Pokušaću da sumiram stanje stvari u okolini stare ciglane u Subotici. Broj raste i opada, ali u svakom trenutku tamo je između stotinak i...

Nema više, dobri svete, one lepe šesetpete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz ko sanke, al smo stigli do...

Kako sam upoznao Borisa? Bilo je to pre dve godine, na Blogomaniji, na Staroj planini, gde se okupilo raznoliko društvo regionalnih blogera,...

Tema mog diplomskog rada – slikovni rječnik turcizama – istražuje, odražava i preispituje specifični mentalitet stanovnika grada i države...

What's past is prologue.
— Šekspir Privlačnost kartografskog motiva za umetnost postmodernog doba bilo bi lako ilustrovati nabrajanjem primera...

David Albahari objavio je Snežnog čoveka 1995. – godinu dana pošto je emigrirao u Kanadu. Slučajno ili ne, roman govori o iskustvu...

Zatekao sam jednog sredovečnog gospodina, u tamnom odelu, gde sedi u trskanoj naslonjači (na maloj terasi koja završava tunel od vinove loze)...

U okolini tromeđe Srbije, Bugarske i Makedonije govori se posebnim jezikom, drugačijim od svih standardnih jezika naših krajeva. Radi se o...

I Veruju  vo jedinu i vo jed i vo inu
ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu, 
tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u...

Mislio sam da je divno biti zaljubljen, osećati kako te neko potpuno razume i veruje u tebe. Zavoleo sam je sasvim slučajno i voleo sam je prosto,...

Stojte, galije carske! Sputajte moćne krme,
Gazite tihim hodom!
Opelo neko šapćem u podne puno srme
Istopljene nad vodom. Tu gde na...

JAN MAJEN i moj Srem, 
Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, 
priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem ...

Svi me mrze sada. Pljuju me kad prolaze pored mene, a do juče smo se družile i pričale o svemu. Sećale se svega iz Avganistana i Irana, išle zajedno...

Danas je dan žena. Sve mi, žene, moramo slaviti ovaj dan. Moja majka ga nije slavila ali ja želim da ga slavim i želim da to bude praznik mojih...

Sestra i ja smo pobegle iz Somalije. Sve vreme smo zajedno. Otac i dva brata su nam ubijeni, majka je ostala u Mogadišu. Tamo živi sa bakom...

Idemo u Evropu. Mama i tata su samo to rekli. Sestra i ja smo se radovale, videle smo Evropu na televiziji i mislile smo, tamo ćemo imati kompjuter...

Sumatra Sad smo bezbrižni, laki i nežni. 
Pomislimo: kako su tihi, snežni 
vrhovi Urala.  Rastuži li nas kakav bledi...

Pozno leto, 2013. Autostop Pančevo-Beograd. Vozač je kržljav, ćelav, bistre oči, duvanska koža, oko pedeset godina, već dve decenije radi u Parizu...

Nikada to neću zaboraviti. Imao sam šest godina, virio sam kroz prozor i sve video. Ispred naše kuće ubili su dvadesetoro ljudi. Očevi su vukli...

Ako vas zanima imaju li muškarci neku budućnost, pitajte Pavića, 73-godišnjeg živog klasika srpske književnosti ružičastih usana, rumenih obraza,...