Пресек

[uros.krcadinac]

Suština je u tome da balkanske države neće organizovati Putničku kuću, neće pomoći mladim autorima da objave knjigu (onima koji su zbilja nezavisni), niti će gajiti zajednice koje su zasnovane na interesovanjima, vrednostima i jeziku. A neće ni turstička industrija.

Ono što se formira kao medijsko tržište našeg jezika motivisano je isključivo profitom, i to kratkoročnim. Komercijalni sajtovi nemaju vremena (a i zabole ih) da produciraju i agregiraju kvalitetniji sadržaj. Međutim, to zajednice poput naše mogu, jer jesu upućene na široke sloveje ljudi a ne zavise ni od države ni od profita. Zavise od ludačkog entuzijazma nekog kolektiva i osećeja za zajedničko dobro.

Naravno, tu se postavlja pitanje da li je ludački entuzijazam održiv, i sasvim je kredibilno tvrditi da nije. Ali ja stvarno ne vidim šta je alternativa za produkciju i organizaciju bilo čega. To je naša vizija: Klub kao zajednica koja može da izgeneriše sredstva i narodnu podršku za događaje (npr. Putničku kuću) i medijsku produkciju (npr. knjigu i film). To smo napisali i prošle godine. Ne znam, možda nije bilo dovoljno jasno? Kako god, ko želi da se pridruži naknadno sasvim je dobrodošao

[uros.krcadinac]

Је л' могуће улоговати се на форум преко налога са друштвених мрежа?

O ovome bi se moglo pričati.

Odmah da kažem, ja sam izrazito protiv anonimnih komentara. Na forumu koristim svoje pravo ime i prezime jer želim da podržim takvu praksu. To nisam ja izmislio, iza takvog stava stoje mnogo pametniji od mene, recimo Popular Science, te ću ih ja samo linkati. Međutim, da li bi bilo drukčije ako bismo dozvolili fejsbučne komentare? Takvi komentari ipak ne bi bili anonimni. Opet, to bi trebalo integrisati s forumom, nemaju svi forumaši profile na fejsbuku, a nije ni fejsbuk biljka koju baš treba zalivati... Nisam pametan, ali da, možemo pričati o ovome.

[uros.krcadinac]

Анкете о садржајима на сајту. Нпр. "Публико, која рубрика на нашем сајту вам се највише допада?" или "Публико, да ли вам се свиђа како се развија КП?" итд.. Упитнике. Нпр. "Како бисте побољшали рад форума?", "Где бисте волели да буде следећа ПК?"...

Sa ovim se u potpunosti slažem. I mi smo na internoj listi pričali o anketama. Voleo bih da ih uvedemo i snažno glasam ZA. Sem toga, ja sam data geek i palio bih se da analiziram i prikazujem te podatke. Pitanje je samo kako tempirati ankete i koliko je to posla za Čivitlija.

Jedino protiv čega sam jesu ankete o PK. O tome smo već naširoko pričali. Putničku kuću ne održavaju samo donacije nego i puno rada ljudi koji je organizuju. To obično budu dve ili tri osobe, i PK faktički zavisi od njihove spremnosti da se odreknu radnog komfora i želje da borave na nekom određenom mestu. I šta sad, treba ih naterati da idu u Litvaniju ili Nemačku, a oni žele u Španiju ili Tursku? To bi bio čist sadizam. Kod PK jednostavno ne može da funkcioniše direktna demokratija.

[Guest раноранилац]

O ovome bi se moglo pričati.

 

Odmah da kažem, ja sam izrazito protiv anonimnih komentara. Na forumu koristim svoje pravo ime i prezime jer želim da podržim takvu praksu. To nisam ja izmislio, iza takvog stava stoje mnogo pametniji od mene, recimo Popular Science, te ću ih ja samo linkati. Međutim, da li bi bilo drukčije ako bismo dozvolili fejsbučne komentare? Takvi komentari ipak ne bi bili anonimni. Opet, to bi trebalo integrisati s forumom, nemaju svi forumaši profile na fejsbuku, a nije ni fejsbuk biljka koju baš treba zalivati... Nisam pametan, ali da, možemo pričati o ovome.

