљенка Дерете... и тако унедоглед... шта мисли Андреј Николаидис.. да не кажем шта мисли... 

И то нас доводи до поенте:

Шта раде домаћи медији? Ко њима брани да направе сувисли програм и парирају свакоме "са стране"? РТС је силне паре спуцао на серију "Равна Гора" (2013) и реновирање студија (2014), али нису направили поштену емисију о стогодишњици рата. Оно мало што као покушавају је чиста импровизација и види се да их је јубилеј изненадио. (Ко је то у том тиму "врхунских истраживачких новинара и покојног Тијанића" могао да претпостави да ће стогодишњица рата који је почео 1914 пасти баш године 2014, када је у њиховом плану била прича о Другом светском рату и реновирање студија. ) Пинк је још увек заузет истраживањима ТВ гледаности, па нас водитељка обавештава да је Пинк најгледанија телевизија са својим турским и индијским серијама, а Жељко Митровић (по истим тим истраживањима) каже да Пинк гледају, не пензионери као РТС, већ друга циљна група, такозвани "дисижн мејкери". Испада да дисижн мејкери у Србији седе кући и гледају "Силу"

Можда да напоменем да између комбинације новине/телевизија :

1. Политика/РТС

2. Информер/Пинк

3. Данас/Б92

дајем благу предност трећој опцији, али ко што рече песник: стрепња ми је јача од наде.

Опет кажем, ја не спорим оно што си ти рекао, само напомињем да је друго време и да не можеш запошљавати људе по јаранско-буразерско-партијском принципу и очекивати од њих да се такмиче у профи лиги покривајући их застарелим пропагандним флоскулама.

Чекај, шта је твоја поента, да медијски простор Србије није под контролом или да јесте зато што су домаћи медији неспособни?

Мало си контрадикторан.

Што се тиче домаћих медија, и ту је прича јасна - нису под контролом чак ни домаћих политичара, већ углавном амбасадора. Као и све остало у Србистану.

Јесте ето, етнонационалисти су сисали весла па не знају да нема струје без електране... 

Ако неко поштује традицију не значи да је уједно и будала која воли да га "вођа" пљачка и прави будалом у исто време.

Rekao sam "uglavnom". Mislim da ti, Relja, razumeš problem zajednice resursa, ali da većina koja govori o srpstvu ne razume. Dobro sad, i ogromna većina liberalnih antinacionalista to ne razume, ali oni se ni trude da brane ideju zajednice pa je manje upadljiva greška.

Edited July 16, 201412 yr by Uroš Krčadinac

Ноуп, и даље се не слажем, мислим да је просечан етнонационалиста итекако свестан и новца и имовине и ресурса и којечега. 

Демагошка а лоповска власт није искључиво повезана са етнонационализмом. Лошије данас за боље сутра су многи обећавали под разноразним оправдањима.

Процењује се да се око 5% БДПа Босне и Херцеговине рецимо обрће у "Н"ВО индустрији! И то је један светски феномен ком се не посвећује довољно пажње.

Па ово му дође као озбиљна привредна грана. Јача од туризма. Боље немој много да критикујеш НВО индустрију, шта ћеш ако се наљуте и оду - оде онда и БиХ у дубоку рецесију.

Ово је информатичко доба, доступно ти је шест милиона извора информација, можеш свако јутро да читаш новине са Фиџија ако хоћеш. Па опет Фиџи има мало мање утицаја на српско јавно мнење од УСАИДА. Не знам како. Предлажем наравно текст са НСПМ, Слободан Антонић, "Културни рат"

Па наопако да Финци Фиџи има више утицаја од УСАИДА, мада ми је Фиџи Финци симпатичнији од УСАИДА. Прочитао сам текст СА и могу ти рећи да је поприлично застарео. Сви битнији актери приче нису више толико актуелни (Биљана Србљановић више нема ни твитер, а камоли блог, последњом представом о Принципу се поправила - тако кажу), Чеду Јовановића још једино читам на твитеру, а Б92 полако постаје комерцијална верзија сопствене пародије. Али похвално је што је од  Слобине пропаганде типа "страни плаћеници и домаћи издајници" НСПМ "напредовао" до Титове послератне "мале црвене" Просветине енциклопедије. Нема шта прави су "конзерватици."

Ако сат времена кинеског радија од 9 до 10 ујутру на радио Фокусу не разбије медијски мрак у Србији, ништа неће А слушао сам и Глас Русије, пуштао га Радио Новости тамо негде око 11 увече, најбоље се ухвати око Ковачице

Ти се ругаш са минутажом кинеског радија, али да ти кажем да још једна радио станица преноси ту емисију (радио 3), негде у поподневном термину и још ни једном нисам себе могао да натерам да слушам дуже од пола сата (колико најмање траје ). У збиру је то више од Слободне Европе (која притом иде у термину од 00:00 - 01:00).  Што се тиче Гласа Русије, еве ти списак фреквенција и термина па сам изведи закључак о медијској присутности. Има на београдском медијском Курску још добрих тенкова домаће, "савезничке", "противничке", и "комунистичке" итд производње. Ја сам само констатовао да је онај тенк мејд ин белгрејд студио б, уствари тенкић лефтенет Грубера. Симпатичан и локалног карактера.

Чекај, шта је твоја поента, да медијски простор Србије није под контролом или да јесте зато што су домаћи медији неспособни?

Мало си контрадикторан.

Нисам се бавио том проблематиком, само сам дао пресек дела медијске слике у једном тренутку. То се стално мења, па је питање шта ће од овога остати актуелно.