На Трипадвајзору је омогућено све заједно, логовање налогом на друштвеним мрежама или ТА налогом, па ко како жели.

[Guest раноранилац]

Jedino protiv čega sam jesu ankete o PK. O tome smo već naširoko pričali. Putničku kuću ne održavaju samo donacije nego i puno rada ljudi koji je organizuju. To obično budu dve ili tri osobe, i PK faktički zavisi od njihove spremnosti da se odreknu radnog komfora i želje da borave na nekom određenom mestu. I šta sad, treba ih naterati da idu u Litvaniju ili Nemačku, a oni žele u Španiju ili Tursku? To bi bio čist sadizam. Kod PK jednostavno ne može da funkcioniše direktna demokratija.

Анкете се могу формулисати на безброј начина. Ако они хоће у Шпанију или Немачку, питате "Где бисте волели да се налази ПК ове године? а) у Шпанији б) у Немачкој". Резултати не морају бити видљиви. Добијате повратну информацију која помаже у одлуци, заједница има осећај да учествује у одлучивању. Уз образложење, пуно боље него проглас "ПК ће бити у Белгији. Зашто? Зато."

[uros.krcadinac]

Анкете се могу формулисати на безброј начина. Ако они хоће у Шпанију или Немачку, питате "Где бисте волели да се налази ПК ове године? а) у Шпанији б) у Немачкој". Резултати не морају бити видљиви. Добијате повратну информацију која помаже у одлуци, заједница има осећај да учествује у одлучивању. Уз образложење, пуно боље него проглас "ПК ће бити у Белгији. Зашто? Зато."

Da, to bi moglo. To je dobra ideja.

[Guest раноранилац]

Око дилеме, коментари директно испод чланка или коментари на форуму - форум има 10,000 чланова, сумњам да се месечно улогује 20%, а према подацима са претходне стране месечна посета је 100,000 корисника. Дакле, велики број нема могућност коментарисања.

[uros.krcadinac]

Pa ima mogućnost, može da se registruje, ali to je većini očigledno previše komplikovano.

Tu ja nešto drugo vidim kao izazov: za ovih godinu dana uspeli smo da stvorimo kakvu-takvu zajednicu i publiku na fejsbuku. Ljudi prate, čitaju, predlažu sadržaje, pridružuju se, volontiraju, dolaze i odlaze. Tu je i mnogo veće učešće ljudi iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore. Za one najzagriženije imamo mejling liste i tako organizujemo objave, pisanje članaka, prevode i slično. Međutim, ona šira fejsbučka zajednica ima premalo dodirnih tačaka s forumom. To je šteta. Trebalo bi smisliti kako da ih bolje povežemo.

[Guest раноранилац]

Да ли дописни писци уопште долазе на форум да погледају коментаре о свом тексту? Предност коментара директно испод текста је комуникација писца и читаоца, као и могућност да писац нешто научи од читаоца.

Тако на пример у тексту - https://www.klubputnika.org/zbirka/putopisi/3806-hipici-kriza-i-hipokrizija стоји:

 

– Dobro jutro – kaže mi nasmejana i lepuškasta crnka dok mi pruža šoljicu za kafu u hotelskom restoranu. Još uvek pospana i raščupana, gledam je zbunjeno. Zar nije ova cica juče radila na recepciji? Otkud sad u restoranu kao služavka? Uzimam doručak i sedam za sto sa svojim saputnicima: Zokijem, mojim dečkom, Dakijem, mojim bratom, i Kaćom, njegovom devojkom. Delim sa njima svoju nedoumicu i pitam ih koja su zaduženja markantne gospođice. – Pa, Adri, ako nisi primetila, ovde svi rade sve. Ona je uveče recepcionerka, tokom dana radi u kuhinji, a ja sam je pre neki dan videla i kako čisti sobe. Deluje mi da ih poslodavac maksimalno izrabljuje – kaže Kaća. I zaista, kada malo bolje razmislim, u našem pristojnom hotelu sa tri zvezdice sve izgleda kao klasična priča o kapitalizmu u zemlji koja grca u dugovima: neotesani vlasnik, nekoliko zaposlenih koji su uvek na raspolaganju i sve znaju da rade, uz osmeh, naravno, i sezonski posao koji se završava u oktobru. Tada se hotel zatvara do naredne sezone, a zaposleni to prestaju da budu. Užas modernog robovlasničkog sistema koji prividno deluje da radnicima daje veća prava, a zauzvrat od njih očekuje da na poslu ostave krv, znoj, suze (i po koju kapljicu sperme).

У случају да ауторка не прати форум, а пошто коментара испод текста нема, биће ускраћена за информацију да се људи у Грчкој хотелијерством и издавањем апартмана у великом броју баве породично, па је тако врло вероватно да је лепушкаста црнка уствари ћерка или сестричина власника. Ауторка би научила нешто и то би је убудуће можда излечило предрасуде о робовласницима. Свакако, комуникација би била корисна.

[Guest раноранилац]

Још мало статистичких информација о посећености КП:

http://www.alexa.com/siteinfo/klubputnika.org

[bee beep]

Ranoranioce, ti si jedan od ljudi koji su u poslednje vreme povecali posecenost ovog foruma i ucinili na poboljsanju kvaliteta. Mislim da svi oni koji su ovde prisutni mogu da ti budu zahvalni. Hvala ti!

[Kwabena]

Manje - vise se slazem sa Ranoraniocem, ali takodje mislim da je to moglo i bez srdzbe i dizanja tenzije jer se ipak pokazalo svih ovih godina da su glavni odgovorni ljudi zapravo razumni ljudi koji zele da saslusaju produktivne savete.

[Guest раноранилац]

.gif' alt='::'>

[BooBooleya]

"Klub" treba pod hitno da menja ime!

Predlažem "Milorad Rajčević & comp."

Ko je bio Milorad Rajčević? To valjda svi putnici znaju.... 

[Guest раноранилац]

Да се вратимо на тему. Према процени сајта за анализирање интернет саобраћаја (линк изнад):

 

- до сајта КП преко претраживача долази 32,30% посетилаца, а од тога нпр. претражујући кључне речи "аерогага" 2,84%, "геа тоурс" 3,24%, "не зна" 3,74%, "аутобуска станица Нови Сад" 5,10%, "Београд смјештај" 6,38%

 

- "боунс рејт" је 67,70% (значи да се 67,70% посетилаца приликом доласка на сајт задржава само на датој страници/линку преко кога су дошли, не интересујући се за било какав други садржај; више - http://en.wikipedia.org/wiki/Bounce_rate)

 

- време проведено на сајту је 2минута 10секунди дневно по посетиоцу

[bee beep]

Da li postoje podaci sa istog sajta od ranije? Ako postoje onda mogu da se uporedjuju. Ukoliko ne postoje, onda pruzaju znatno slabiju sliku. Mogao bi da pronadjes neki slican sajt Klubu putnika i tako da napravis kakvu-takvu analizu.

[Guest раноранилац]

То је посао за менаџмент

Имаш ли предлог неког сличног сајта?

[bee beep]

Hm, stvarno ne znam. Potreban je sajt koji ne postoji zbog ostvarivanja dobiti i koji ne odrzavaju profesionalci. Uz to mora da bude na nekom jeziku sa prostora Balkana priblizne posecenosti. Na ovo nemam odgovor.

[chivitli]

Negde su blizu, negde su debelo omašili, nije Alexa baš pouzdana... Preko pretraživača dolazi 63% poseta, direktno 20% (kucanjem u address bar ili preko bookmarka), preko fejsa 15%. Najpopularnija ključna reč je - klub putnika. Daleko ispod toga "viza za englesku". Prosečna sesija je 2:32

[Guest раноранилац]

Да, написао сам да је процена. Кад се отвори линк објашњено је и пише да су одступања већа што је сајт даље од места бр.1 на глобалном нивоу а посебно изнад 100,000...