Složili smo se u tome da bi bilo bolje da je srpska i jugoslovenska politička elita pokušala da napravi savez sa NATO-om. Takođe smo se složili da savez sa NATO-om nije isto što i nacistička okupacija, da uprkos svim Alijansinim zločinima postoje kvalitativne razlike u korist NATO-a. Verovatno bi se Jugoslavija i tako raspala, ali bi najveći pokolji bili izbegnuti, a samim tim i perpetuirana, kolonizirajuća unutarbalkanska mržnja.

Uopšte, to što se srpska politička elita prilikom pada Berlinskog zida postavila antizapadno bila je izuzetno glupa istorijska greška. Da li ju je neko gurnuo u to savršeno nije važno, udbaši i kamarila nisu bili deca i nisu bili nemoćni. Samim tim snose veliku odgovornost.

Није се српска политичка елита поставила антизападно, већ се запад поставио антисрпски. Никаквог интереса ни разлога није имала српска елита да се окреће против запада. Сем тога, запад тад није имао противника, на чију страну је могла да се сврста?

Није битно да ли их је неко гурнуо у то, већ је битно да ли је сам НАТО хтео савезништво са Србијом или им је геополитички интерес једноставно био да направе неред овде и поцепају

Југославију. 

Želeo sam da pokažem koje su posledice linije razmišljanja koja nekoga ko je zastupao fašističke vrednosti amnestira od odgovornosti pod argumentom da je zaštitio stanovništvo. Fašističe vrednosti su jebiga, fašističke vrednosti. Je l' treba da ih listam ovde? I okej, mogu ja steći nešto razumevanja za Nedićevu poziciju, verovatno da čovek nije prigrlio fašizam poput Pavelića, ali ne pada mi na pamet da u njoj tražim ijednu suštinsku vrlinu.

Велико је питање да ли је Недић уопште био фашиста. Његова влада није била влада неког пронемачког покрета који је једва дочекао Немце, већ нека врста комесарске владе, која се успоставља у окупираној земљи по међународном праву. 

Ја по трећи пут понављам да нико не амнестира Недића ни за шта за шта је стварно крив, мада нисам сигуран да је заступао фашистичке вредности.

Али ако је човек урадио нешто добро, не видим неку потребу да се то анулира јер је био квислинг. По мени није суштина измерити човека па му залепити ову или ону етикету, црн или бео, овакав или онакав, већ сагледати га у целини. 

Menjanje identiteta naravno da nije mala stvar, posebice ako se vrši pod prisilom, ili svejedno, implicitnom prisilom, ali stičem dojam da mnogi Srbi opraštaju Nediću a kunu Stepinca samo zbog toga: zbog apstraktnog srpstva.

Ти полазиш од тезе да се Недић и Степинац уопште могу изједначити у старту, па је ето као једина разлика "апстрактно Српство".

Људски идентитет није апстрактан, ако теби етнос није битан, замисли нешто друго, да неко хоће да ти мења музички укус, омиљени слаткиш, књиге које читаш, политичко мишљење... 

Nametanje identiteta jeste opasna stvar. Balkanci bi to morali znati. Danas se Bošnjaci neretko nazivaju poturčenim Srbima a Crnogorci prirodnim delom srpskoga roda, iako većina u tim zajednicama sebe ne smatra Srbima. Tko sam ja da im sudim? Bože moj, nacionalni identiteti menjaju se tokom istorije, Tračani postaju Rumuni, Iliri postaju Albanci, Englezi postaju Australijanci; to što se nekome deda smatrao Srbinom ne znači da se i on sada mora smatrati Srbinom. Isto važi za Hrvate, Mađare, Albance i ostale nacije koje sebe smatraju prirodnim rodom.

Ово је већ тема како идентитети настају и мењају се. Црногорци и Бошњаци су добар пример националног инжињеринга, односно планског стварања нових нација. У историји је солидно проучен Калајев покушај стварања "босанске нације". 

Као што нема смисла неком наметати идентитет који не жели, тако има смисла супротстављати се етничком инжењерингу којим се баве велике силе. Сигурно не за наше добро.

Ово је већ тема како идентитети настају и мењају се. Црногорци и Бошњаци су добар пример националног инжињеринга, односно планског стварања нових нација. У историји је солидно проучен Калајев покушај стварања "босанске нације". 

Као што нема смисла неком наметати идентитет који не жели, тако има смисла супротстављати се етничком инжењерингу којим се баве велике силе. Сигурно не за наше добро.

Ne mogu da odolim, moram da pitam Kakvim arsenalom raspolažemo na frontu suprotstavljanja "etničkom inženjeringu kojim se bave velike sile"? Šešeljevsko nacionalno osvešćivanje Hrvata (pokatoličenih Srba) i Bošnjaka (poturčenih Srba)? Evo, ja to već zamišljam: ustaje Bošnjak iz masovnog kabura i lupa se šakom po čelu, "Jebotefaraon pa ja sam u stvari Srbenda! Da sam ranije skontao, možda me ne bi priklali!"

Pored toga, interesuje me osnovanost povlačenja moralne granice između velikih i malih sila. Kad bi sadašnje male sile postale velike, one bi gledale svoja posla, ne bi maltretirale slabije, ne bi se mešale u međunarodnu politiku u skladu sa svojim geopolitičkim interesima, zar ne? Šteta što ne može da se napravi eksperiment, damo Trinidadu sve američke pare i naoružanje i onda sedimo i gledamo (po mogućstvu teleskopom, sa Jupitera).