[uros.krcadinac]

Proteklih 8 dana dobar su primer kako uređujemo Klubov magazin, te ću se osvrnuti na uređivačke odluke i rezultate. Drago mi je da je Ranoranilac tražio ovakve izveštaje, inače nema šanse da bih se motivisao da ih pišem.

Nedelja 8. mart. DIJALEKTALNI KUTAK. Kaleto moja draga. 82 lajka, 572 pregleda (hits).

—

Dijalektalni kutak rubrika je koju vodimo već nekoliko meseci. U njoj objavljujemo rečnike rubnih dijalekata srpskohrvatskog jezika (pirotski rečnik, bosanski rječnik turcizama, zagrebački i splitski rječnik, itd), objavljumemo dijalektalnu poeziju, kao i tekstove koji mapiraju nijanse u jeziku i prate kako jezici putuju. Rubrika nema direktne veze s putovanjima, ali verujemo da ima posredne: poziva na razdoznalost i stvara kulturne veze. (Na kraju krajeva, priznajemo da ova rubrika ima najviše veze s Lazarevim, Nikolininim i mojim lingvističkim fetišima: meni je, eto, beskrajno zanimljivo da odem u južnu Srbiju, vlaške krajeve, Istru ili Zagorje, razgovaram s meštanima i širim horizont svog jezika.) Uglavnom, 82 lajka sasvim su lep razultat za tekst pisan na narečju koje malo ko izvan čakavskog primorja može da razume i za tekst koji nema nikakve veze s dnevnom politikom, estradom ili crnom hronikom. Šta je sledeće? Pesma na torlačkom narečju. Jedva čekam.

Ponedeljak 9. mart. ISKUSTVENIK. Vodič za putovanja biciklom. 642 lajka, 3380 pregleda.

—

Ovakvi tekstovi su centralni za naš sajt. Potrebno je vremena i truda da bi nastali, zato ih ne proizvodimo češće, ali kad ih objavimo potrudimo se da budu što kvalitetniji.

Utorak 10. mart. VREMEPLOV. Putovanje po besmislu. 134 lajka, 7768 (ukupnih) pregleda.

—

Utorkom objavljumemo tekstove iz naftalina ili tekstove koji pripadaju našem putopisnom književnom kanonu. To su klasici koje treba afirmisati uvek iznova, jer će ih samo posvećenici čitati. Autori poput Zulfikara Džumhura, iako su ostavili nemaloga traga na našu književnost i umetnost, ostaju van radara savremenih konzumenata kulture -- pa čak i kvazikulturne elite koja se loži samo na hipsterske novotarije. Borba protiv toga teška je i osuđena na gubitak, ali nije uzaludna, posebno ako imaš medij poput našeg. E sad, iskreno, verujem da je Zuko zaslužio više od 134 lajka, al božemoj, i ovo je sasvim okej. (Broj ukupnih pregleda je veliki zato što je tekst prisutan na sajtu već godinama: u pitanju je pregledački talog, nemojte pomisliti da je odjednom zavladala pomama za Zukom.)

Sreda 11. mart. ESEJ. Fado i sevdah. 526 lajkova, 1791 pregled.

—

Sasvim lično, ovo je bio moj favorit. Nisam očekivao da će probiti 500 lajkova. Ovakvi tekstovi ubadaju u srž šire poetike koju pokušavamo da razvijemo: pričaju o preplitanju kultura, šire horizonte doživjaja onoga što je "naše", nabijeni su svojevrsnom ljubavlju prema zavičajem, a istovremeno kritički nastupaju prema ideologijama i političkim projektima. Podno priče o Fadu i sevdahu krije se jedna od putničkih suština: zašto je važno to subjektivno, sentimentalno, lično povezivanje sveta. I eto, zahvaljujući sevdahu, kada odemo u Arapski svet, mi sa Balkana, nama je on blizak, postoji karika koja nas veže za tamošnju civilizaciju, senzibiliteti nam se razlikuju ali postoji most -- isti onaj most za kojim je, još kao dečak, žudeo Mehmed Sokolović i po čijem je modelu, kasnije, kao Veliki vezir, sa toliko pregora i ambicije dizao Višegrad i braću višegradovu. Sve dobre priče o Balkanu, kao i sve dobre priče o putovanjima, zar ne, zapravo su priče o granicama i mostovima?

Četvrtak 12. mart. PUTOPIS/ESEJ. Dunavska Atlantida: Kako je potonula Ada Kale. 1.5k lajkova, 4973 pregleda.

—

Mašala! Mislili smo, hajde da objavimo još jedan tekst o kulturnim prelivima Srbije i Balkana, tekst je dobar i lično mi je drag, neka je vrsta putopisa, Momir Turudić je davnašnji prijatelj Kluba putnika, i premda znamo da to niko neće čitati, nema veze, hajde da ga opremimo dobrim slikama i mapama. Nama za gušt, ćejf i užancu. Kad ono -- viralni hit! Ko bi rekao! Ovakve stvari retko se dešavaju. Ej, da jedan dug esej o sitnoj kulturnoj bizarnosti u ovo vreme digitalnih banalnosti doživi popularnost. Priznajem da mu nisam predviđao više od Fada i sevdaha. Mislio sam, biće super ako pređe 200. Kad ono... Zvučaće kao kliše, ali momenti poput ovoga daju nam motivaciju da se cimamo oko magazina. Da nekoliko ljudi ovo pročita umesto trač-rubrike pa smo nešto postigli. Još ako otputuje do Đerdapa...

Petak 13. mart. FOTOPIS. Trekking do Everest baznog kampa. 75 lajkova, 334 pregleda.

—

Okej, imali smo iskustvenik, imali smo putopis, imali smo esej (to je ono što u nedostatku boljeg izraza zovemo "geokulturom"), imali smo čak i poetski dijalektalni kutak, hajde da imamo i fotografsku sekciju. Lično, nisam zadovoljan time što fotke nisu "naše", ne afirmišu naše autore, ali tako je redakcija odlučila i ja nisam želeo da se mešam. Sem toga, fotke su dosta generičke i slične se lako mogu naći na netu. Voleo bih da objavljumemo stvari koje se ne mogu tako lako naći na netu. Ali bože moj, nije ovo loš članak a nije ni loše prošao. Samo što za mene nije više od fillera, popunjivača.

Subota 14. mart. PUTOSTRIP. Zograf: Wien 2013. 29 lajkova, 968 pregleda.

—

Okej, priznajem da je Zograf fejlovao. Ume on i bolje da prođe, al božemoj, ko još to kod nas pa i pravi putopisne stripove? Vodili smo se politikom da treba afirmisati nove vizuelne forme, osobito strip, pa smo odlučili da Zografu dodelimo jedan dan u sedmici. Kada budemo ispucali njegove stripove preći ćemo na neke druge autore, ili na putopisne ilustracije, videćemo već.

Nedelja 16. mart. ZBIVANJA. Dom za svakoga. 59 lajkova, 516 pregleda.
—

Na prvom nivou, ovaj tekst je obaveštenje i nastavak saradnje s našim kolegama iz Rusije. Na drugom nivou, za mene zanimljivijem, ovo je mala studija jedne slične ali ipak drugačije putničke kulture nego što je ova koju gradimo u Klubu putnika. Na oba nivoa verujem da je bilo vredno objaviti ovaj tekst. Kao tekst-vest pažnje je dobio i više nego dovoljno.

*

Zaključak: Eto, kroz ovu jednu nedelju mislim da smo ilustrovali uređivačku poetiku i politiku magazinskog dela sajta. Šta su nam bili kriterijumi? Raznovrsnost. Praktična korist za putnike. Lični afiniteti redakcije. Dobri odnosi sa partnerskim organizacijama. Afirmacija književnih i umetničkih sadržaja. Šta mislite, koliko bi ljudi pročitalo Džumhura, Turudića ili Ivana Jankovića (Fado i sevdah) da ih nismo postavili u uzbudljiv kontekst sajta o putovanjima?

Uspesi: Ada Kale je postala viralna, a Turudić i Lein vodič dovoljno lajkani i šerani da ostave kakav-takav trag.

Neuspesi: Fotografija i strip zainteresovali su tek šačicu ljudi. Možda bi trebalo preispitati koncept fotosekcije? Možda bi trebalo zamrznuti Zografa na nekoliko sedmica? Međutim, glavni je neuspeh fakat da većinu ovih tekstova nismo sastavili mi: ili smo ih preveli, ili smo ih preuzeli. Naš je, čini mi se, samo Lein članak. Agregacija i afirmacija kvalitetnih sadržaja ima svoju svrhu, dabome, no bilo bi daleko bolje da imamo i ozbiljniju produkciju. Trenutno za to nemamo resurse, ali smo dobro svesni da to jeste problem i to priznajemo.

[uros.krcadinac]

Evo i Google Analytics za period od 8. do 16. marta:

[Dragance]

Sreda 11. mart. ESEJ. Fado i sevdah. 526 lajkova, 1791 pregled.

—

Sasvim lično, ovo je bio moj favorit. Nisam očekivao da će probiti 500 lajkova. Ovakvi tekstovi ubadaju u srž šire poetike koju pokušavamo da razvijemo: pričaju o preplitanju kultura, šire horizonte doživjaja onoga što je "naše", nabijeni su svojevrsnom ljubavlju prema zavičajem, a istovremeno kritički nastupaju prema ideologijama i političkim projektima. Podno priče o Fadu i sevdahu krije se jedna od putničkih suština: zašto je važno to subjektivno, sentimentalno, lično povezivanje sveta. I eto, zahvaljujući sevdahu, kada odemo u Arapski svet, mi sa Balkana, nama je on blizak, postoji karika koja nas veže za tamošnju civilizaciju, senzibiliteti nam se razlikuju ali postoji most -- isti onaj most za kojim je, još kao dečak, žudeo Mehmed Sokolović i po čijem je modelu, kasnije, kao Veliki vezir, sa toliko pregora i ambicije dizao Višegrad i braću višegradovu. Sve dobre priče o Balkanu, kao i sve dobre priče o putovanjima, zar ne, zapravo su priče o granicama i mostovima?

Jedna mala upadica, koja se ne tice ove teme, ali se tice citiranog teksta. Prosle godine, dok smo tumarali ulicicama Alfame, gradske cetvrti koja se smatra centrom fado muzike u Lisabonu, naleteli smo na jedan restorancic pod imenom "Tasca da Maja", a na njemu plakat da veceras fado peva Maja Milinkovic. Ta ista Maja je stajala na ulazu, u prolazu smo razmenili po rec-dve i rece nam da je iz Bosne. Na nastup ipak nismo otisli, ali sam posle iz znatizelje proceprkao po netu i jutjubu, ima par zanimljivih prica o njoj i odakle to da jedna Bosanka pocne da peva fado. Ocigledno da postoji ta neka veza izmedju bosanskog sevdaha i fado muzike, sto i ona potvrdjuje kroz svoj intervju. Koga zanima, neka potrazi malo o tome.

Edited March 17, 2015 by Dragance

[uros.krcadinac]

Još jedna zanimljivost: pored svih drugih uticaja, stara bosanska gradska pesma ima i sefardski, špansko-jevrejski uticaj. Evo jedne od najpoznatijih sefardskih pevačica, Flori Jagode, koja je poreklom iz Bosne:

Sarajevo ima divno i prastaro sefardsko groblje. Iskreno preporučujem da ga posetite.

[Relja]

Додуше, у Сарајеву га зову "Јеврејско гробље"  На обилазници. пешице најбоље попети се поред зграде ОХРа (код Предсједништва), плус одличан поглед на град.

Чекај бре Уроше, зашто сефардско? Ако се не варам, није само сефардско

Edited March 17, 2015 by Relja